Vaspitavanje dece

Od podsticanja školskog rada i vannastavnih aktivnosti do modeliranja vrednosti kako dete raste (zapamtite, oni rade ono što vi radite, a ne kako vi kažete!) roditelji imaju ogroman uticaj na živote svoje dece. Oni, međutim, nisu jedini uticajni ljudi na terenu života, posebno nakon što deca uđu u školu i počnu da komuniciraju sa svetom uopšte. Većina roditelja radi na tome da deci pruži najbolji mogući početak, ali je takođe važno da roditelji prepoznaju da deca dolaze na svet sa svojim temperamentima, crtom ličnosti i samim tim kasnijim ciljevima. Iako će roditelji možda želeti da gurnu svoje dete na određeni put, posao roditelja je da obezbede detetu realnu vezu sa svetom koji na kraju priprema dete za potpunu nezavisnost i sposobnost da sledi put koji izabere. U svetu koji se brzo menja, roditeljstvo može biti podložno hirovima i promenama stilova vaspitanja, a roditeljstvo u nekim privilegovanim krugovima postalo je takmičarski sport. Međutim, potrebe razvoja deteta koje je nauka razgraničila ostaju relativno stabilne: sigurnost, temelj, podrška i ljubav.

Online psiholog

Psiholog

Psiholog Miodrag Pavlović

Kako biti roditelj koji dobro vaspitava svoje dete

Za efikasno roditeljstvo nije dovoljno jednostavno izbeći očigledne opasnosti poput zlostavljanja, zanemarivanja ili preteranog uživanja detea. Zaista, Nacionalna akademija nauka razgraničava četiri glavne odgovornosti za roditelje:

Održavanje zdravlja i bezbednosti dece, promovisanje njihovog emocionalnog blagostanja, usađivanje društvenih veština i intelektualna priprema dece.

1. Ako deci date previše slobode, oni će sami sebe uništiti

Ovo je jednostavna stvar: deca bez ograničenja mogu postati sami sebi najveći neprijatelji. To je zato što sa godinama deca uče šta drugi misle i imaju dobar osećaj da znaju kada rade nešto pogrešno. Međutim, ono što je loše je to što znaju da je to pogrešno, što ih ne sprečava nužno da to još uvek čine. Umesto toga, oni to mogu učiniti samo tamo gde ih roditelji ne vide. Mnogo dece dovoljno dobro zna da ako će uzeti kolačić iz posude za kolače bez pitanja, onda to učinite kada niko ne gleda. To znači da ne dobijaju ispravke ili smernice za bavljenje problematičnijim sadržajem. I mnogi oblici savremene informacione tehnologije su potpuno parazitski za ljudski um, a deca su posebno podložna. Dakle, detetu kada nešto biva zabranjeno, mora biti objašnjeno zašto. Roditelji mogu pomisliti da im ne treba kontrola dece jer „moje dete to nikada ne bi uradilo“.

Hajde budimo iskreni prema sebi: Skoro svi roditelji kažu “moje dete to nikada ne bi uradilo”. Pogledajte skoro bilo koji forum za roditeljstvo na mreži i brzo ćete saznati da to tvrde i mnoga deca. Roditelji koji to ne kažu su oni koji ne daju svojoj deci priliku ili ih jednostavno nije briga. Mnogi dobri roditelji su zažalili što su svojoj deci dali previše slobode. Sloboda je dobra, ali previše toga može biti štetno i staviti vaše dete u položaj gde mu je potrebna pomoć, ali vam ne može reći šta je uradilo.

2. Dosada je dobra stvar

Što se tiče naše dece, često zamišljamo da ih moramo stalno zabavljati. Dosada je postala prljava reč u savremenoj kulturi i postoji mišljenje da dosadu treba ukloniti, ali, ovo je pogrešan način razmišljanja o dosadi. Dosada može biti moćan način da pomognete svom detetu da radi stvari koje će mu pomoći da više uživa u životu. Dosada je signal da morate pronaći nešto za raditi. U odgovarajućem okruženju, vaše dete će stvoriti stvari za rešavanje tog problema. Pod dosadom ne mislim na uklanjanje svih oblika stimulacije. Mislim, uklonite nagradu izbora i zamenite je izborom koji želite da vaše dete ima. To će možda zahtevati malo više napora sa vaše strane, ali će takođe zahtevati više napora sa njihove strane. I ovaj napor povećava njihovu volju, čini njihov um jačim i daje im osećaj koji će im trebati kada budu deo sveta u kome niste vi ti koji ih vodite. Stoga, umesto da im preporučujete video zapise, vi obezbeđujete knjige. Umesto da im isporučujete računarske igre, kupujte im olovke i papir. Čitanje, pisanje i crtanje su sve prakse koje uključuju naporne i kreativne aspekte uma. Savremena kultura se uglavnom zasniva na konzumiranju onoga što drugi ljudi stvaraju, ali većina aspekata ličnog blagostanja nema nikakve veze sa konzumiranjem onoga što dolazi od drugih. Ključno je da svoje blagostanje uvide u pozitivnim odnosima sa drugih i pronalaskom svrhe u svom životu, a pre svega – samoprihvatanje.

Online psiholog

Psiholog

Psiholog Nataša Pavlović

3. Deca se ne rađaju sa društvenom inteligencijom

Svi smo čuli roditelje da svoju decu nazivaju grubim, zlim ili nezahvalnim. Mnogi ljudi verovatno misle da deca ovo uče od svojih roditelja, ali, takođe je slučaj da se deca ne rađaju sa sposobnošću da vide stvari iz perspektive drugih ljudi. Oni su poput sunđera koji vrlo lako mogu upijati sadržaje, mišljenje i koncepte sagledavanja sveta a da toga nisu ni svesni.Varijacije ovoga se delimično nazivaju „teorijom uma“ jer uključuju razvoj teorije o tome šta ljudi misle. Ako dete ne zna koji je pravi način da odgovori na nekoga ko mu daje nešto, ili se neko drugi žali, ili neko kaže da nije dobar, onda bi mogao učiniti samo prvu stvar koja mu padne na pamet. To često nije ono što želite da vaša deca rade pred drugima. Deca su poput voska, oni imaju potencijal društvene inteligencije ali ste vi ti koji im pomažete da ona bude razvijena.

Jedan od vaših najvažnijih ciljeva kao roditelja je podizanje dece koja postaju nezavisni i samostalni ljudi. Svakako, u ranom razvoju, vaša deca računaju na vas. Kao bebe, oslanjaju se na vas u ishrani, higjeni, kretenju itd. Kako vaša deca rastu, postaju sve nezavisnija u ovim osnovnim oblastima života, ali i dalje zavise od vas i vaše ljubavi, zaštite, usmeravanje i podrške. Kako vaša deca dostižu adolescenciju i kreću ka odrasloj dobi, postaju sve manje zavisna od vas i stiču veću nezavisnost u svim aspektima svog života. Ovaj proces razdvajanja priprema vašu decu za zahteve odrasle dobi. Postoje deca kojima je potrebno veće vođstvo i podrška duži period u odnosu na drugu koja se osamostaljuju lakše. Nezavisna deca se razlikuju od njih na nekoliko bitnih načina. Ako su vaša deca nezavisna, dali ste im uverenje da su kompetentna i sposobna da se brinu o sebi. Ponudili ste im smernice da pronađu smislene i zadovoljavajuće aktivnosti. Dali ste svojoj deci slobodu da u potpunosti dožive život i nauče mnoge njegove važne lekcije. Suštinski su motivisani jer im je dozvoljeno da pronađu sopstvene razloge za postizanje.

Odgovornosti roditelja i dece

Srž toga da li ćete odgajati kontingentnu (zavisniju) ili nezavisnu decu je da razumete suštinske odgovornosti koje vi i oni treba da prihvatite. Tailorov zakon o porodičnoj odgovornosti kaže da ako članovi porodice ispunjavaju svoje odgovornosti i ne preuzimaju tuđe, deca se razvijaju u nezavisne ljude i svi su srećni.

Vaše odgovornosti se prvenstveno odnose na pružanje mogućnosti, sredstava i podrške za postizanje njihovih ciljeva. Psihološka sredstva uključuju pružanje ljubavi, vođenja i ohrabrenja u njihovim naporima. Praktična sredstva uključuju osiguravanje da vaša deca imaju potrebne materijale, odgovarajuće pouke i transport, između ostalih logističkih problema.

Odgovornosti vašeg deteta uključuju radnje koje su neophodne kako biste maksimalno iskoristili mogućnosti koje im pružate. Ove odgovornosti uključuju ulaganje maksimalnih napora, odgovornost i disciplinovanost, predanost i pružanje realistične mogućnosti postizanja postignuća, kao i izvršavanje svih zadataka i vežbi, maksimalno korišćenje instrukcija, saradnja i izražavanje zahvalnosti i zahvalnosti za tuđe napore.

Kao što smo videli, vaspitavanje dece nije jednosmerna ulica i potrebna je saradnja, odnosno, angažman obe strane. Nemojte, ipak, zaboraviti da ste vi ti koji deci kreirate prozor u svet, uvodite ih u život i dajete smernice od prvih koraka do nekih prvih životnih odluka koje ne mogu doneti bez vašeg saveta. U odnosu sa decom je najvažnije, složićemo se, pronaći meru. Pre toga je bitno da naučite da osluškujete svoje dete, njegove misli, potrebe, talente i htenja i da ih ne sputavate da se razvijaju. Pronaći meru između slobode i pravilnog usmeravanja se uspostavlja kao jedan od ključnih faktora.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Psiholog

Psiholog Nataša Pavlović

Slični članci