Koliko traje postporođajna depresija?

Mnoge žene doživljavaju promene raspoloženja i anksioznost u nedeljama nakon porođaja. Za neke, međutim, ovi simptomi mogu postati uporniji i ozbiljniji, što može ukazivati na postporođajnu ili postnatalnu depresiju.

Postpartalna depresija obično počinje u prva 3 meseca nakon porođaja, prema pregledu kliničkih studija iz 2014. Prema autorima, to može ostati dugotrajan problem za neke žene, posebno ako se ne leče.

Online psiholog

Prema Američkom nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, skoro 15% žena doživi postporođajnu depresiju nakon porođaja, što je jednako tome da depresiju doživi jedna od 7 žena.

Postporođajna depresija je ozbiljna mentalna bolest i razlikuje se od onoga što amerikanci nazivaju „bejbi bluz“, što zapravo predstavlja osećaj tuge, umora i anksioznosti koji pogađa do 80% žena nakon rođenja bebe. Bejbi bluz obično nestaje u roku od 3-5 dana.

Svest o znacima depresije može pomoći ljudima da dobiju odgovarajući tretman.

Koliko dugo traje?

Bez lečenja, postporođajna depresija može trajati mesecima ili čak godinama. Međutim, dostupan je efikasan tretman koji može pomoći ženama da upravljaju simptomima i poboljšaju kvalitet života.

Kancelarija za zdravlje žena savetuje ženama koje su nedavno imale bebu da potraže pomoć za postporođajnu depresiju ako osećaju uporna osećanja praznine, tuge ili ravnodušnosti duže od 2 nedelje.

Istraživači koji stoje iza pregleda studija koje se bave faktorima rizika koji neke žene čine sklonijim upornoj postporođajnoj depresiji od drugih otkrili su da se simptomi postporođajne depresije često smanjuju tokom vremena. Međutim, rezultati takođe sugerišu da je 38% žena sa postporođajnom depresijom iskusilo hronične simptome i depresiju koja je u toku.

Oko 50% žena koje su primale medicinsku negu zbog depresije nastavile su da doživljavaju simptome više od godinu dana nakon porođaja.

Od onih sa postporođajnom depresijom koje nisu bile na kliničkom lečenju, 30% je i dalje imalo simptome depresije do 3 godine nakon porođaja.

Faktori rizika

Važno je razumeti da ni bejbi bluz ni postporođajna depresija nisu posledica bilo čega što je žena uradila. To je čest problem sa kojim se suočavaju mnoge žene, a ne znači da su loše majke.

Čini se da neki faktori povećavaju rizik od postporođajne depresije.

Oni uključuju:

  • depresija pre ili tokom trudnoće
  • istorija bipolarnog poremećaja ili depresije
  • član porodice sa dijagnozom depresije ili mentalne bolesti
  • doživeo stresan životni događaj u vreme trudnoće, kao što je nasilje u porodici, žalost, gubitak posla ili bolest
  • nedostatak podrške partnera ili drugih voljenih
  • medicinske komplikacije tokom porođaja
  • prevremeno rođenje ili rođenje deteta sa zdravstvenim probelmom
  • pomešana osećanja o trudnoći
  • poremećaj upotrebe alkohola ili droga

Faktori rizika za dugotrajnu depresiju

Istraživači su takođe identifikovali neke faktore rizika za dugotrajnu postporođajnu depresiju, napominjući da je to često nastavak postojeće depresije, a ne novi skup simptoma koji počinje pri porođaju.

Ostali faktori koji su izgleda igrali ulogu uključuju:

  • loš odnos sa partnerom
  • stresa
  • istorija seksualnog zlostavljanja

Neke studije su sugerisale da je veća verovatnoća da depresija pogađa žene koje su mlade, sa niskim primanjima ili iz siromašnijih porodica, ali podaci su bili manje dosledni za ove nalaze.

Čini se da loše zdravlje deteta nije povećalo rizik od dugotrajne postporođajne depresije.

Istraživači su pozvali doktore da budu spremni da uoče znakove da postporođajna depresija postaje hronična i da uzmu u obzir šire faktore koji mogu doprineti depresiji.

Takođe su pozvali na dalje studije o uzrocima postporođajne depresije i njenom verovatnom trajanju.

Online psiholog

Simptomi

Simptomi postporođajne depresije uključuju:

  • osećaj tuge, zabrinutosti, anksioznosti i preopterećenosti
  • strah da neće moći da voli ili brine o bebi
  • plačući više nego obično
  • osećanje neraspoloženja, nemira ili bes
  • teškoće sa spavanjem
  • jesti previše ili premalo
  • doživljavaju bolove, uključujući glavobolju, bez jasnog razloga
  • društvena izolacija i izbegavanje aktivnosti koje su nekada bile prijatne
  • misli o samopovređivanju ili povredi bebe
  • teškoće u brizi o sebi, bebi i porodici
  • osećanja bezvrednosti ili krivice
  • poteškoće u fokusiranju i donošenju odluka

Prevencija samoubistva

  1. Ako poznajete nekoga u neposrednom riziku od samopovređivanja, samoubistva ili povrede druge osobe:
  2. Postavite teško pitanje: „Da li razmišljate o samoubistvu?” i saslušajte tu osobu bez osude.
  3. Potom pozovite lokalni broj za hitne slučajeve ili pošaljite poruku.
  4. Ostanite sa osobom dok ne stigne stručna pomoć.
  5. Pokušajte da uklonite oružje, lekove ili druge potencijalno štetne predmete.
  6. Ako vi ili neko koga poznajete razmišljate o samoubistvu, telefonska linija za prevenciju može pomoći, a dostupna je 24 sata dnevno.

Tretman

Svako ko ima zabrinutost kako se oseća nakon porođaja treba da poseti lekara, koji će moći da ponudi efikasan tretman. Opcije lečenja mogu uključivati:

Lekovi: Lekar može propisati antidepresive, kao što je selektivni inhibitor ponovnog uspostavljanja pravilnog lučenja serotonina (SSRI). Oni će raditi sa pojedincem kako bi ustanovili odgovarajuću dozu. Kada to postignu, žena može nastaviti da koristi lek 6–12 meseci. Lekar će takođe razgovarati o tome kako lek može uticati na dojenje.

Transkranijalna magnetna stimulacija: Ovaj tretman koristi magnetne talase za stimulaciju i aktiviranje nervnih ćelija. Neinvazivan je i neće ometati dojenje. Lekari obično daju ovaj tretman pet puta nedeljno tokom 4-6 nedelja.

Savetovanje: Pohađanje seansi kognitivno bihejvioralne terapije (KBT) takođe može pomoći, posebno ako žena to radi u kombinaciji sa drugim tretmanima.

Pojedinac takođe može preduzeti neke korake kod kuće koji mogu pomoći da donese olakšanje.

Ovo uključuje:

  • odmarati se što je više moguće
  • zamoliti druge da pomognu oko kućnih obaveza i poslovnih zadataka, ako je moguće
  • odupreti se porivu da pokuša da sve uradi savršeno
  • provođenje vremena sa prijateljima i drugim članovima porodice
  • dele svoja osećanja sa drugima
  • pridruživanje lokalnoj grupi za podršku
  • vežbanje, na primer, šetnja napolju sa bebom u kolicima

Takođe je dobra ideja izbegavati značajne promene u životu u ovo vreme, jer one mogu povećati stres.

Uticaj na dete

Postporođajna depresija može uticati na rani odnos između majke i njenog deteta.

Prema Kancelariji za zdravlje žena, dete može doživeti sledeće ako njegova majka ima nelečenu depresiju:

  • problemi sa učenjem i razvojem jezika
  • pitanja ponašanja
  • češći plač
  • uznemirenost i stres
  • problemi sa rastom
  • veći rizik od gojaznosti
  • teškoća prilagođavanja društvenim situacijama i školskom životu

Traženje pomoći za depresiju može pomoći da se zaštiti dobrobit i majke i deteta.

Jedan od naših saveta je da pročitate još neki od naših tekstova koji se bave ovom ali i srodnim temama. Ako se uputite u ovo stanje, verovatno ćete sami uspeti da odredite njegove granice, ali i da bar donekle dijagnostifikujete to da li se osećate samo tužno ili ste zaista deprimirani. Samoedukacija je čest ključ ka ostvarenju zdravijeg života, kako fizičkog tako i psihičkom.

Naravno ne treba da postanete psiholog i da vi danas, sutra upućujete vašeg lekara na to šta vam smeta i sa čim imate problem. Potrebno je samo to da razumete stanje o kojem govorimo.

Takođe može od koristi biti i online terapija koju možete zakazati putem našeg sajta već danas. Ovaj vid terapije odvija se preko aplikacija sa opcijom video poziva, tako da vam sem vremena neće trebati ništa više do stabilne internet konekcije.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »