Strah od usamljenosti

Šta je autofobija (strah od same sebe)?

Ljudi koji imaju autofobiju imaju iracionalan, ekstremni strah da budu sami. Osoba može iskusiti ovaj strah kada je sama ili kada postoji i mogućnost da ostane sama.

Neki ljudi mogu imati autofobiju čak i kada su sa drugim ljudima. U ovom slučaju, strah se usredsređuje na brige o izolaciji. Možda se osećaju sami u gomili ili se mogu brinuti da će ih ljudi ostaviti, ili da će morati da odu kući i da budu sami.

Drugi termini za strah da ćete biti sami uključuju:

  • Monofobija.
  • Eremofobija.
  • Izolofobija.

Online psiholog

Koja je razlika između straha od usamljenosti i usamljenosti?

Kada ste usamljeni, osećate se nesrećno ili tužno zbog količine ili kvaliteta društvenih veza u vašem životu.

Kada imate autofobiju, osećate se anksiozno ili uplašeno kada ste sami ili kada razmišljate o tome da budete sami. Tako se osećate bez obzira na to koliko voljenih i prijatelja ima u vašem životu.

Šta je fobija?

Fobije su uobičajen anksiozni poremećaj. Uzrokuju da se plašite nečega što nije zaista štetno. Autofobija je specifičan fobičan poremećaj. Uz to, plašite se situacija u kojima ste sami ili same mogućnosti da ostanete sami u nekom trenutku.

Koliko je česta autofobija (monofobija)?

Teško je tačno znati koliko ljudi ima određenu fobiju, poput autofobije. Mnogi ljudi mogu zadržati ovaj strah za sebe ili možda neće prepoznati da ga imaju. Znamo da će se oko 1 od 10 odraslih Amerikanaca i 1 od 5 tinejdžera u nekom trenutku svog života suočiti sa određenim poremećajem fobije.

SIMPTOMI I UZROCI

Ko je u opasnosti od autofobije (monofobije)?

Faktori rizika za autofobiju i specifične fobične poremećaje uključuju:

Granični poremećaj ličnosti (BPD): Ljudi sa BPD-om imaju intenzivan strah da će biti odbačeni, napušteni ili sami. Ovaj mentalni poremećaj otežava regulisanje emocija. Rezultirajuće promene raspoloženja mogu biti teške za veze ili emotivne odnose u generalnom smislu.

Poremećaj zavisne ličnosti (DPD): DPD uzrokuje da se osećate nesposobnim da se brinete o sebi. Možda se plašite da budete sami jer se osećate bespomoćno kada ste sami.

Porodična istorija mentalnih bolesti: Odrastanje sa roditeljem ili voljenom osobom koja ima fobiju ili anksiozni poremećaj može vas učiniti sklonim istim ili drugačijim brigama. Zapravo mogu uticati na to da jednog dana razvijete neki od poremećaja ili neku od fobija kojoj ste bili izloženi.

Pol: Specifični fobični poremećaji pogađaju više žene nego muškarace.

Genetika: Promena gena može neke ljude učiniti sklonijim anksioznim poremećajima i fobijama.

Druge fobije: Ljudi sa autofobijom mogu imati i druge fobije poput agorafobije. Sa agorafobijom, možda se plašite da izađete iz kuće osim ako neko nije sa vama.

Poremećaj napada panike: Napadi panike izazivaju ubrzan rad srca, nesrčani bol u grudima i druge simptome koji se mogu osećati kao srčani udar. Neko sa paničnim poremećajem može se plašiti napada panike dok je sam i niko mu ne može pomoći.

Zašto se plašim da budem sam?

Fobije često počinju u detinjstvu. Neki ljudi mogu pratiti svoj strah da budu sami do negativnog ili traumatskog iskustva.

Potencijalni uzroci autofobije uključuju:

  • Biti ignorisan, nezbrinut ili se osećati napuštenim.
  • Razvod ili gubitak roditelja tokom detinjstva.
  • Odvajanje od voljene osobe u gomili ili drugom javnom okruženju.
  • Doživite napad panike, povredu ili drugu hitnu situaciju, poput provale u kuću ili pljačke bez pomoći.
  • Svedočiti traumatičnom incidentu bez nekoga ko bi vas podržao.

Online psiholog

Koji su simptomi autofobije (monofobije)?

Ljudi koji imaju specifične fobične poremećaje kao što je autofobija obično su svesni da strah nije racionalan. Ipak, nisu u stanju da kontrolišu svoje fizičke reakcije kada se nađu u određenim situacijama.

Autofobija utiče na sve drugačije. Možda se osećate nesigurno osim ako niste sa drugim ljudima. Biti sam može izazvati intenzivna osećanja tuge, straha ili anksioznosti.

Ako se plašite da ćete biti sami, simptomi takođe mogu uključivati:

  • Jeza.
  • Vrtoglavica i vrtoglavica.
  • Prekomerno znojenje (hiperhidroza).
  • Lupanje srca.
  • Mučnina.
  • Kratkoća daha (dispneja).
  • Drhtanje ili podrhtavanje.
  • Uznemireni stomak ili probavne smetnje (dispepsija).

DIJAGNOSTIKA I TESTOVI

Kako se dijagnostikuje autofobija (monofobija)?

Autofobija (monofobija) nije priznati fobični poremećaj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM) Američkog psihijatrijskog udruženja. Ipak, stručnjak za mentalno zdravlje kao što je psiholog može da dijagnostikuje fobije na osnovu simptoma.

Kriterijumi za dijagnozu specifičnog fobičnog poremećaja uključuju:

  • Strah koji traje najmanje šest meseci.
  • Intenzivna osećanja straha ili anksioznosti kada ste sami, uprkos tome što znate da niste u opasnosti.
  • Trenutni početak simptoma kada se nađete sami ili razmišljate o tome da budete sami.
  • Anksioznost ili strah zbog kojih izbegavate da budete sami.
  • Ekstremni simptomi koji ometaju vašu sposobnost da radite i uživate u životu.

UPRAVLJANJE I LEČENJE

Koji je tretman za autofobiju (monofobiju)?

Terapija izlaganjem uspešno pomaže većini ljudi da prevaziđu specifične fobične poremećaje. Vaš zdravstveni radnik takođe može koristiti kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT).

Ove dve metode psihoterapije (terapija razgovorom) se fokusiraju na:

  1. Tehnike opuštanja, poput vežbi dubokog disanja i meditacije, koje će vam pomoći da upravljate simptomima.
  2. Ispitivanje osnovnog uzroka straha.
  3. Naučite načine da se suprotstavite negativnim mislima o tome da ste sami kako biste postepeno shvatili da biti sam nije strašno ili opasno.
  4. Polako se navikavam da budem sam. Možete početi sa ciljem da budete sami 15 minuta svaki dan. Zatim možete produžiti to vreme kako nedelje napreduju.

Lekovi protiv anksioznosti ili lekovi za krvni pritisak kao što su beta-blokatori mogu privremeno pomoći dok radite na prevazilaženju straha od same sebe. Možda vam neće biti potrebni lekovi nakon završetka terapije.

Koje su komplikacije autofobije (monofobije)?

Nije praktično očekivati da će neko uvek biti sa vama. To može uticati na vaše samopoštovanje, karijeru, odnose i društveni život. Možda ćete ostati u nezdravoj ili čak nasilnoj vezi kako biste izbegli da budete sami. Možete zahtevati da prijatelji ili porodica ne odu, što može naštetiti odnosima. Ili možete opsesivno da proveravate partnera iz straha da ćete biti ostavljeni.

Pored toga, autofobija povećava rizik za:

  • Depresiju.
  • Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
  • Poremećaj upotrebe supstanci.

ŽIVOT SA AUTOFOBIJOM

Kada treba da pozovem doktora?

Trebalo bi da pozovete svog zdravstvenog radnika ako osetite:

  • Napade panike.
  • Upornu anksioznost koja ometa vaš svakodnevni život ili spavanje.
  • Znake depresije ili problema sa upotrebom supstanci.

Koja pitanja treba da postavim svom lekaru?

Možda ćete želeti da pitate svog zdravstvenog radnika:

  • Šta uzrokuje ovu fobiju?
  • Koji je najbolji tretman za mene?
  • Da li treba da pokušam sa terapijom izloženosti?
  • Koliko dugo će mi trebati terapija?
  • Mogu li lekovi pomoći?
  • Da li treba da pazim na znake komplikacija?

Strah od usamljenosti (autofobija ili monofobija) može imati negativan uticaj na vaše odnose i vašu radnu sposobnost. Fobije se mogu lečiti i nisu nešto sa čim treba da živite. Psihoterapije poput terapije izloženosti i KBT mogu vam pomoći da prevaziđete ovaj strah kako biste više uživali u sopstvenom društvu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psihološkinja Anđela Vlaškalić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Anđela Vlaškalić ZAKAŽITE SEANSU andjela.vla@gmail.com Instagram Viber +381653212327 WhatsApp +381653212327 Anđela Vlaškalić Psiholoskinja i Psihoterapeutkinja Kvalifikacije: Master psihološkinjaZavršni nivo

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381611793177 WhatsApp +381611793177 kristina marković Psiholog i Savetnik Kada hoćete da unapredite kvalitet

Pročitaj više »