Nedostatak napora i truda – Sve veze zahtevaju određeni napor, a neki parovi jednostavno ostaju bez te bitne supstance u vezi. Pojedinci koji ne uzimaju u obzir potrebe svojih partnera ili zanemaruju partnera, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u vezi. Karakteristike ovog oblika zanemarivanja odnosa su „udaljavanje“, „uzimanje partnera zdravo za gotovo“, „neiskrenost“, „nedostatak nužnih kompromisa“ i „ne tolerisanje idiosinkrazija partnera“.

Pitanja društvenih krugova – Pojedinci koji nemaju dobre odnose sa roditeljima, rodbinom i prijateljima svojih partnera takođe teško održavaju svoje romantične veze. Razumljivo je to da se ne možemo složiti sa svima iz nečije, odnosno partnerove okoline. Međutim za uspešnu vezu ćete se morati malo potruditi. Naravno ne morate da lažete sebe ni druge kako vam se neko dopada, iako vam se ne dopada – koristite se strategijom pristojnih distance. Dakle budite pristojni prema tim ljudima, jer svakako ne morate zbog partnera ulaziti u dublje odnose sa njima.

Potreba za drugim partnerima – Pojedinci koji se teško odupru iskušenjima i upuste se u preljub ili afere imaju problem i nije iznenađujuće što imaju poteškoća u održavanju dugoročnih veza. Međutim problem može biti i kada ne veraju partnere, ali odaju utisak osobe koja nije zadovoljna vezom jer zbog nje propušta druge prilike. Takođe ovo se može učitati i kod onih partnera koji stalno sadašnju vezu porede sa nekom prethodnom, a to može biti jako problematično i uznemirujuće za drugog partnera.

Problemi ponašanja – Psihološki problemi, zavisnost (na primjer, kockanje ili alkohol) i/ili oslanjanje na članove porodice za intervencije u vezi sa tim su znaci da romansa možda neće potrajati.

Istraživači su otkrili da važnost svake od ovih tema zavisi od pola partnera. Na primer, verovatnije je da se „problematika karaktera“ navodi kao problematično područje kod žena, dok je „nestajanje entuzijazma“ bilo češće među muškarcima.

Psiholozi ističu da su mnogi od ovih problema zakomplikovani savremenim načinom života. Oni navode kako određene stvari dolaze kao naučena stvar iz detinjstva i iz neke prošlosti. Međutim interesantno je što je za današnjeg čoveka veza nešto što može da se prekine kada osetimo potrebu za tim, čak i kada nam nije najjasnije ni zašto to želimo. Vezu više ne osećamo kao zajednicu koja je ekonomski ili društveno pogodnija varijanta življenja, kako je to bilo na primeru prošlom veku. Već je osećamo kao neku emotivnu nužnost, koja bez tog aspekta emotivnog i ne može da postoji, stoga je sve emotivno može pomeriti ili joj naštetiti. Možda današnji čovek zapravo nije spreman za kompromise i možda čak tu leži problem nesnalaženja u održavanju veza.