Zapanjujuće je da je genetski rizik za šizofreniju, indeksiran pomoću poligenske ocene rizika, bio snažno povezan sa povećanjem nivoa anksioznosti, kao i negativnim simptomima, ali nije bio povezan sa psihotičnim simptomima. Druge genetske studije takođe su pronašle dokaze o preklapanju između poligenskog rizika za neurotizam i genetskog rizika za šizofreniju, dalje podržavajući ključnu ulogu neurotičnih simptoma u patogenezi šizofrenije.
Rano povećanje simptoma anksioznosti takođe je prijavljeno za ređe, ali prodornije genetske faktore rizika za šizofreniju. Najviše proučavan od njih je sindrom hromozomske delecije, za koji se zna da daje više od 50 puta povećanje rizika od šizofrenije. Velike zajedničke studije na 1000 takvih pojedinaca identifikovale su anksioznost kao istaknuti simptom koji je prisutan mnogo ranije od starosti u kojoj se pojavljuju psihotični simptomi. Ovi nalazi podržani su prospektivnim longitudinalnim studijama dece sa hromozomskom delecijom koje takođe pokazuju izražene simptome anksioznosti koji se pojavljuju u prvoj deceniji života. Do sada, međutim, ove studije generalno nisu pratile decu sa h. delecijom dovoljno dugo da bi se utvrdilo da li je povećana anksioznost povezana sa kasnijim razvojem psihotične bolesti.