Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je na primer odobrila dva leka za lečenje odraslih sa PTSP -om, sertralin (Zoloft) i paroksetin (Pakil) koji su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Oba ova leka su antidepresivi, koji se takođe koriste za lečenje depresije. Oni mogu pomoći u kontroli simptoma PTSP -a, poput tuge, brige, besa i osećaja utrnulosti. Upotreba lekova zajedno sa terapijom ili pre početka terapije može učiniti lečenje efikasnijim. Ako je propisan antidepresiv, možda će ga biti potrebno uzimati nekoliko dana ili nedelja pre nego što se postigne značajno poboljšanje. Važno je ne obeshrabriti se i prerano prestati sa uzimanjem lekova pre nego što su oni imali priliku da deluju. Prilagođavanje doze ili prelazak na drugi SSRI može pomoći u rešavanju ovih problema. Važno je sarađivati sa svojim lekarom.

Ponekad ljudi koji uzimaju ove lekove imaju neželjene efekte. Efekti mogu biti frustrirajući, ali obično nestaju. Međutim, lekovi na svakoga utiču drugačije. Sve neželjene efekte ili neuobičajene reakcije treba odmah prijaviti lekaru. Najčešći neželjeni efekti antidepresiva poput sertralina i paroksetina su:

• Glavobolje, koje obično nestaju u roku od nekoliko dana.
• Mučnina, koja obično nestaje u roku od nekoliko dana.
• Nesanica ili pospanost, koji se mogu javiti tokom prvih nekoliko nedelja, ali zatim nestaju. Ponekad je potrebno smanjiti dozu leka ili prilagoditi doba dana u koje se lek uzima kako bi se smanjili ovi neželjeni efekti.
• Uznemirenost ili osećaj nervoze.
• Seksualni problemi, koji mogu uticati i na muškarce i na žene, uključujući smanjeni seksualni nagon i probleme sa seksom i uživanjem u njemu.

Postoje i druge vrste lekova koje lekari takođe mogu propisati, kao što su sledeći: Benzodiazepini se mogu davati ljudima kako bi se opustili i lakše spavali, iako postoji potencijal za razvoj zavisnosti. Antipsihotici se mogu propisati ljudima koji imaju jače uznemirenje, sumnjičavost ili paranoju. Drugi antidepresivi poput fluoksetina (Prozac) i citaloprama (Celeka) mogu pomoći ljudima sa PTSP -om da se osećaju manje napeto ili tužno. Za ljude sa PTSP-om koji takođe imaju druge anksiozne poremećaje ili depresiju, antidepresivi mogu biti korisni za smanjenje simptoma ovih istovremenih bolesti. Mogući neželjeni efekti povezani sa upotrebom ovih lekova uključuju dijalog sa vašim lekarom.

Slično tome, antidepresivi koji se nazivaju triciklični se daju u malim dozama i postepeno povećavaju. Triciklični lekovi postoje duže od SSRI i široko su proučavani za lečenje anksioznih poremećaja. Efikasni su kao i SSRI, ali mnogi lekari i pacijenti preferiraju novije lekove jer triciklični lekovi ponekad izazivaju vrtoglavicu, suva usta, pospanost i povećanje telesne težine. Stabilizatori raspoloženja kao što su lamotrigin i divalproeks natrijum takođe mogu pomoći u lečenju simptoma. Bilo kako bilo, lekove ne smete uzimati na svoju ruku, uzimajte ih isključivo uz konsultacije sa lekarima jer mogu biti kontraproduktivni. Ne pokušavajte da ih nabavljate, jer vam neće doneti dobro ako ih uzimate na svoju ruku!

Psihoterapija

Terapija je veoma cenjena metoda u lečenju PTSP-a. Ona kao metod uključuje razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje kako bi se kroz iskustvo prošlo iskustvo i njegov uticaj na pojedinca. Psihoterapija se može odvijati pojedinačno ili u grupnom formatu. Terapija za PTSP obično traje sve dok pojedinac ne nauči da se nosi sa svojim iskustvom i dok ne postane funkcionalniji.

Mnoge vrste psihoterapije mogu pomoći ljudima sa PTSP -om. Neke vrste direktno ciljaju na simptome PTSP -a. Druge terapije se fokusiraju na društvene, porodične ili probleme vezane za posao. Lekar ili terapeut mogu kombinovati različite terapije, odnosno različite pristupe u zavisnosti od potreba svake osobe.

Kognitivno bihevioralna terapija, ili KBT, pokazala se kao prilično efikasna u lečenju PTSP -a. KBT ima nekoliko delova, uključujući:

• Terapiju postepene izloženosti traumi: Ova terapija pomaže ljudima da budu svesniji svog iskustva. To ih može izložiti sećanju na traumu koju su doživeli na siguran način. Koristi mentalne slike, pisanje ili posete mestu gde se događaj dogodio. Terapeut koristi ove alate kako bi pomogao osobama sa PTSP -om da se nose sa svojim osećanjima.
• Kognitivno restrukturiranje: Ova terapija pomaže ljudima da shvate svoja sećanja i iskustva. Ponekad se ljudi sećaju događaja drugačije od onoga kako se zaista dogodio. Možda osećaju krivicu ili sram zbog onoga za šta nisu oni krivi. Terapeut pomaže ljudima sa PTSP -om da sagledaju šta se dogodilo na realan način.
• Obuka za borbu protiv stresa: Ova terapija pokušava da smanji simptome PTSP-a učeći osobu kako da smanji anksioznost kada se suoči sa situacijama koje izazivaju anksioznost. Kao i kognitivno restrukturiranje, ovaj tretman pomaže ljudima da sagledaju svoja iskustva na zdrav način.

Postoje i druge vrste lečenja koje mogu pomoći ljudima sa PTSP -om, a klijent će možda želeti da razgovara sa svojim terapeutom o mogućnostima terapije i fokusu na lečenje koji može uključivati:

• Učenje o traumi i njenim posledicama
• Korišćenje veština upravljanja opuštanjem i besom
• Poboljšanje sna, ishrane i navika u vežbanju
• Prepoznavanje krivice, srama i drugih osećanja u vezi sa događajem i suočavanje sa njima

Fokusiranje na naše reakcije na simptome PTSP -a – na primer, terapija pomaže ljudima da posete mesta i ljude koji ih podsećaju na traumu

Desenzibilizacija (EMDR) je tretman za traumatska sećanja koji uključuje elemente terapije izlaganjem i kognitivno -bihejvioralne terapije, u kombinaciji sa tehnikama (zvukovi, pokreti očiju, dodiri ruku) koji stvaraju promenu pažnje. Postoje neki dokazi da terapijski element jedinstven za EMDR, promenu fokusa ili pažnje, može biti od pomoći u pristupu i obradi traumatičnog materijala.

Kratka psihodinamička psihoterapija fokusira se na emocionalne sukobe uzrokovane traumatičnim događajem. Ova terapija pomaže osobi da razume kako prošlost utiče na stanje koje neko sada oseća. Prepričavanjem traumatičnog događaja mirnom i empatičnom savetniku, osoba koji ima problem postiže veći osećaj samopoštovanja, razvija efikasne načine razmišljanja i suočavanja i uspešnije se nosi sa intenzivnim emocijama koje se javljaju tokom terapije. Terapeut pomaže pacijentu da identifikuje trenutne životne situacije koje izazivaju traumatična sećanja i pogoršavaju simptome PTSP -a.

Grupni tretman je idealno terapijsko okruženje jer pacijenti mogu da traže pomoć i podršku dok dele iskustvo u bezbednom okruženju. Kako članovi grupe bolje razumeju i razrešavaju svoju traumu, često se osećaju samopouzdanije i sposobniji su da veruju sebi i drugima. Dok razgovaraju i dele svoj osećaj sramote, krivice, straha, besa, sumnje i samoosuđivanja povezane sa traumom, uče da se fokusiraju na sadašnjost, a ne na prošlost. Pričanje nečije priče i direktno suočavanje sa tugom, krivicom i anksioznošću u vezi sa traumom omogućava mnogim pacijentima da se lakše nose sa svojim simptomima, sećanjima i životom.

Porodična terapija je vrsta savetovanja koja uključuje celu porodicu, jer PTSP može uticati na celu porodicu. Nečije dete ili partner možda ne razumeju zašto se ta osoba ponekad naljuti ili zašto je pod velikim stresom. Mogu se osećati uplašeno, krivo ili čak ljuto zbog tog stanja kod člana svoje porodice. U porodičnoj terapiji, terapeut pomaže pacijentu i porodici u komunikaciji, održavanju dobrih odnosa i suočavanju sa teškim emocijama. Svaka osoba može izraziti svoje strahove i zabrinutosti. Važno je biti iskren prema tim osećanjima i slušati druge. Pacijent može govoriti o simptomima PTSP -a, pokretačima i važnim delovima lečenja i oporavka. Na taj način će se porodica osobe bolje pripremiti da im pomogne.

Online terapija je takođe odličan vid psihoterapije, koji ne podrazumeva odlaske pacijenta kod lekara. Međutim pacijent može dobiti isti tretman kao i u tradicionalnoj praksi, razgovora uživo između lekara i pacijenta. Naš sajt nudi ovu mogućnost, ukoliko osećate simptome koje smo prešli, pronađite rubriku sa kontaktima na našem sajtu i obratite se online psihologu preko bilo koje online platforme koju izaberete.