Kako prepoznati napad panike? – Napadi panike – Napadi anskioznosti
Napad panike je iznenadni nalet straha i anksioznosti koji uzrokuje nepodnošljive fizičke i psihičke simptome. Stepen straha u ovakvim napadima nije realan, opravdan, a često i nije proporcionalan događajima ili okolnostima koji izazivaju napad panike. Svako može imati jedan napad panike, ali česte i trajne epizode mogu biti znak panike ili anksioznog poremećaja koji zahteva pažljivu medicinsku pomoć i lečenje. Naravno da jedan pojedinačan slučaj napada panike, nije ono zbog čega bi vam se ovo stanje moglo dijagnostifikovati koliko god on naravno bio traumatičan kao iskustvo. Ljudi sa problemom anskioznih napada ili napada panike, doživljavaju ovo stanje mnogo češće, iako se ono sporadično može javiti kod mnogih koji taj napad panike možda neće ni shvatiti kao takav, već kao kolabiranje na primer.
Online psiholog
Simptomi anksioznih napada ili napada panike
Fizički simptomi napada panike mogu uključivati:
- Ubrzano disanje
- Kratak dah, nedostatak daha ili hiperventilacija
- Ozbiljno znojenje
- Drhtanje
- Mučnina
- Grčevi
- Vrtoglavica, osećaj nesvestice
- Utrnulost ili peckanje u mišićima
- Jeza ili osećaj toplote, naleti vrućine
- Stezanje u grudima, grlu
- Povećan broj otkucaja srca
- Odvajanje od sebe
- Gubitak kontrole
- Osećaj neposredne opasnosti
- Snažna želja za bekstvom ili izbegavanjem situacije koja prouzrokuje anksioznost
Ovi simptomi, koji često podsećaju na simptome srčanog udara ili respiratornog poremećaja, mogu biti praćeni strahom od smrti. Pojava simptoma je iznenadna i može se razviti iz mirnog ili anksioznog stanja. Neki ljudi doživljavaju napade panike sa ograničenim simptomima, koji se sastoje od manje od četiri gore navedena uobičajena simptoma. Napadi panike traju otprilike pet do 20 minuta, a uglavnom dosežu vrhunac u roku od 10 minuta. Napad panike može se pojaviti nekoliko puta u roku od nekoliko sati, a za neke ljude svaki dan ili jednom sedmično. Oni koji imaju česte napade panike često prepoznaju situacije koje izazivaju napad i nauče biti spremni na te trenutke.
Može li napad panike izgledati kao srčani udar?
Kod srčanog udara ili paničnog napada, pojedinac može osetiti simptome poput bolova u grudima, otežanog disanja i znojenja. Međutim, bol u grudima pri napadu panike može biti oštar i probadajući, dok se srčani udar može činiti pojedincu kao stezanje ili pritisak u grudima. Stres izaziva simptome napada panike, a srčani udar može izazvati i preterani fizički napor. Takođe, povraćanje može pratiti i srčanu epizodu ili srčani napad. Simptomi napada panike će nestati, ali se simptomi pogoršavaju u srčanom udaru.
Suštinski po telo srčani udar ostavlja trajnije i mnoge gore posledice, iako sam panični napad može izgledati kao srčani udar on nije toliko razoran. Međutim može biti nezgodan jer pacijenti znaju da se onesveste tokom napada te da se u samom padu ozbiljno povrede, što je čest slučaj. U svakom slučaju najpametnije je prvenstveno proveriti svoje zdravstveno stanje kod kardiologa, a tek potom ako nije u pitanju srčani problem potražiti pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje.
Uzroci
Uzrok napada panike nije poznat, ali postoji nekoliko teorija, uključujući hemijsku neravnotežu u mozgu ili genetsku predispoziciju. Mogu se pokrenuti različitim stanjima i situacijama, uključujući prisustvo poremećaja raspoloženja, poput anksioznosti ili depresije; ekstremni stres tokom dužeg vremenskog perioda; fizički zdravstveni problem, kao što su stanje srca, disajnih puteva ili štitne žlezde; prekomerna upotreba alkohola, nikotina ili kofeina; i nuspojave nekih medicinskih lekova ali i rekreativnog uživanja u opojnim supstancam poput narkotika. Česti napadi panike generalno ukazuju na panični poremećaj. Takođe ono što treba napomenuti, je to da se ovaj poremećaj često javlja u više generacija iste porodice, tako da ako znate da je neko od vaših bližih ili daljih rođaka imao problem sa ovim – možete takođe posumnjati da bi vi mogli otkriti da patite od istog poremećaja ukoliko vam se ponavljaju napadi anksioznosti.
Može li se dogoditi napad panike tokom sna?
Napadi panike mogu se pojaviti dok osoba spava, uzrokujući da se iznenada probude sa osjećajem straha i panike. Ovakve stvari jesu retke, ali se uistinu dešavaju i ljudi koji pate od ovog poremećaja prijavljuju da ih napad panike zadesio u toku sna.
Online psiholog
Da li se napadi panike javljaju kod mladih ljudi?
Adolescenti i mlade odrasle osobe koji imaju napade panike često imaju druge probleme sa mentalnim zdravljem ili su u značajnom riziku od razvoja drugih stanja, poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anksioznosti, drugih poremećaja raspoloženja, poremećaja u ishrani ili poremećaja upotrebe supstanci odnosno bolesti zavisnosti. Može se desiti da mlada osoba ima ovaj problem u mladosti, da on naprasno prestane da se manifestuje jer možda nije ni prepoznat kao napad panike, a da se za par godina ili u odrasloj dobi ponovo javi.
Da li je napad panike reakcija na prisutni problem?
Naše telo ima mentalne odgovore na pojedine probleme, odnosno reakciju na problem koji se sastoji ili iz suočavanja sa problemom ili od bega od problema. Ovakva reakcija stimulans je simpatičkog nervnog sistema, a nadbubrežne žlezde u tom procesu oslobađaju hormone stresa, uključujući kortizol, adrenalin i epinefrin. Ovaj reaktivni odgovor tela je evoluirao iz evolucionih razloga kada su opasne životinje lovile drevnog čoveka. Neka istraživanja otkrivaju da je ova reakcija na stres povezana sa paničnim poremećajem, čak iako nema očigledne opasnosti po onog ko preživljava panični napad.
Lečenje
Ljudi koji imaju panični poremećaj i često doživljavaju napade panike često menjaju način života, poput pokušaja da izbegnu događaje i okruženja u kojima je veća verovatnoća da će se pojaviti simptomi napada panike. Nažalost, to ih može dovesti do razvoja specifičnih fobija, poput agorafobije, i izbjegavanja društvenih situacija iz straha od izazivanja napada. Kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći u promeni načina razmišljanja i reagovanja na situacije koje stvaraju strah. Vežbe opuštanja i svesnosti, kao što su duboko disanje, meditacija, joga, masaža, vođene slike i progresivno opuštanje mišića, mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i stresa koji dovode do napada panike. Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti takođe mogu kontrolisati simptome i znatno umanjiti agresivne epizode napada panike.
Napominjemo da je vrlo važno da se prvenstveno pregledate kod kardiologa ili lekara opšte prakse i utvrdite da slučajno nemate problema sa srcem. Ukoliko je sve u redu što se tiče fizičkog zdravlja, a vi i dalje preživljavate epizode napada panike, onda je nužno da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje. Naš sajt vam upravo nudi tu mogućnost, da se obratite online psiholozima i psihoterapeutima za savet ili potencijalnu seansu koju možete obaviti putem online platformi. Sve što treba da uradite je da pronađete rubriku sa kontaktima na našem sajtu.
Mogu li desenzibilizacija ili vizualizacija pomoći napadima panike?
Desenzibilizacija i ili vizualizacija često se koriste za anksioznost i srodna stanja, uključujući fobije. Ove metode mogu pomoći osobi da se nauči ili desenzibilizuje ili vizualizuje sebe udaljenog od izazivajuće situacije ili događaja koji uzrokuje nelagodu i patnju.
Šta se dešava ako se napadi panike ne leče?
Česti napadi panike dijagnostikuju se kao panični poremećaj. Ako se ne leči, pojedinac može razviti fobije kao što je agorafobija ili strah od napuštanja doma. Pojedinac takođe može razviti poremećaje raspoloženja, uključujući depresiju i anksioznost, ili čak suicidalne misli. On ili ona će želeti da izbegnu društvene situacije i mogu se okrenuti upotrebi opojnih supstanci ili alkohola. U svakom slučaju ukoliko se ovakva stanja ne leče, ona mogu postati češća u većem broju slučajeva – odnosno epizode napada mogu se ponavljati.
Zato je vrlo važno da se obratite psihoterapeutu za savete! Kakav god vid izaberete, bio on online preko našeg sajta ili tradicionalni vid psihoterapije – vaše zdravlje je svakako najbitnije.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila