Važnost sporta za vaše mentalno zdravlje

Sport podstiče vaše opšte zdravlje i nudi druge prednosti kao i svaka zdrava navika koju čovek može da ima. Možda ćete uživati ​​u sportu jer možete da provodite vreme sa svojim prijateljima ili možda volite sport jer vas održava u formi. Sport takođe pomaže vašem mentalnom zdravlju. Treniranje određenih sportsikih disciplina čini vas srećnijima ili manje izloženima stresu.

Sport smiruje vaš um, jača vaše mišiće i poboljšava vaše opšte blagostanje. Lako je početi se baviti sportom i dobijati ove pogodnosti u svom životu, iako većina ljudi zapravo ima odbojnost prema treniranju – čak i ako voli da prati profesionalne sportske lige.

Online psiholog

Kako sport pomaže vašem mentalnom zdravlju?

Svi znamo da je sport odličan za vaše fizičko zdravlje. Ali sport takođe ima mnoge psihološke prednosti koje daje onima koji upražnjavaju ovakve zdrave navike.

Pomaže kada neko ima problem u umerenom stresu. Oko 75% do 90% poseta lekaru je zbog bolesti povezanih sa stresom. Sport vam pomaže da upravljate stresom. Vežbanje uzrokuje da vaše telo oslobađa endorfine, podstiče pozitivne hemijske procese u vašem mozgu koje ublažavaju bol i napetost zbog stres. Takođe smanjuje nivoe hormona stresa, kortizola i adrenalina.

Studije su pokazale da 20 do 30 minuta vežbanja svakog dana može učiniti da se ljudi osećaju smirenije. Ova smirenost se nastavlja nekoliko sati nakon vežbanja.

Poboljšajte svoje raspoloženje ovakvim aktivnostima ako u bilo kom trenutku osetite preovladavanje anksioznosti u vašem životu. Bavljenje sportom poput golfa ili skijanja primorava vas da ostavite po strani brige i koncentrišete se na zadatak koji je pred vama. Ovo vam pomaže da očistite svoj um i da se smirite. Takođe vam pomaže da bolje spavate, a san je izuzetno važan kako za mentalno tako i za fizičko zdravlje pojedinca.

Bavljenje sportom proizvodi dugoročne efekte na mentalno zdravlje. Učešće u sportu može imati dugoročne efekte na vaše mentalno zdravlje. Istraživači su proučavali 9.688 dece koja su imala loša iskustva iz detinjstva, kao što su fizičko i seksualno zlostavljanje ili emocionalno zanemarivanje. Otkrili su da su deca koja su se bavila timskim sportovima imala bolje mentalno zdravlje kada su postala odrasla, nakon ovih iskustava.

Unapredite mentalno zdravlje timskim sportovima. Grupno bavljenje sportom ima veći uticaj na mentalno zdravlje nego individualni sportovi. Istraživači u Australiji su otkrili da žene koje igraju tenis i netbol u klubovima imaju bolje mentalno zdravlje od onih koje same vežbaju, poput šetnje ili vežbanja u teretani. Nije bilo razlika u fizičkom zdravlju između dve grupe.

Studija o tinejdžerima sportistima otkrila je da su oni koji su se bavili individualnim sportom verovatnije prijavili da doživljavaju anksioznost i depresiju. To može biti zato što se oni koji se bave timskim sportovima često igraju iz zabave. Pojedinačni sportovi ne zahtevaju da se druga osoba takmiči zajedno i mogu učiniti da sportista doživi više stresa nego uživanja.

Pomozite sebi i u borbi protiv zavisnosti putem sporta jer je i to moguće. Istraživanje norveških tinejdžera pokazalo je da oni koji se bave timskim sportovima ređe pušili cigarete i korististili kanabis kada su odrasli.

Istraživači u Koreji su preporučili korišćenje sporta kako bi pomogli tinejdžerima u borbi protiv zavisnosti od interneta.

Pomoć sportskih aktivnosti može biti korisna i kod depresije. Sport pomaže u lečenju depresije. Studije pokazuju da vežbanje poboljšava stanje i smanjuje simptome depresije, kao i smanjuje rizik od recidiva. U jednoj studiji je utvrđeno da je vežba jednako efikasna kao i standardni tretman antidepresivima, sa skromnim količinama vežbanja koje pomažu u poboljšanju simptoma kod osobe koja pati od depresije.

Sport može poboljšati probleme sa ozbiljnim mentalnim poremećajima. Vežbanje može pomoći ako imate ozbiljnu mentalnu bolest kao što je šizofrenija na primer. Sport zaista, koliko vam god to čudno zvučalo poboljšava stanje kod pacijenta sa šizofrenijom – pogotovo kada su u pitanju smanjivanje simptoma šizofrenije, uključujući gubitak motivacije i poteškoće u razmišljanju – ali je međutim sport manje efikasan kod drugih simptoma kao što su halucinacije.

Negativni efekti sporta na mentalno zdravlje

Dok sport pruža mnoge prednosti, može imati negativne efekte na mentalno zdravlje naprednijih sportista, posebno elitnih sportista. Elitni sportisti su sportisti koji se sportom bave profesionalnio, a igraju na regionalnom, nacionalnom ili profesionalnom nivou.

Stres – Dok sport ublažava stress kod nekih, ponekad ga kod nekih i stvara. Roditelji ili treneri mogu previše gurati decu u nešto što ona ne žele ili ne žele toliko tome da se posvete. Stariji sportisti mogu vršiti pritisak na sebe da bi postigli dobre rezultate. Ovo dovodi do sagorevanja usled prevelikog forsiranja, kada se performanse sportiste pogoršavaju uprkos intenzivnom treningu.

Depresija – Mnogi sportisti visokog profila se bore sa problemima mentalnog zdravlja. Istraživači kažu da određeni faktori mogu povećati rizik od depresije kod sportista. To uključuje povrede, povlačenje iz sporta i očekivanja učinka od strane navijača, menadžera, sponzora pa i najbližih ljudi u njihovoj okolini. Takođe je moguće da postoji nedovoljno prijavljivanje depresije među sportistima.

Online psiholog

Poremećaji u ishrani – Poremećaji u ishrani kao što su anoreksija i bulimija predstavljaju veliki problem u svetu sporta. Ovo je posebno slučaj u sportovima gde težina utiče na performance igrača, kao što su trčanje na duge staze, gimnastika i skijaški skokovi. Elitni sportisti mogu osećati to da su pod pritiskom kada pokušavaju da imaju idealan tip tela za svoj sport ili se mogu plašiti da pređu svoju klasu težine u svom sportu.

Studija norveških sportista otkrila je da 13,5% elitnih sportista ima poremećaje u ishrani u poređenju sa 4,6% onih ljudi u opštoj populaciji.

Da li su sportisti podložniji mentalnim bolestima?

Dosadašnja istraživanja se ne poklapaju kada je reč o tome da li su sportisti podložniji mentalnim bolestima u poređenju sa nesportistima. S jedne strane, sport može biti pozitivan izlaz koji promoviše fizičko zdravlje i vitalnost, potragu za vrednim ciljevima i jake veze. Učešće u sportu može izgraditi samopoštovanje, uliti samopouzdanje, fokus i smirenost, razviti otpornost, naučiti kandidata ili učenika metodama za savladavanje stresa i pružiti sportistima stavove, uverenja i alate koji su im potrebni da pronađu uspeh, smisao, zadovoljstvo i sreću u životu.

S druge strane, sport može biti izvor intenzivnog stresa, vremenskog pritiska, očekivanja od drugih, povreda i neostvarenih snova. Težina neuspeha (posebno u javnosti) može dovesti do stresa, depresije, anksioznosti i drugih teških oblika mentalnih bolesti.

Prepoznavanje znakova mentalne bolesti

Mentalna bolest se može manifestovati na mnogo načina u svakom aspektu života sportiste. Neki od najčešćih znakova mentalne bolesti uključuju:

  • Promene u obrascima spavanja (premalo ili previše)
  • Promene u navikama u ishrani (ograničenje i prejedanje)
  • Stalni umor
  • Prekomerne i neprikladne emocije (npr. Bes, tuga, frustracija)
  • Promene raspoloženja
  • Gubitak interesovanja za ranije prijatne aktivnosti
  • Gubitak motivacije
  • Društvena izolacija
  • Neobjašnjivi gubitak ili povećanje težine
  • Ekstremna negativnost
  • Osećaj bezvrednosti
  • Osećanje apatije i beznađa
  • Pad atletskih i/ili akademskih performansi
  • Povećana upotreba opojnih supstanci (npr. alkohol, duvan, i korišćenje ilegalnih droga)
  • Neobjašnjive promene ličnosti (samo ne sebe)

Ukoliko shvatate da postoji problem sa vašim mentalnim zdravljem, imamo rešenje za vas. Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga online psihologa. Potrebno je samo to da pronađete rubriku sa kontaktima na našem sajtu i da dogovorite seansu preko vaše omljine online platforme. Ne čekajte da vaši problemi postanu veći, nego što jesu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »