Psiholozi razlikuju dve različite vrste agresije:

Impulsivna agresija: Takođe poznata i kao afektivna agresija. Impulsivnu agresiju karakterišu snažne emocije, obično bes. Ovaj oblik agresije nije planiran i često se odvija u žaru trenutka. Kada vas drugi automobil preseče u saobraćaju i počnete da vičete i vrijeđate drugog vozača, doživljavate impulsivnu agresiju. Istraživanja sugerišu da impulsivna agresija, posebno kada je prouzrokovana besom, pokreće sistem akutnog odgovora na pretnju u mozgu. Dakle za ovakvu vrstu agresije postoji biološko, ali ne i moralno opravdanje. Naravno to može važiti samo onda ako ona nije do krajnje mere ugrozila drugu osobu.

Instrumentalna agresija: Takođe poznata kao predatorska agresija, instrumentalna agresija je obeležena ponašanjima koja su namenjena postizanju većeg cilja. Instrumentalna agresija je često pažljivo planirana i obično postoji kao sredstvo za postizanje cilja. Povreda druge osobe u pljački ili pljački automobila primer je ove vrste agresije. Cilj agresora je pribaviti novac ili vozilo, a nanošenje štete drugom pojedincu sredstvo je za postizanje tog cilja.

Ovakva vrsta agresije često je povezana sa kriminalnim delovanjem, koje kasnije svakako može postati društveni ili socijalni poremećaj ili problem. Ovakvo ponašanje je svakako neoprostivo u civilizovanim uslovima, kada nam život nije ugrožen nekim spoljnim delovanjem iako se i ovakvoj vrsti agresije takođe može utvrditi biološki trag. Čovek, koliko god nam delovalo ludo u bazičnom smislu jeste poprilično agresivna vrsta, čiji se intstinkti mogu probuditi u necivilizovanim uslovima koji bi izgledali sasvim neprihvatljivi civilizovanom društvu ili pojedincu. Međutim u civilizovanim uslovima, ovakav vid ponašanja jeste potpuno neprihvatljiv i smatra se štetnim po zajednicu i društvo u kojem živimo.