Anksioznost i šizofrenija

Anksioznost i afektivni simptomi istaknute su karakteristike šizofrenije koje su često prisutne u početnoj fazi bolesti. Brojne studije sugerišu da genetski rizik za poremećaj može biti povezan sa povećanom anksioznošću mnogo pre početka psihičkih simptoma. Analiza i upravljanje simptomima anksioznosti može predstavljati važnu strategiju za primarnu i sekundarnu prevenciju šizofrenije.

Važnost anksioznosti u šizofreniji odavno je prepoznata. Sigmund Frojd je smatrao da se psihotični simptomi javljaju kao odbrana od osnovnih stanja povećane anksioznosti. Sve veći broj studija sada pruža eksperimentalne dokaze koji ukazuju na to da povećana anksioznost može biti važna i u razvoju psihoze i u psihotičnim relapsima. Bitno je istaći fundamentalni značaj anksioznosti i afektivnih simptoma u poremećaju i potencijal spoznavanja simptoma anksioznosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji.

Online psiholog

Anksioznost u šizofreniji

Postoje jaki dokazi o značajnoj vezi između šizofrenije i anksioznih poremećaja. Ovo je očigledno uprkos tendenciji dijagnostičkog senčenja u kojem se anksiozni poremećaji ne mogu zabeležiti kada se postavi dijagnoza šizofrenije, čemu doprinosi hijerarhijska priroda šema psihijatrijske klasifikacije. Meta analize i sistematski pregledi ipak su potvrdili visoku stopu socijalne fobije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, paničnog poremećaja i generalizovanog anksioznog poremećaja kod pacijenata sa šizofrenijom. Ovi anksiozni poremećaji će verovatno predstavljati samo komponentu šireg kontinuuma simptoma anksioznosti kod ovih pacijenata, koji mogu varirati tokom trajanja poremećaja. Takođe, postoje značajni dokazi da su anksioznost i afektivni simptomi uobičajena karakteristika začetka šizofrenije. Međutim, kako se većina studija o početku šizofrenije fokusira na pojedince u „mentalno ugroženom stanju“ koji su već razvili oslabljene psihotične simptome, teško je utvrditi da li su anksioznost i afektivni simptomi prava preteča nastanka psihoze ili nastaju kao rezultat razvoja ranih psihotičnih simptoma.

Genetski faktori rizika za šizofreniju i anksioznost

Poznato je da genetski faktori igraju značajnu ulogu u posredovanju rizika od šizofrenije, a brojne studije su istraživale uticaj genetskog rizika za šizofreniju na anksioznost. U jednoj od najvećih takvih studija, Edinburškoj studiji o visokom riziku od šizofrenije, otkriveno je da pojačana anksioznost, napetost i simptomi raspoloženja prethode pojavi psihotičnih simptoma kod onih koji su nastavili da razvijaju poremećaj. Ovi nalazi su važni jer je detaljan klinički pregled ovih pojedinaca pre razvoja bilo koje bolesti pokazao da su simptomi anksioznosti u mnogim slučajevima prethodili razvoju čak i oslabljenih ili psihotičnih simptoma.

Zapanjujuće je da je genetski rizik za šizofreniju, indeksiran pomoću poligenske ocene rizika, bio snažno povezan sa povećanjem nivoa anksioznosti, kao i negativnim simptomima, ali nije bio povezan sa psihotičnim simptomima. Druge genetske studije takođe su pronašle dokaze o preklapanju između poligenskog rizika za neurotizam i genetskog rizika za šizofreniju, dalje podržavajući ključnu ulogu neurotičnih simptoma u patogenezi šizofrenije.
Rano povećanje simptoma anksioznosti takođe je prijavljeno za ređe, ali prodornije genetske faktore rizika za šizofreniju. Najviše proučavan od njih je sindrom hromozomske delecije, za koji se zna da daje više od 50 puta povećanje rizika od šizofrenije. Velike zajedničke studije na 1000 takvih pojedinaca identifikovale su anksioznost kao istaknuti simptom koji je prisutan mnogo ranije od starosti u kojoj se pojavljuju psihotični simptomi. Ovi nalazi podržani su prospektivnim longitudinalnim studijama dece sa hromozomskom delecijom koje takođe pokazuju izražene simptome anksioznosti koji se pojavljuju u prvoj deceniji života. Do sada, međutim, ove studije generalno nisu pratile decu sa h. delecijom dovoljno dugo da bi se utvrdilo da li je povećana anksioznost povezana sa kasnijim razvojem psihotične bolesti.

Uzeti zajedno, rezultati istraživanja genetskog rizika za šizofreniju ukazuju na to da su simptomi anksioznosti istaknuta rana karakteristika rizika za poremećaj i da ne nastaju samo kao posledica razvoja psihotičnih simptoma. Značajan broj negenetskih faktora rizika za psihozupoput stresa i zloupotrebe kanabisa, takođe mogu povećati nivo anksioznosti, što ukazuje na to da povišena anksioznost može predstavljati uobičajenu posledicu i genetskih i faktora rizika po okolinu za šizofreniju. Sveukupno povećana anksioznost, koja može uticati na percepciju i kogniciju, može doprineti razvoju psihotičnih simptoma kod pojedinaca sa nizom genetskih faktora i faktora životne sredine.

Online psiholog

Anksioznost

Ako je anksioznost toliko istaknuta karakteristika rizika za razvoj šizofrenije, da li je povećana anksioznost takođe marker predstojećeg psihotičnog recidiva? Sve se više prepoznaje da psihotičnim relapsima takođe prethodi prodromalni period. Brojne studije su istraživale simptome povezane sa povratkom u psihozu kod onih sa šizofrenim stanjima. Dokazi ukazuju na to da su anksioznost i disforični simptomi takođe izraženi tokom prodroma recidiva. Povišena anksioznost i afektivni simptomi mogu potencijalno predstavljati metu za lečenje (farmakološko ili psihološko) kao sekundarnu meru prevencije u sprečavanju psihotičnog relapsa.

Postoje li dokazi da lečenje anksioznosti i afektivnih simptoma može biti efikasno u primarnoj ili sekundarnoj prevenciji psihoze? Studije lečenja u prodromu shizofrenije, pre početka bolesti, notorno su teške zbog problema povezanih sa identifikovanjem prodromalnih slučajeva, niske stope konverzije i problema u određivanju ko će najverovatnije preći u sindromsku bolest. Ipak, intrigantna studija lečenja u prodromalnim slučajevima ukazala je na značajan efekat antidepresiva u smanjenju konverzije u potpunu psihozu, a predkliničke studije sugerisale su da bi perububertalno lečenje benzodiazepinima moglo umanjiti kasniju pojavu hiperdopaminergičnog stanja. Osim toga, pristupi kognitivno-bihevioralne terapije, za koje se zna da su efikasni u borbi protiv anksioznosti i depresivnih simptoma, takođe su pokazali određenu efikasnost u smanjenju simptoma i ranoj stopi konverzije u prodromalnim grupama.

Studije sekundarne prevencije recidiva u psihozi upotrebom tretmana protiv anksioznosti/depresije nisu česte. Međutim, nedavna meta analiza ispitivanja dodavanja antidepresiva antipsihoticima u šizofreniji pokazala je koristi ne samo u smislu afektivnih simptoma, već i primarnih psihotičnih simptoma. Osim toga, značajno, ali još uvek neponovljeno ispitivanje pokazalo je da je dodavanje benzodiazepina za smanjenje anksioznosti kod šizofrenije smanjilo stopu recidiva. S obzirom na dostupnost različitih bezbednih farmakoloških i psiholoških tretmana za anksioznost, dalje studije koje ispituju prednosti ciljanja afektivnih i anksioznih simptoma za prevenciju relapsa u psihozi su opravdane. Takve studije intervencije takođe imaju potencijal da istraže uzročno-posledičnu vezu između anksioznosti i psihoze.

Zaključak

Simptomi anksioznosti su izraženi kod šizofrenije i javljaju se u prodromalnim (početnim, još uvek neidentifikovanim) fazama bolesti i prethodnim psihotičnim relapsima. Njihov značaj sugerišu studije koje pokazuju da su genetski faktori rizika za šizofreniju direktno povezani sa povećanim anksioznim stanjima. Relativno mali broj studija ispitivao je potencijal za utvrđivanje anksioznosti i afektivnih simptoma kao sredstva za primarnu i sekundarnu prevenciju šizofrenije, ali, ohrabruju one studije koje su imale ovaj pristup i sugerišu da je potrebno sistematičnije ispitivanje tretmana protiv anksioznosti u lečenju šizofrenije.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa