Nedostatak empatije

Empatija je pojava u međuljudskim odnosima koju smatramo sasvim normalnom i na neki način podrazumevajućom. Ona je prisutna u svakodnevnom razgovoru od bliskih ljudi do onih koji će nam pritrčati na ulici ukoliko vide da se osećamo loše. Međutim, svedoci smo da empatija često nedostaje skoro na svim nivoima komunikacije.

Većina nas je bila u situaciji u kojoj je nekome bila potrebna pomoć ali nismo bili spremni da je pružimo, te smo je na neki način izbegli uz logično opravdanje. Sa druge strane, često se dešava da opravdanja nema. Tačnije, biva nam jasno da se naši prijatelji, kolege ili poznanici jednostavno ne saosećaju sa našim trenutnim problemom ili stanjem. Tada ne prestaje da nas iznenađuje da nas ljudi koje smatramo prijateljima – pristojnim, ljubaznim ljudima napuštaju kada nam je najpotrebnija emocionalna podrška. Očigledno nisu sadisti koji se raduju patnji drugih ili psihopate koji su prema njoj ravnodušni. Dakle, njihovo ponašanje zbunjuje u takvim trenucima.

Online psiholog

Ova vrsta interakcije može dovesti do besa, osuđivanja i optuživanja – ogorčenih naleta besa i nervoze. Međutim, trebalo bi razmisliti o tome šta je tačno uzrokovalo ponašanje obe strane.

Razmotrimo šta se dešava u nama kada gledamo na patnju drugih. Kada sami iskusimo fizički bol ili emocionalnu uznemirenost, aktivira se neuronski krug (prednji cingulativni korteks, ili ACC i insula). Istraživanja pokazuju da se isti krug aktivira kada vidimo da drugi trpe bol ili emocionalnu uznemirenost. Dakle, gledanje patnje drugih uzrokuje da patimo i mi.

Iako je ovaj odgovor presudan za socijalnu interakciju, zaista je neprijatan. Ako se taj krug aktivira prečesto (prekomerno deljenje negativnih iskustava drugih), to može dovesti do emocionalnog sagorevanja.

I tako ljudi razvijaju strategije kako da se zaštite. Neki postavljaju fizičku i emocionalnu distancu između sebe i osobe koja pati. Neki ostaju prisutni, ali se emocionalno razdvajaju, što osoba obično doživljava kao emocionalno napuštanje. Dakle, u osnovi od toga može biti strah od toga da ćemo se osećati loše i da ćemo i mi na neki način biti uvučeni u negativna osećanja i dešavanja.

Online psiholog

Suočavanje sa emocionalnim prevladavanjem empatije

Ključni deo socijalizacije je učenje kako se zaštititi od toga da vas preplave patnje drugih, a istovremeno im pružiti podršku koja im je potrebna i koju zaslužuju.

Istraživanja sugerišu da bi odgovor na ovu dilemu mogao biti trening saosećanja. Saosećanje se definiše kao osećaj zabrinutosti za patnju drugih (umesto da se iskusi nevolja zbog patnje drugih.) Utvrđeno je da programi usmereni na treniranje saosećanja podstiču prosocijalno ponašanje (pomaganje) dok istovremeno izazivaju osećaj dobrog osećaja.

Klinički je dokazano da trening saosećanja zapravo utiče na to koji se neuronski krugovi aktiviraju kada oseća patnju drugih. Sa jedne strane, dakle, nedostatak empatije može rešiti terapija ukoliko drugog rešenja nema. Neodstatak empatije je često posledica svih dešavanja, problema na poslu u porodici i generalno nedostatak perspektve i vizije budućnosti. Osoba zbog toga nesvesno zanemaruje problem drugih jer je usmerena na svoje, ili jednostavno shvata das u svi problemi minorni spram sveopšteg rasula na svim nivoima društva.

Zato je važno da osoba koja je osvestila nedostatak empatije prema drugima ili osoba koja poznaje nekoga kome empatija nedostaje, bude posvećena otkrivanju uzroka takvog ponašanja. Tada će i rešenje problema dođi vrlo lako.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa