O konceptu seksualne zavisnosti se široko raspravlja u polju psihologije. Svetska zdravstvena organizacija opisuje „kompulzivni poremećaj seksualnog ponašanja“ u svojoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), koja obuhvata nekonvencionalno i prečesto konzumiranje seksualnih aktivnosti. Međutim, mnogi stručnjaci tvrde da su koncepti poput hiperseksualnosti samo uočeni problemi sa regulisanjem nečijih seksualnih misli ili ponašanja. Bez dogovora o validnosti dijagnoze, nema jasne procene koliko se odraslih bori sa kompulzivnim seksualnim ponašanjem, ali veruje se da je između 3 i 6 procenata.
Ubeđenost osobe da je zavisna od seksa zasniva se prvenstveno na njenim ličnim uverenjima o svojim seksualnim navikama ili mislima. Istraživanje otkriva da takvi ljudi nemaju više seksa nego pojedinci koji tvrde da se ne brinu o svom seksualnom životu. U toj slučaju autosugestija čini svoje i ljudi često sebi pravi problem bez problema.
Kada partner ili oba partnera osećaju da imaju neku vrstu seksualne frustracije, bilo da je u pitanju njen nedostatak ili prevelika želja, želja koja ne nailazi na razumevanje, ključno rešenje je otvoren razgovor.