Selektivni mutizam

Selektivni mutizam je redak anksiozni poremećaj u detinjstvu u kome dete doživljava reakciju na neki okidač i nije u stanju da govori u određenim situacijama ili da razgovara sa određenim ljudima. To nije oblik stidljivosti, iako se može smatrati ekstremnom stidljivošću. Niti je to namerno odbijanje da se govori, iako se to može tako shvatiti u nekim slučajevima. Kažemo da to u nekim slučajevima možemo shvatiti tako, kako bismo objasnili kako se selektivni mutizam manifestuje. Međutim reč je o poremećaju kod dece, koji nije uslovljen hirom.

Dete sa ovim poremećajem jednostavno ne može da govori u svakoj situaciji. Simptomi i stanja u vezi sa ovim poremećajem mogu se razlikovati od pojedinca do pojedinca, kao i opcije lečenja.

Online psiholog

Simptomi

Selektivni mutizam se obično javlja u ranim godinama detinjstva, tačnije između 3 i 6 godina života. Većina dece koja razviju selektivni mutizam takođe pati od socijalne anksioznosti ili socijalne fobije. Temperamentno su plašljivi i oprezni u novim situacijama, čak i kada se javi kod jako male dece i beba. Verovali ili ne i bebe mogu iskusiti anksioznost, naročito u situacijama odvajanja od roditelja ili staratelja. Mnoga deca pokazuju i fizičke znakove ovog poremećaja, kao što su nespretan govor tela, ukočenost i nedostatak facijalnih ekspresija prilikom komunikacije. Ona deca sa ovim poremećajem u komfornijoj situaciji neće pokazivati fizičke simptome ali će češće ćutati i imati opuštenije fizičke karakteristike. Dete sa selektivnim mutizmom može govoriti u nekim određenim situacijama, ali ne u nekim drugim, ili se može desiti da razgovaraju sa samo odabranim ljudima, ali ne i sa drugima. Dakle ovo defakto isključuje mogućnost da deca imaju problem u govoru, odnosno ovo ne znači da dete ima fizički defekt i da nije razvilo jezičke sposobnosti – reč je pre svega o mentalnom poremećaju.

Na primer, dete može normalno da razgovara kod kuće ili sa bliskim prijateljima, ali ne i u školi ili u drugim društvenim okruženjima, gde postoji očekivanje ili pritisak da se komunicira. Neka deca sa selektivnim mutizmom mogu da koriste neverbalnu komunikaciju, kao što je klimanje glavom ili pomeranje ruku, dok druga mogu izgledati kao da su zamrznuta. Drugi mogu iskusiti toliki pritisak zbog svog selektivnog mutizma da postanu nemi u svim situacijama, sa svim ljudima. Da bi bili označeni kao selektivno nemi, simptomi moraju da traju najmanje mesec dana, ne uključujući prvi mesec školovanja deteta.

Koji su neki znaci selektivnog mutizma?

Deca koja pate od selektivnog mutizma mogu pokazati sledeće znake tokom razvoja: stidljivost, društvenu nespretnost, uznemirenost, nesigurnost i preteranu privrženost samo jednom pojedincu poput roditelja, postiđenost, nepristojnost, ravnodušnost ili povučenost. Takođe mogu biti fizički ukočeni ili napeti, izbegavaće kontakt očima, sa bezizražajnim i/ili nepomičnim gestama. Međutim, sa porodicom ili u drugim bliskim odnosima, dete može biti ljuto i agresivno. Neki će koristiti pokrete rukama za komunikaciju. Uz izglede za društveni događaj ili čak dok se pripremaju za školu, deca sa selektivnim mutizmom mogu patiti od bolova u stomaku i glavobolje, mučnine ili dijareje.

Uzroci

Deca sa selektivnim mutizmom često imaju porodičnu istoriju anksioznih poremećaja. Smatra se da je neurološka osnova selektivnog mutizma niz događaja u oblasti mozga poznatoj kao amigdala, koja prima signale opasnosti iz okoline. Anksioznost zbog situacije koja se smatra opasnom za pojedinca izaziva prekid komunikacije. Deca sa selektivnim mutizmom mogu imati različite koegzistirajuće poremećaje, kao što su poremećaj autističnog spektra, opsesivno-kompulsivni poremećaj, zaostajanje u razvoju ili poteškoće sa senzornom obradom.

Može li selektivni mutizam dovesti do poremećaja raspoloženja?

Selektivno nemi tinejdžeri takođe mogu doživeti poremećaje raspoloženja kao što je depresija, i mogu patiti od stanja kao što je agorafobija ili strah od gužve i strah od napuštanja kuće. Međutim, selektivni mutizam nije nešto što sigurno izaziva katatoničnu, kliničku ili hroničnu depresiju kod dece i tinejdžera. Češći poremećaj raspoloženja ovog vida bi bila blaga depresija, međutim u ovoj slučaju ona će podrazumevati intenzivniji oblik ćutanja ili anksioznosti. U slučajevima selektivnog mutizma kod pojedinca, depresija može izgledati kao neka vrsta omamljenosti.

Online psiholog

Da li su selektivni mutizam i spektar autizma povezani?

Pojedinci iz spektra autizma imaju problema sa socijalnim veštinama i komunikacijskim sposobnostima; iako osećaju empatiju prema drugima, ne pokazuju je uvek. Autizam je razvojni poremećaj, a selektivni mutizam je anksiozni odnosno mentalni poremećaj. Ako je dete nemo ili ćuti zbog autizma, ne dijagnostikuje mu se selektivni mutizam.

Tretman

U slučajevima selektivnog mutizma, najbolje je tražiti bihejvioralnu ili porodičnu terapiju što je ranije moguće za dete, jer ovo stanje možda neće nestati samo od sebe. Za uspeh terapije važno je da pružalac usluge mentalnog zdravlja dobro odgovara detetu i porodici. Tretman obično uključuje pomoć detetu da razvije veštine da kontroliše svoju anksioznost i da se „oslobodi“ zavisnosti od nemog ponašanja. U nekim slučajevima, lečenje takođe može uključivati antidepresive ili lekove protiv anksioznosti pored psihoterapije.

Šta se dešava kada se selektivni mutizam ne leči?

Ako se ne leči, selektivni mutizam može u nekim slučajevima pratiti dete u odraslom dobu. To će uticati na njegov ili njen uspeh u školi, na odnose u porodici, društvenom životu, ali i uspeh na profesionalnom planu. Sve to čini odgovarajući razvoj.

Kako škole i nastavnici mogu pomoći detetu sa selektivnim mutizmom?

Škole i nastavnici mogu pomoći detetu na različite načine:

  • Ne pritiskajte dete da govori ako ono to ne želi ili u ovom slučaju ne može
  • Odvojite vreme za savetovanje sa lekarima i logopedsku terapiju
  • Dozvolite da ono pohađa specijalnu školu ili da se zadržava na odgovarajućim nivoima obrazovanja
  • Dozvolite da sedi u blizini prijatelja ili nastavnika kada to detetu odgovara
  • Dozvolite njegove ili njene pokrete rukama i neverbalnu komunikaciju kao način komunikacije
  • Budite svesni maltretiranja koje može doživeti ukoliko dete pohađa školu i potrudite se da ga sprečite.

Na našem sajtu pored interesantnih i zaista korisnih tekstova na ovu, ali i na brojne druge teme, možete pronaći i vid konkretnije pomoći. Potrebno je samo to da pronađete rubriku sa kontaktima psihologa na našem sajtu i obratite im se za pomoć. Vid terapije koji naši psiholozi i psihoterapeuti pružaju putem ovog sajta je online terapija. Odnosno putem ovog sajta možete organizovati i rezervisati terapiju sa vrhunskim stručnjacima, bez toga da napustite komfor svog doma – što bi moglo biti neverovatno korisno za dete sa ovakvim problemom.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psihološkinja Anđela Vlaškalić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Anđela Vlaškalić ZAKAŽITE SEANSU andjela.vla@gmail.com Instagram Viber +381653212327 WhatsApp +381653212327 Anđela Vlaškalić Psiholoskinja i Psihoterapeutkinja Kvalifikacije: Master psihološkinjaZavršni nivo

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381611793177 WhatsApp +381611793177 kristina marković Psiholog i Savetnik Kada hoćete da unapredite kvalitet

Pročitaj više »