Biofeedback: Kada terapeut počne da radi sa klijentom koji pati od fobije, prvi korak je pomoći tom klijentu da razume svoju fiziološku reakciju kada se aktivira. Terapeut će pitati svog klijenta šta oseća da se dešava u njegovom telu. Među ostalim simptomima, klijent može prijaviti povišen krvni pritisak, pojačano znojenje, osećaj panike, stezanje u grudima. Ovo je dragocena informacija za klijenta. Sada mogu bolje da identifikuju to kada su pokrenuti razumevanjem njihove fiziološke reakcije na njihovu fobiju. Nije samo um taj koji reaguje kada se aktivira strah; reaguje i telo.

Razumevanje sleda događaja: Kada se klijent upozna sa načinom na koji njegovo telo reaguje na okidače, može bolje razumeti svoj emocionalni odgovor, niz se nastavlja ovako:

• Okidač
• Fiziološki odgovor
• Emocionalni odgovor
• Nezdrav osećaj
• Negativan ishod.

Razumevanje ovog niza pomaže klijentu da se uključi u proces promene. Zatim mogu primeniti intervencije na sebe u svakoj fazi niza kako bi postigli bolji ishod kao što je ovaj:

• Okidač
• Fiziološki odgovor
• Emocionalni odgovor
• Zdrav osećaj
• Pozitivan ishod.

Vremenom će klijent doživeti smanjenje fizioloških i emocionalnih reakcija na okidače dok uči da efikasno reaguje na njih.

Koje emocije izbijaju iz vas kada se nađete u strahu?

Kako se nosite sa strahom kada se on aktivira?

Možete li zamisliti zdraviji način suočavanja sa strahom kada se on pokrene?

Kognitivni pomak: kod okidača, terapeut može pomoći klijentu da prepozna iracionalnost svoje fobije. Ne postoji ništa inherentno opasno u paukovima koje možemo zateći u kući, nema ničega opasnog kada smo na visini ali smo na sigurnom i ne postoji ništa strašno u ograničenom prostoru i to pacijent mora nuačiti. Osporavanje iracionalnosti ovih uverenja stvara prostor za pojavljivanje novih, racionalnijih uverenja; naime, objekat fobije zapravo nije opasan niti preteći i to je nešto što može da se nauči i predupredi.