Uzroci nervoze i anksioznosti – Simptomi anksioznosti

Dovoljno je samo biti čovek pa imati problem sa nervozom ili sa anksioznošću, a kada se na to doda obdarenost sposobnošću da zamisli budućnost, tada nervoza može biti samo veća. Kao mentalno stanje zabrinutosti o tome šta bi moglo, a šta ne bi moglo da predstoji u budućnosti, anksioznost odražava nesigurnost u pogledu budućih okolnosti, bilo u pogledu sopstvenog zdravlja, posla ili ljubavnog života, ili klimatskih promena ili pada ekonomije u državi. To može biti izazvano događajima u stvarnom svetu – predstojećom posetom lekaru, sukobom u vezi, povećanjem stanarine – ili se generiše potpuno interno, kroz misli o stvarnim ili zamišljenim pretnjama (ne znate šta da kažete kada vas šef pozove na sastanak na primer).

Povremeni napadi anksioznosti su sasvim normalni i jedan od neizbežnih troškova života; anksioznost ili nervoza nas upozorava na opasnost, primorava našu pažnju i podstiče nas da preduzmemo neophodne pripreme kako bismo se zaštitili. Ali ponekad se brige pojačavaju ili traju, beskrajno se krećući kroz mozak bez uključivanja mehanizama za rešavanje problema, ili ih preopterećujući, i umanjujući sposobnost funkcionisanja. Mnogi faktori mogu doprineti produženom premišljanju ili brizi zbog neizvesnih ishoda.

Online psiholog

Koji su najčešći uzroci nervoze ili anksioznosti?

Anksioznost je odgovor na neizvesnost i opasnost, a okidač može biti skoro sve, ili ništa posebno, samo opšti, nejasan osećaj straha ili uznemirenosti. Visoko na listi situacija koje izazivaju nervozu je održavanje govora ili prezentacije ili pozivanje nekoga na dejt, gde ljudi rizikuju gubitak društvenog položaja negativnim ocenjivanjem drugih.

Ljudi se mogu osećati uznemireno jer su njihovi neuroni postali toliko senzibilni da opažaju pretnju čak i tamo gde ona ne postoji. Takođe, postoje supstance – kofein je jedna od njih – i lekovi koji stimulišu iste fizičke senzacije kao i nervoza. Ljudi se razlikuju po svojoj podložnosti nervozi, kao rezultat biološkog sastava, roditeljskog nasleđa, sopstvene životne istorije, faktora ličnosti i veština suočavanja koje stiču ili gaje kroz život.

Može li stres izazvati anksioznost?

Anksioznost i stres su blisko povezani; nervoza je reakcija na stres. Nervoza je naziv koji dajemo unutrašnjim senzacijama upozorenja koje generiše reakcija tela na mentalnu ili fizičku pretnju. Senzacije se pokreću sistemom za odgovor na stres (potrebom da se izborimo ili pobegnemo od problema), čiji je zadatak da nas upozori i zaštiti od opasnosti. Ne čekajući da svesno procenimo bilo kakvu opasnost, on brzo šalje hemijske signale upozorenja, poput kortizola i adrenalina, do različitih organa. Fizička neprijatnost anksioznosti je poput telohranitelja; njegov posao je da nas zaštiti tako što će nas pokrenuti u akciju. Ali može opstati i, menjajući funkciju neuronskih tokova u mozgu, nadvladati sposobnost racionalne kontrole.

Zašto se povećava stopa nervoze u društvu?

Anksioznost se javlja u nekoliko oblika, uključujući fobije i socijalnu anksioznost, najčešći je poremećaj mentalnog zdravlja u američkim istraživanjima zasnovanim na stanovništvu ukazuju da će se oko trećina odraslih u SAD-u u jednom trenutku boriti sa onesposobljavajućom anksioznošću.

Koliko god bio veliki broj, postoje neki – a ponekad i kontradiktorni – dokazi da se prevalencija anksioznosti (a takođe i depresije) povećava, posebno među mladima. Smatra se da je nekoliko faktora odgovorno za porast prevalencije. Uopšteno govoreći, kako srednja klasa propada, sve je veća ekonomska neizvesnost za veći deo stanovništva. Visoki troškovi zdravstvene zaštite takođe stvaraju teret hronične brige oko razbolevanja. Osim toga, nedostatak veština suočavanja, veština regulacije emocija, posebno najugroženijima, donosi zaključak da su mlađi ljudi ranjivi na brojne poremećaje mentalnog zdravlja, posebno anksioznosti i depresije.

Društvene mreže izdvajaju se po svom posebno pogubnom efektu na mlade tinejdžere, jer uvode sredstva za stalno društveno poređenje i, preko njega oni počinju da sumnju u sebe-i ta sumnja u sebe pokreće dalju upotrebu društvenih mreža, sa još većim negativnim efektima. Osim toga, prakse upoznavanja, a i digitalni oblici komunikacije stvaraju toliko nejasnoća da mladi ljudi često nemaju pojma o tome gdje stoje u romantičnim odnosima sa svojim partnerima. Naravno nejasnoća i nesporazumi obično izazivaju anksioznost.

Koja je razlika između straha i anksioznosti?

Anksioznost se razlikuje od straha na nekoliko važnih načina. Strah je odgovor na sadašnju opasnost; obično je visoko fokusiran, vezan za vrlo specifičnu stvar ili okolnost i ima za cilj mobilizaciju brze akcije. Za anksioznost nije potreban spoljni stimulans; to je odgovor na stvarnu ili zamišljenu buduću pretnju i obično je više difuzno, pokrećući potrebu za stalnom budnošću u očekivanju neke nesreće. Strah je zarazan, obeležen karakterističnim crtama – proširenim zenicama, bledom kožom – koje signaliziraju drugima da se plašimo. Anksioznost je veoma subjektivna. Dok anksioznost deli neke od fizioloških znakova straha – povećanu svest i ubrzan rad srca, na sličan način izazvan hormonima odgovora na stres – ona ​​nosi veliko kognitivno opterećenje brigom, koja je oblik razmišljanja o tome šta bi moglo poći po zlu u budućnosti.

Online psiholog

Da li je anksioznost ikada dobra?

Anksioznost je razlog zašto su vaši preci preživeli, što vam omogućava da sada čitate ove reči. Anksioznost odražava senzacije koje se pokreću u telu i mozgu kao odgovor na opažanje pretnje; zamišljeni su kao alarm, da vas nateraju da obratite pažnju i preduzmete odgovarajuće mere kako biste sprečili moguću opasnost. Ukratko, anksioznost vas štiti. Ali sistem je napravljen tako da greši na strani opreza, zbog čega se osećamo uznemireno čak i u odsustvu stvarne pretnje. Osetljivost alarma se može resetovati traumatskim iskustvom tako da je uvek uključen. Nadalje, pretnje mogu u potpunosti biti tvorevina vaše vlastite mašte – razmišljanja o načinima na koje bi svaka situacija mogla poći po zlu. Nijedna greška u sistemu ne umanjuje vrednost anksioznosti – jer nas je ona nekada održavala u životu. Taj sistem funkcioniše po principu bolje sprečiti nego lečiti, međutim on je nepogrešiv u prepoznavanju pretnji bile one zamišljene, lažne ili stvarne, te tako može doći do anskioznosti preteranih razmera koja nema pokriće u stvarnosti.

Ko je sklon anksioznosti?

U velikoj meri, ljudi koji su skloni kliničkoj depresiji takođe su podložni kliničkoj anksioznosti. Uslovi imaju mnoge zajedničke karakteristike. Glavni među njima je istorija nepovoljnog iskustva iz detinjstva, poput zlostavljanja ili zanemarivanja. Razlog je u tome što zlostavljanje može neizbrisivo promeniti sistem stresa tako da je preosjetljiv na opasnost i reagira izlivom alarmantnih signala koji nadjačavaju sposobnost obrade emocija. Bodovanje visokih osobina ličnosti neurotizma takođe naginje pojedinca do anksioznosti. Neuroticizam odražava tendenciju da na stresna iskustva najlakše i intenzivnije odgovori negativnim emocijama i da opazi pretnje tamo gdje ih nema. Osim toga, ljudi kojima nedostaju veštine regulacije emocija podložni su anksioznosti; lako ih mogu nadvladati situacije koje stvaraju neizvesnost ili izazivaju negativna osećanja.

Da li geni izazivaju nervozu ili anksioznost?

Niko nikada nije identifikovao „gen anksioznosti“ i malo je verovatno da će se ikada pojaviti; anksioznost se pokazuje kao složeno stanje koje nastaje kroz mnoge puteve. Neka istraživanja procenjuju da naslednost opšte anksioznosti nije veća od 30 procenata. Kao i kod prenošenja stilova razmišljanja sklonih depresiji, porodice trajno oblikuju svoju decu na mnogo načina. Na primer, odrasli mogu pokazati i, snagom ponovljenog primera, tiho preneti na svoju decu veštinu suočavanja sa vrstama emocionalno uznemirujućih iskustava koja mogu izazvati anksioznost – ili mogu postati neorganizovana i nesposobna da funkcionišu zbog takvih iskustava. Ipak, studije ukazuju da geni postavljaju temelje za anksioznost prvenstveno doprinoseći crti ličnosti neuroticizma, koju karakteriše nestabilnost sistema negativnih emocija. Uočljivo je u spremnosti da se uoče negativni aspekti izazovnih situacija i da se na njih reaguje negativnim emocijama.

Može li neizvesnost izazvati anksioznost?

Neizvesnost ne izaziva anksioznost, ali stvara podlogu za uznemirenost, a porast neizvesnosti u većem delu javnog (poslovi, nacionalna bezbednost, pandemije) i privatnog (odnosima) u životu može biti jedan od razloga zašto je anksioznost postala najrasprostranjenije mentalno stanje danas. Zabrinutost, kognitivna komponenta anksioznosti, aktivira samu mogućnost lošeg ishoda – a za mnoge savremene brige gotovo se nikada ne može potpuno isključiti mogućnost. Ali, naravno, mogućnost nije jednaka verovatnoći. Anksioznost sa svojom velikom brigom može se posmatrati kao pokušaj da se izbegne neizvesnost – da se odagna neprijatnost koju ona stvara. Bolji pristup, kažu stručnjaci, je naučiti tolerisati neku neizvesnost i prepoznati da većina života nije crno ili bela, već više nijansi sive.

Da li ličnost igra ulogu u anksioznosti?

Postoji tip ličnosti koji je stalno povezan sa anksioznošću – oni koji pokazuju crtu neuroticizma. Jedna od takozvanih velikih pet osobina ličnosti, ona opisuje široku tendenciju da na iskustvo odgovori negativnim emocijama i da ih izazovu. U studiji za studijom, neurotizam predviđa podložnost i anksioznosti i depresiji i, u manjoj meri, svim ostalim mentalnim poremećajima. Naučnici veruju da neurotizam odražava emocionalnu reaktivnost koja je posebno prilagođena pretnji. Neki aspekti neuroticizma – ističe se perfekcionizam – su praktično besplatne karte za anksioznost. Perfekcionisti mogu izgledati kao da su na putu uspeha, ali u stvari ih vodi želja da izbegnu neuspeh; kao rezultat toga, veliki deo njihovog mentalnog života posvećen je brigama o greškama koje bi mogli napraviti i zamišljanju strašnih posledica tih grešaka.

Koji biološki faktori utiču na anksioznost?

Stanje ljudskog zdravlja, prošlo ili sadašnje, igra veliku ulogu u izazivanju anksioznosti. Oni sa hroničnim stanjima, poput dijabetesa ili srčanih oboljenja, u opasnosti su od stalne brige oko razbolevanja ili iznenadne smrti. U stvari, poznato je da srčani udar povećava rizik od zdravstvene anksioznosti za 20 do 30 posto. Ljudi sa problemima sa disanjem kao što je astma ili ljudi koji imaju ozbiljne alergije na uobičajene supstance mogu živeti sa hroničnom zabrinutošću zbog izloženosti supstancama koje izazivaju posledice. Neki ljudi su veoma osetljivi na unutrašnje telesne senzacije – interocepciju – i mogu posvetiti toliko mentalne energije praćenju, recimo, otkucaja srca da svaka varijacija postaje izvor sumnje i zabrinutosti. Za veliki broj ljudi – prema nekim procenama, čak 20 procenata stanovništva – kaže se da su veoma osetljivi; sa niskim pragom uzbuđenja nervnog sistema, oni preterano odgovaraju unutrašnjim i spoljašnjim nadražajima i mogu se lako emocionalno nadvladati. Njihova reaktivnost povezana je sa crtom ličnosti neurotizma, jednim od najjačih faktora rizika za anksioznost.

Postoje li faktori rizika za razvijanje nervoze i anksioznost?

Postoji više faktora koji stvaraju ranjivost na anksioznost u stresnim okolnostima. Na čisto psihološkom nivou je to sposobnost upravljanja negativnim emocijama. Ljudi koji nemaju veštine regulacije emocija imaju povećan rizik od anksioznosti i depresije. Imati istoriju nepovoljnih životnih iskustava tokom detinjstva, poput intenzivnog maltretiranja ili napada ozbiljnih bolesti, takođe predisponira ljude na anksioznost. To ne menja sastav gena, ali može trajno promeniti njihov nivo aktivnosti tako da mozak neprestano pazi i opaža potencijalne pretnje. Možda je najjači faktor rizika za anksioznost osobina neurotičnosti. Označava stepen do kojeg se sistem negativnih uticaja lako aktivira. Ljudi sa visokim neurotizmom osobina su dispoziciono skloni da smatraju da su iskustva uznemirujuća i da brinu.

Šta se dešava u mozgu kada je neko anksiozan ili nervozan?

Studije pouzdano pokazuju promene u moždanoj funkciji među onima koji pate od hronične anksioznosti i uključuju disfunkciju povezanosti među delovima mozga koji zajedno rade na orkestriranju emocionalnog odgovora. U normalnim okolnostima regija mozga poznata kao amigdala označava pretnje i, u činu zaštite, šalje signal u mnoge dijelove mozga. Sistem za odgovor na stres odmah se aktivira, pripremajući telo za akciju. Na sporijem putu, signali putuju do prefrontalnog korteksa, takozvanog mozga za razmišljanje, gdje se prijetnja može procijeniti i, ako je potrebno, planirati akcija za ublažavanje potencijalne opasnosti. Ali u anksioznosti, često zato što je amigdala bila osetljiva na rano nepovoljno iskustvo, ona reaguje previše, nadmašujući kapacitet PFC -a da racionalno proceni i upravlja bilo kakvom pretnjom, ma kako udaljenom ili hipotetičkom.

Istraživači su nedavno identifikovali sićušnu regiju mozga poznatu kao BNST, jezgro ležišta stria terminalis, kao glavni čvor u moždanim krugovima anksioznosti. Otprilike veličine malog semena suncokreta, smatra se produžetkom amigdale. Njegova primarna funkcija je da nadgleda okruženje zbog nejasnih, psihološki udaljenih ili nepredvidivih pretnji – recimo, zamišljajući da ćete se spotaknuti i osramotiti kada budete držali neki predstojeći javni govor. A kada se aktivira, šalje alarme koji izazivaju budnost i opterećnost do potencijalne opasnosti – obeležja anksioznosti.

Zašto se anksioznost tako često javlja kod depresije?

Depresija i anksioznost imaju mnogo toga zajedničkog – oboje proističu iz preteranog reagovanja na sistem negativnih afekata, karakteristične osobine crte ličnosti neuroticizma. Ljudi sa crtom neurotizma imaju tendenciju da najlakše i najsnažnije reaguju na negativne emocije, poput razdražljivosti, besa i tuge. Mnoge iste regije mozga ne funkcionišu u oba stanja, a posebno amigdala (preaktivacija) i prefrontalni korteks (neaktivacija). Ali postoje važne razlike. Anksioznost je alarm čiji je cilj da ohrabri ljude da izbegnu moguću buduću opasnost koju osete; depresija isključuje ljude kada se osećaju preopterećeno, onemogućavajući ih u tekućim aktivnostima i usredsređujući njihovu pažnju na gubitke i druga negativna iskustva u prošlosti. Stres može izazvati oba odgovora. I sama anksioznost može dovesti do depresije. U stvari, skoro 70 odsto ljudi koji pate od depresije takođe imaju anksioznost, a 50 odsto onih sa anksioznošću ima kliničku depresiju.

Naš sajt vam pored tekstova koji vas informišu o fenomenima mentalnih stanja i problemima sa mentalnim zdravljem, može ponuditi i usluge online psihologa. Ukoliko mislite da nemate mogućnost da vaš problem rešite sami, obratite se našim psiholozima kako bi vam u tome pomogli.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »