Poremećaji u ishrani – gojaznost
Gojaznost i činjenice o prekomernoj težini
Gojaznost je danas poprilično prisutna pojava, dok neka istraživanja pokazuju da SAD prednjači u procentu gojaznih osoba. Gojaznost kao višak telesne masti, nije samo estetski problem. To je hronična medicinska bolest koja može dovesti do dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti povezanih sa gojaznošću, poput srčanih oboljenja, žučnog kamena i drugih hroničnih bolesti. Gojaznost je faktor rizika za brojne vrste malignih oboljenja. Gojaznost se teško leči i ima visoku stopu recidiva. Većina ljudi koji izgube težinu povrate težinu u roku od pet godina. Iako lekovi i dijete mogu pomoći, lečenje gojaznosti ne može biti kratkoročno „rešenje“, već mora biti doživotna posvećenost pravilnim navikama u ishrani, povećanoj fizičkoj aktivnosti i redovnoj vežbi.
Cilj lečenja treba da bude postizanje i održavanje “zdravije težine”, ne nužno idealne težine. Čak i skroman gubitak težine od 5% -10% početne težine i dugotrajno održavanje tog gubitka težine mogu doneti značajne zdravstvene beneficije snižavanjem krvnog pritiska i smanjenjem rizika od dijabetesa i srčanih oboljenja. Šanse za dugoročno uspešan gubitak težine povećavaju se ako lekar radi sa timom stručnjaka, uključujući nutricioniste, psihologe i fitness trenere.
Online psiholog
Šta je gojaznost i prekomerna težina?
Određena količina telesne masti neophodna je za skladištenje energije, toplotnu izolaciju, apsorpciju udara i druge funkcije, dok gojaznost jeste hronično stanje definisano viškom telesne masti.
Indeks telesne mase najbolje definiše gojaznost. Visina i težina osobe određuju njen indeks telesne mase. Indeks telesne mase (BMI) jednak je težini osobe u kilogramima (kg) podeljenoj sa njenom visinom u metrima (m) na kvadrat. Pošto BMI opisuje telesnu težinu u odnosu na visinu, postoji jaka korelacija sa ukupnim sadržajem telesne masti kod odraslih. Odrasla osoba koja ima BMI 25-29,9 ima prekomernu težinu, a odrasla osoba koja ima BMI preko 30 je gojazna. Osoba sa BMI od 18,5-24,9 ima normalnu težinu. Osoba je ekstremno gojazna ako joj je BMI veći od 40.
Koliko je česta gojaznost?
Danas je vrlo česta pojava budući da je sam ritam života ubrzan. Sve se čini poprilično dostupno, te se ljudi radije odlučuju da poruče hranu ili svrate na šalter brze i ukusne hrane. Potom, širok je spektar ponude u lancu prehrambene industrije, te ugljeni hidrati u grickalicama, nezdravi šećeri u slatkišima čine svoje. Savremeni čovek je nažalost sve češće osuđen na prizvode kojima se ne zna pouzdano poreklo i sastav. Srećom, tu je i organska hrana.
Povećanje telesne težine, gojaznost i rizik od raka
Prekomerna težina je poznati faktor rizika za mnoge hronične bolesti, poput dijabetesa i srčanih oboljenja. Gojaznost se takođe može povezati sa povećanim rizikom od razvoja nekih vrsta raka. Da bi razjasnili efekte povećanja telesne težine na rizik od raka, istraživači su 2007. godine sproveli analizu mnogih studija objavljenih u medicinskim časopisima koje opisuju 282.137 slučajeva raka. Istraživači su želeli da vide da li povećanje telesne težine utiče na rizik za određene vrste raka.
Najčešći uzroci gojaznosti
Ravnoteža između unosa kalorija i potrošnje energije određuje težinu osobe. Ako osoba pojede više kalorija nego što sagori (metaboliše), osoba dobija na težini (telo će skladištiti višak energije u obliku masti). Ako osoba jede manje kalorija nego što metaboliše, izgubiće težinu. Stoga su najčešći uzroci gojaznosti prejedanje i fizička neaktivnost. Na kraju, telesna težina je rezultat genetike, metabolizma, okruženja, ponašanja i kulture.
Fizička neaktivnost
Tromi i pasivni ljudi sagorevaju manje kalorija od ljudi koji su aktivni. Nacionalna anketa o zdravlju i ishrani pokazala je jaku korelaciju između fizičke neaktivnosti i povećanja telesne težine kod oba pola.
Online psiholog
Prejedanje
Prejedanje dovodi do povećanja telesne težine, posebno ako je hrana bogata mastima. Hrana sa visokim udelom masti ili šećera (na primer, brza hrana, pržena hrana i slatkiši) ima visoku gustoću energije (hrana koja ima puno kalorija u maloj količini hrane). Neka istraživanja pokazala su da ishrana bogata mastima doprinosi povećanju telesne težine.
Genetika
Veća je verovatnoća da će osoba razviti gojaznost ako je jedan ili su oba roditelja gojazan. Genetika takođe utiče na hormone uključene u regulaciju masti. Na primer, jedan genetski uzrok gojaznosti je nedostatak leptina. Leptin je hormon koji se proizvodi u masnim ćelijama i u placenti. Leptin kontroliše težinu signalizirajući mozgu da jede manje kada su zalihe telesne masti visoke. Ako iz nekog razloga telo ne može proizvesti dovoljno leptina ili leptin ne može signalizirati mozgu da jede manje, ova kontrola se gubi i dolazi do gojaznosti. Istražuje se uloga zamene leptina kao lečenja gojaznosti.
Ishrana bogata jednostavnim ugljenim hidratima
Uloga ugljenih hidrata u povećanju telesne težine nije jasna. Ugljeni hidrati povećavaju nivo glukoze u krvi, što zauzvrat stimuliše oslobađanje insulina od strane pankreasa, a insulin podstiče rast masnog tkiva i može izazvati povećanje telesne težine. Neki naučnici veruju da jednostavni ugljeni hidrati (šećeri, fruktoza, dezerti, bezalkoholna pića, pivo, vino itd.) Doprinose povećanju telesne težine jer se brže apsorbuju u krvotok od složenih ugljenih hidrata (testenine, smeđi pirinač, žitarice, povrće, sirovi voće itd.) i na taj način izazivaju izraženije oslobađanje insulina posle jela od složenih ugljenih hidrata. Ovo veće oslobađanje insulina, veruju neki naučnici, doprinosi povećanju telesne težine.
Učestao unos hrane
Odnos između učestalosti obroka (koliko često jedete) i težine je donekle povezan. Postoje mnogi izveštaji da ljudi sa viškom kilograma jedu ređe od ljudi sa normalnom težinom. Naučnici su primetili da ljudi koji jedu male obroke četiri ili pet puta dnevno, imaju niži nivo holesterola i niži i/ili stabilniji nivo šećera u krvi od ljudi koji jedu ređe (dva ili tri velika obroka dnevno). Jedno moguće objašnjenje je da mali česti obroci proizvode stabilan nivo insulina, dok veliki obroci izazivaju velike skokove insulina nakon obroka.
Lekovi
Lekovi povezani sa povećanjem telesne težine uključuju određene antidepresive (lekove koji se koriste u lečenju depresije), antikonvulzive (lekove koji se koriste za suzbijanje konvulzija); neke lekove za dijabetes; određeni hormoni kao što su oralni kontraceptivi i većina kortikosteroida. Neki lekovi za visok krvni pritisak i antihistaminici uzrokuju povećanje telesne težine. Razlog povećanja telesne težine kod ovih lekova razlikuje se za svaki lek. Ako vas ovo brine, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o svojim lekovima, a ne da prekinete uzimanje leka, jer bi to moglo imati ozbiljne posledice.
Psihološki faktori
Kod nekih ljudi emocije utiču na loše navike kada je u pitanju ishrana. Mnogi ljudi jedu preterano kao odgovor na emocije poput dosade, tuge, stresa ili besa. Dok većina ljudi sa viškom kilograma nema više psihičkih smetnji od ljudi sa normalnom težinom, oko 30% ljudi koji traže lečenje zbog ozbiljnih problema sa težinom imaju poteškoća sa prejedanjem.
Bolesti poput hipotiroidizma, insulinske rezistencije, sindroma policističnih jajnika i Cushingovog sindroma takođe doprinose gojaznosti. Gojaznost, dakle, vrlo često dolazi iz glave čoveka.
Socijalna pitanja
Postoji veza između društvenog, socijalnog statusa i gojaznosti. Nedostatak novca za kupovinu zdrave hrane povećava rizik od gojaznosti. Nezdrava hrana je lako dostupna i često jeftina, dok zdrava i organska često biva vrlo skupa.
Zaključak
Svi faktori na koje smo ukazali utiču na pojavu gojaznosti. Oni su prepoznatljivi i mogu se prevenirati i otkloniti uz volju i trud osobe kao i adekvatnu medicinsku negu. Nekada je i razgovor sa psihologom dovoljan da se osoba oseća motivisanije i počne da radi na sebi. Otkrijte koren svog problema – bio on u vašem metabolizmu, nekoj do tada neotkrivenoj bolesti, poremećaju ili u vašoj psihi, potom odlučno i hrabro stupite rešavanju problema. Zdravo telo čeka na vas!
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila