Brige, crne misli, zabrinutost i strahovi sa psihološke strane
Nije neobično osećati anksioznost kada primetite da postoji stvarna pretnja za vašu bezbednost, sigurnost i blagostanje. Strahovi, poput toga da li vaše dete upotrebljava droge ili je počelo da pije i puši, mogu vam predstavljati stvarnu pretnju, u nekom budućem periodu. Dakle, anksioznost koja vas upozorava na stvarnu pretnju je adaptivna; daje vam do znanja da ste u opasnosti od opasnosti zbog anksioznosti koju ona budi u vama, sve dok ne učinite nešto da uklonite tu pretnju.
Ali, postoje ljudi čija fizička građa jeste predisponira za hroničnu anksioznost, koja nije povezana sa pretnjom. Oni brinu o svemu, bez obzira koliko izgledala nerealna pretnja. Dakle imaju generalizovani anksiozni poremećaj (GAD).
Online psiholog
Ova vrsta anksioznosti nije adaptivna. Ne upozorava vas ni na šta posebno, tako da nemate načina da okončate ova svoja osećanja. Opšti anksiozni poremećaj izaziva značajne tegobe i oštećenja u vašem svakodnevnom životu. Neprestano očekujete da vam se događaju loše stvari koje mogu biti sve od propuštenih rokova do smrti nekih bliskih osoba do prirodnih katastrofa. Drugi vas zbog ovoga mogu smatrati neurotičnima, histeričnima i perfekcionistima kojima sve mora biti savršeno da bi se osećali dobro. Naravno ovo može biti mentalni poremećaj ili problem izazvan nekim poremećajem i ne treba ga osuđivati kao ličnu karakteristiku pojedinca. Nažalost većina ljudi ne prepoznaje ovo kao signal za uzbunu i to da je nekome potrebna pomoć, već se obično potrude da isključe takvu osobu iz svog života pa čak i iz zajednice. To naravno može biti izuzetno loše po tu osobu i nužno je da shvatimo problem ovog stanja na širem društvenom planu.
Najverovatnije pokušavate da sprečite da vam se loše stvari dogode tako što ćete vršiti veliku kontrolu nad svojim svakodnevnim životom i uključiti se u druge neprilagođene strategije za upravljanje anksioznošću koju osećate. Ljudima koji imaju anksiozni poremećaj često se dijagnostifikuju tipovi poremećaja ličnosti koji prate anksioznost, poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja.
Ali, ne grešite, anksioznost je poseban sindrom koji potiče od disfunkcije u delovima mozga koji služe za strah, emocije i pamćenje. Istraživači su saznali da su amigdala, par snopova nervnih vlakana veličine badema u sredini mozga koji pomažu u procesuiranju emocija, pamćenja i straha, uključeni u anksiozne poremećaje poput generalizovanog anksioznog poremećaja. Ali, sve do ove nove studije koju su sproveli istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford, istraživači nisu mogli pažljivo da zavire u nervne puteve koji idu do i od podsekcija ove male moždane oblasti do drugih delova mozga. Otkrili su izmešane veze između delova mozga koji obrađuju strah i emocije i drugih regiona mozga (EScience.com). Kodirane veze izazivaju anksioznost, čak i kada nema pretnje. Štaviše, otkrili su da stimulišući različito kolo mozga u amigdali, umesto da izaziva anksioznost i povećava spremnost čoveka da preuzmu rizik (sklop amigdala posreduje u reverzibilnoj i dvosmernoj kontroli anksioznosti). Ovo otkriće moglo bi dovesti do novih tretmana za anksiozne poremećaje koji se posebno bave krugovima u amigdali.
Do tada, međutim, polje mentalnog zdravlja ima niz tretmana za anksioznost koji su veoma efikasni. Najbrži način da smanjite svoju anksioznost je uzimanje lekova. Danas lekovi protiv anksioznosti deluju brzo, ali, kao i većina lekova, nisu bez neželjenih efekata. Ako ćete zatražiti lečenje svoje anksioznosti, trebalo bi da znate šta istraživanje kaže o lekovima u odnosu na psihoterapiju za poremećaje anksioznosti i depresije.
Istraživanje pokazuje da lekovi i psihoterapija zajedno deluju bolje od bilo kog tretmana.
Lekovi
Lekovi smanjuju vaše simptome i omogućavaju novo učenje metoda za kontrolu anksioznosti, jer smanjuju anksioznost na dovoljnu razinu u kojoj biste se mogli suočiti sa njom. Selektivni inhibitori koji pomažu ponovno ravnomerno lučenje serotonina (SSRI) obično su prvi izbor psihijatara za lečenje anksioznosti, iako se obično koriste kao antidepresivi. To je zato što ne izazivaju zavisnost i stoga su sigurniji od tradicionalnih lekova protiv anksioznosti (benzodiazepini).
Za optimalno funkcionisanje, nervnih hemijskih procesa za stabilizaciju raspoloženja, serotonin, održava određeni nivo u našem nervnom sistemu i mozgu. Previše seratonina ili premalo seratonina uzrokuje disfunkciju mozga. U stanjima depresije i anksioznosti, nivo serotonina je često nizak. SSRI -i dozvoljavaju serotoninu da cirkuliše na višim nivoima u nervnom sistemu i mozgu, što ublažava anksioznost i depresiju i stabilizuje raspoloženje.
Tipični SSRI lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti su Lekapro i Pakil. Benzodiazepini uključuju dobro poznate lekove Valium (diazepam), Ksanaks (alprazolam), Klonopin (klonazepam) i Ativan (lorazepam). Više se ne smatraju prvom linijom lečenja jer, iako brzo smanjuju anksioznost, izazivaju zavisnost. Nepsihijatri često leče anksioznost ovom klasom lekova, ali nisu obučeni da prave razliku između različitih psihijatrijskih poremećaja. Dobro razmislite pre nego što započnete lečenje ovom klasom lekova. To je vrsta leka koja zahteva da ga uzimate više kako biste ublažili simptome.
Stoga je razvoj zavisnosti od benzodiazepina rizik. Buspar je još jedan lek protiv anksioznosti koji nije ni SSRI lek, a ni benzodiazepin. Međutim, poput SSRI, on ostavlja više nervnog hemijskog serotonina u cirkulaciji u telu kako bi ublažio uznemirujuće simptome. Ali, za razliku od SSRI, buspar ima malo ili nimalo uticaja na seksualnu želju onoga ko ga konzumira.
Psihoterapija
Anksioznost je fiziološka stvar, ali to se može smanjiti ili pogoršati u zavisnosti od načina na koji se nosite s tim. Stoga je potrebna psihoterapija za anksiozne poremećaje, posebno psihoterapije koje naglašavaju upravljanje simptomima, poput kognitivno-bihevioralne terapije, uticaja na pažnju pacijenta i terapije za upravljanje stresom. Ono što je važno, ove terapije vas uče načinima da smirite mozak i telo, suprotstavite se iracionalnim idejama koje dovode do preteranog straha i brige i naučite kako pozitivnije da se ponašate u suočavanju sa strahom. Ako ste dugo živeli sa anksioznošću, najverovatnije ste smanjili opsege vašeg bliskog okruženja da biste kontrolisali svoju anksioznost. Obučeni stručnjak za mentalno zdravlje može vam pomoći da zamenite nezdravo, ograničavajuće ponašanje, ponašanjem koje vam otvara nova iskustva i učenje novih metoda za suzbijanje frustrirajućih simptoma.
Briga o sebi (dijeta i vežbe)
Izbor pića i hrane može izazvati simptome anksioznosti. Konzumiranje hrane sa nedostatkom hranljivih materija, nedovoljna unos ugljenih hidrata, proteina ili masti u ishranu ili nedovoljna ishrana može promeniti nivo šećera u krvi koji izaziva anksioznost.
Konkretno, međutim, pokazalo se da su omega-3 masne kiseline od velike pomoći u lečenju depresije. Nedavno su istraživači proučavali odnos između omega-3 masnih kiselina i simptoma anksioznosti kod ovisnika, jer je anksioznost glavni uzrok recidiva od apstinencije od droga. Otkrili su da je, kada su ovim pacijentima davane velike doze omega-3 masnih kiselina (veće od 2 grama dnevno), došlo do statistički značajnog smanjenja anksioznosti u poređenju sa onima koji su primali placebo suplemente.
Štaviše, stepen smanjene anksioznosti bio je u velikoj korelaciji sa smanjenjem odnosa protivupalnih hormona prema omega-3 masnim kiselinama u krvi. Čini se da omega-3 masne kiseline smanjuju upalu koja pozitivno utiče na anksioznost. Pacijenti su mogli bolje da se nose sa stresom i imali su značajno poboljšanje raspoloženja (anksioznost i omega-tri masne kiseline).
Vežbanje, kada se doda u program kognitivno -bihevioralne terapije za anksiozne poremećaje, daje dodatne zdravstvene koristi, a takođe produžava pozitivne efekte psihoterapijskog tretmana. Neka istraživanja su otkrila da vežbanje pruža gotovo istu korist kao i lečenje lekovima. Istraživači preporučuju vežbe u rasponu od 30-40 minuta, tri puta nedeljno, za smanjenje
Online psiholog
Da li imate opšti anksiozni poremećaj?
Pitanja koja slede ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za generalizovani anksiozni poremećaj. Možda ćete želeti da odgovorite na ova pitanja ako mislite da imate generalizovani anksiozni poremećaj.
Da li ste zabrinuti i da li ste često uplašeni?
Osećate li se anksiozno, iscrpljeno, napeto i nemirno, lako se umarate i iscrpljeni ste ili imate problema sa koncentracijom i pažnjom, ili imate problema da ostanete na jednom mestu ili zaspite? Ako ste na jedno ili drugo pitanje odgovorili sa „da“, da li su simptomi bili prisutni većinu dana u poslednjih šest meseci?
Očekujete li nadolazeću katastrofu, čak i kada nema osnova za vaše strahove?
Borite li se da povratite kontrolu, opustite se ili da se nosite sa svojim simptomima, ali bez uspeha? Da li vaši simptomi nisu povezani sa drugim mentalnim poremećajem?
Da li vam simptomi izazivaju značajnu patnju ili probleme u funkcionisanju vaših odnosa, posla i drugih oblasti vašeg života, a ti simptomi nisu posledica supstance ili medicinskog problema?
Možete li se setiti nekih simptoma anksioznosti koje ste osetili u detinjstvu?
Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, najbolje je da kontaktirate licenciranog stručnjaka koji je najbolje obrazovan i obučen za postavljanje ove dijagnoze. Uopšteno govoreći, što je viši stepen, to je stručnjak bolje obrazovan i veštiji da isključi različite zavisnosti i poremećaje ličnosti koji imaju anksioznost kao karakteristiku glavnog problema, a ne sam problem. Toliko puta se desi da se ljudima prepisuju pogrešni lekovi jer su otišli kod stručnjaka koji nije tačno dijagnostikovao problem. Ovo samo nažalost može pogoršati njihovu anksioznost i nelagodu.
Zapamtite, nema dva ista pacijenta. Razlozi zašto jedan lek ili terapijski pristup imaju koristi za jednog, a ne pomažu drugom, mogu se uveliko razlikovati od slučaja do slučaja.
Nadam se da će vam informacije koje ovde danas pružim biti od pomoći. Što više znate o psihološkim stanjima i mogućnostima u lečenju, to imate veću moć nad svojim psihološkim blagostanjem i zdravljem. Na kraju krajeva, to je vaš život; vaše zdravlje. Naš sajt vam pored tekstova koji vas mogu informisati o važnim temama na polju mentalnog zdravlja, nudi i mogućnost korišćenja usluga online psihologa. Javite se našem psihologu ukoliko imate simptome o kojima smo govorili u ovom tekstu.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila