Napadi Anksioznosti – Napad panike

Napad panike je iznenadni i intenzivan osećaj užasa, straha ili strepnje, bez prisustva stvarne opasnosti. Simptomi napada panike obično se javljaju iznenada, dostižu vrhunac u roku od 10 minuta, a zatim nestaju. Međutim, neki napadi mogu trajati duže ili se mogu pojaviti uzastopno, pa je teško odrediti kada se jedan napad završava, a drugi počinje.

Svako može doživeti napad panike. Napad ponekad može izazvati određeni događaj, ali ti napadi mogu biti i simptom anksioznih poremećaja poput paničnog poremećaja ili agorafobije. Ukoliko se zanimate za odnos fobija i anksioznosti pogotovo u slučaju agorafobije ( straha od javnog prostora) o tome detaljnije možete pročitati u našem članku o agorafobiji.

Online psiholog

Simptomi

Napadi panike obično se pojavljuju iznenada i dovode do intenzivnog straha. Traju oko 10 do 20 minuta, ali u nekim slučajevima i duže. Iskustvo napada panike se može razlikovati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

  • Bol u grudima ili nelagodnost
  • Osećaj vrućine
  • Osećaj gušenja
  • Osećaj vrtoglavice, nestabilnosti, osećaj mutne ili skoro nikakve percepcije ili nesvestice
  • Strah od smrti
  • Strah od gubitka kontrole ili ludila
  • Osećaj nestvarnosti (derealizacija) ili odvojenosti od sebe (depersonalizacija)
  • Mučnina ili jak bol u stomaku
  • Osećaj utrnulosti ili peckanja u mišićima (parestezije)
  • Lupanje srca ili ubrzan rad srca
  • Osećaj nedostatka vazduha ili gušenja
  • Znojenje
  • Drhtanje ili podrhtavanje tela

Dijagnoza

Prema Američkom dijagnostičko-statističkom priručniku za mentalne poremećaje, petog izdanja (DSM-5), napad panike karakteriše „nalet intenzivnog straha ili intenzivna nelagodnost koja dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta“ i uključuje četiri ili više gore navedenih simptoma. Prisustvo manje od četiri simptoma može se smatrati napadom panike sa ograničenim simptomima.

Važno je napomenuti da mnogi ljudi mogu doživeti napad panike jednom ili čak nekoliko puta tokom svog života, ali ne dobiju dijagnozu pogoršanog stanja svog mentalnog zdravlja – odnosno neće im se dijagnostifikovati anskiozni poremećaj u vidu napada panike. Na primer, da bi se mogla postaviti dijagnoza paničnog poremećaja, osoba mora doživeti ponavljajuće, neočekivane napade panike koji nisu uzrokovani dejstvom droga, alkohola ili nekog drugog medicinskog ili psihološkog stanja.

Moguće je imati nekoliko izolovanih napada panike bez ponavljanja. Ali, budući da simptomi nalik na paniku mogu oponašati mnoge druge medicinske i psihološke poremećaje, važno je pregledati te simptome kod svog lekara.

Veliki broj simptoma na primer može biti isti kao i kod srčanog napada, udara ili infarkta – Zato je vrlo važno da ako osetite stegnutost u grudima ili slične simptome prvo obratite lekaru opšte prakse ili zakažete pregled kod kardiologa.

Uzroci

Tačni uzroci napada panike nisu poznati, ali postoji niz različitih faktora za koje se veruje da igraju veliku ulogu u razvoju ovog poremećaja. Ovi faktori uključuju:

  • Hemijski procesi u mozgu, hemijski disbalans u organizmu
  • Genetika i porodična istorija
  • Nagomilani životni stres
  • Ličnost pojedinca i njegov temperament

Ako ste skloniji da budete osetljiviji na stres ili često doživljavate negativne emocije, veća je verovatnoća da ćete doživeti napade panike. Ljudi koji imaju članove porodice sa anksioznim poremećajima takođe imaju veću verovatnoću da dožive napade panike, što ukazuje na to da postoji genetska komponenta ili predispozicija za to. Sa druge strane, možda ste po temperamentu skloniji tome da se nervirate ili ste često anksiozni zbog bilo čega, a da i u porodici imate slučaj toga da je neko imao napade panike. U takvim slučajevima je nužno obratiti se lekaru za savet.

Žene takođe češće od muškaraca razviju anksiozna stanja poput paničnog poremećaja i češće doživljavaju napade panike. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se žene i devojčice od 13 i više godina pregledaju zbog potencijalnih stanja anksioznosti koje mogu da razviju u budućnosti.

Vrste

Jedan od načina na koji su napadi panike okarakterisani i segmentirani u različite vrste je sledeći:

  • Spontani ili nelečeni napadi panike javljaju se bez upozorenja ili „iz vedra neba“. Uz napad nisu povezani nikakvi pokretači situacije ili okruženja. Ove vrste napada panike mogu se pojaviti čak i tokom sna. Takođe mogu biti izazvani nekim sećanjem ili čak vešću koja je do vas doprela.
  • Situacijski vezani napadi panike javljaju se nakon stvarne ili predviđene izloženosti određenim situacijama. Ove situacije postaju znaci ili okidači za epizodu panike. Na primer, osoba koja se plaši zatvorenih prostora može doživeti napad panike kada ulazi ili razmišlja o ulasku u lift. Osoba koja na primer ima agorafobiju, odnosno fobiju od javnih prostora može se onesvestiti ako se naprasno nađe u gužvi na ulici.
  • Situaciono predisponirani napadi panike ne javljaju se uvek i odmah nakon izlaganja nekoj strašnoj ili uznemirujućoj situaciji ili znaku, ali je verovatno da će osoba doživeti napad u takvim situacijama. Na primer, osoba koja se plaši društvenih situacija, ali koja ne doživljava epizodu panike u svakoj društvenoj situaciji, ili koja doživljava odloženi napad nakon što je duže vreme bila u društvenom okruženju primer je ovakve vrste napada panike.

Online psiholog

Lečenje

Lečenje napada panike može uključivati psihoterapiju, lekove ili kombinaciju oba vida pomoći. Opcije lečenja su usmerene na smanjenje učestalosti i intenziteta ovih napada. Opcije lečenja koje preporučuje vaš lekar mogu zavisiti od različitih faktora, uključujući vašu dijagnozu, istoriju vaših bolesti kako kod vas tako i u porodici, vaše preferencije i težinu simptoma.

Psihoterapija

Mogu se koristiti različite vrste terapije, ali pristup poznat kao kognitivno -bihejvioralna terapija (KBT) često se preporučuje za napade panike i anksiozne poremećaje. Kognitivno – bihejvioralna terapija je fokusiran na pomaganje ljudima da identifikuju misli koje doprinose osećanju straha i anksioznosti i zamene ih korisnijim, realnijim. Kroz ovaj proces, ljudi mogu naučiti da stvari koje pokreću ove napade nisu toliko zastrašujuće kao što su ranije verovali.

Sjajan metod koji je mnogima doprineo u tome da se u potpunosti reše svojih napada i da ih u najboljem slučaju eliminišu na dug period života. Terapija pokazuje sjajne rezultate na ovom polju, zato se obratite terapeutu čim se uverite da imate slične simptome koje smo gore opisali.

Lekovi

Vaš lekar može takođe prepisati određene lekove koji će vam pomoći u lečenju nekih simptoma koji mogu biti povezani sa vašim napadima panike. Neki od lekova koji vam mogu biti prepisani su:

Antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su Zoloft (sertralin) i Prozak (fluoksetin) ako imate i simptome depresije

Lekovi protiv anksioznosti koji deluju umirujuće na centralni nervni sistem, uključujući benzodiazepine, poput Ksanaksa (alprazolam).

Lekove svakako ne smete uzimati na svoju ruku i u vezi njih morate konsultovati svog psihoterapeuta ili psihijatra. Ukoliko lekove budete zloupotrebljavali to može biti izuzetno kontraproduktivno u slučaju napada panike.

Suočavanje

Postoje i koraci koje možete preduzeti ako imate napad panike ili se bojite da biste ga mogli imati. Neke korisne strategije koje možete isprobati uključuju:

Duboko disanje: Ovo može pomoći u sprečavanju ubrzanog disanja ili hiperventilacije koja se često dešava tokom napada panike. Takođe možete posetiti neke kurseve koji se bave meditacijom ili nekoga ko podučava druge vežbama disanja.

Svesnost: Ovo uključuje prizemnost i svesnost onoga što se trenutno dešava sa vašim telom. Samosvet u ovakvim trenutcima može biti od velike koristi jer će učiniti da vaš napad panike ne bude toliko strašan. Morate znati šta vam se dešava i da nećete umreti, da će napad jednostavno proći.

Progresivno opuštanje mišića: Ovo uključuje zatezanje, a zatim opuštanje mišića po celom telu; kada se redovno vežbate, možete naučiti kako izazvati opuštajući odgovor kada ste uznemireni ili pod stresom

Vizualizacija: Ovo uključuje razmišljanje o nečemu što vas smiruje i opušta; zamišljanje ove scene u vašem umu može pomoći u stvaranju opuštajućeg odgovora u borbi protiv vaših osećaja straha. Zamislite nešto što vas opušta, zamislite to kako ležite na nekoj tropskoj plaži i kako uživate pod palmama dok vam donose koktel za koktelom i kako vaše brige, nestaju poput talasa koji se završavaju kraj obale.

Rezime

Napadi panike mogu biti uznemirujući, ali pomoć jeste dostupna i treba je iskoristiti. U Srbiji kao i u regionu o napadima panike ne zna šira javnost ili je o njima upućena posredstvom masovne kulture – pa je suštinski prepoznaje kao ozbiljan problem. Međutim u pojedinim slučajevima kao i u Zapadnim zemljama, ljudi ne prepoznaju ovo kao problem mentalnog već fizičkog zdravlja. Razgovarajte sa svojim lekarom o vašim mogućnostima lečenja i istražite neke tehnike opuštanja koje možete koristiti da biste ostali mirni kada se suočite sa situacijom koja izaziva anksioznost.

Naš sajt nudi vam sjajnu mogućnost online seansi sa online psiholozima i psihoterapeutima. Potrebno je samo da pronađete kontakt rubriku na našem sajtu i da se sa psihologom ili psihoterapeutom dogovorite o online platformi preko koje želite vašu seansu. Ne dozvolite da vaš problem postane veći nego što on jeste!

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »