Strah deteta od škole – Strah od škole kod dece – Didaskaleinofobija

Didaskaleinofobija je strah od škole ili strah od polaska u školu. Poznato je da skoro 2 do 5% dece koja kreću u školi ili već jesu školarci, ima takvu fobiju. Reč Didaskaleinofobija potiče od grčkog Didasko što znači poučavati i phobos što znači odbojnost ili strah. Još jedan uobičajen izraz za strah od škole je slolionofobija koji potiče od latinskog scius za „znanje“.

Online psiholog

Strah od polaska u škola - Didaskaleinofobija

Deca često žele da ne idu u školu ili da preskaču školsku nastavu. Međutim, deca koja to čine uglavnom nemaju strah ili fobiju od školi. Najčešći razlog ovoga jeste osećaj dosade koji doživljavaju u školi i upravo on uzrokuje njihovo negativno ponašanje. Čuveni lik Marka Tvena, u poznatom romanu Tom Sojer, takođe je izbegavao svoje obaveze u školi, ali nije patio od fobije. Umesto toga, on je jednostavno imao „bolje stvari koje treba da uradi“ kao što je pronalaženje avantura na otvorenom. Takođe ono što treba napomenuti, jeste to da strah od škole takođe može predstavljati strah od obaveza i pritiska koje te obaveze nose sa sobom. Pritisak izaziva stres, pa samim tim i obaveze mogu biti veliki stresor koji može uzrokovati fobično ponašanje ili strah od određenih aktivnosti.

U slučaju dece sa fobijom od škole, sama pomisao na odlazak u školu može izazvati potpuni napad panike. Većina psihologa veruje da je takva fobija tipično češća kod dece predškolskog uzrasta od 4-6 godina. To je često zbog činjenice da prvi put napuštaju sigurnost svojih domova. Često je uspostavljanje dijagnoze ove fobije teško, jer malo dete nije u stanju da tačno izrazi svoje strahove.

Uzroci didaskaleinofobije

Kao što je ranije rečeno, dijagnoza Didaskaleinofobije često zahteva dubinsku analizu jer se malo dete možda ne plaši škole samo po sebi; nego ima strah od nasilnika u školi ili se plaši vožnje školskim autobusom, ili zastrašujućeg psa na kojeg naiđe svaki dan na putu do škole, ili posebno strogog nastavnika koji može biti uzrok problema.

Deca između 4-6 godina koja pate od ove čudne fobije obično imaju anksioznost odvajanja. Plaše se da možda više neće videti svoju majku (ili voljenu osobu) nakon odlaska u školu. Negativan ili traumatičan događaj (razvod roditelja, smrt itd.) u ovom trenutku takođe može da pojača strah od škole gde um iznova stvara fobičnu reakciju kao odbrambeni mehanizam protiv daljih traumatskih vesti.

Neka deca srednje škole (od 13 do 15 godina) takođe mogu patiti od Didaskaleinofobije. Ovo je vreme kada školski rad ima tendenciju da se značajno poveća, a učenici često moraju da se bave teškim temama iz matematike, književnosti, filozofije ili drugih kompleksnijih prirodnih nauka. U isto vreme, njihova tela takođe prolaze kroz promene povezane sa adolescencijom i pubertetom i naravno to može biti težak period, pogotovo s tim da imaju problem i sa njihovim pobesnelim hormonima.

Sveukupno nesigurno školsko okruženje (nedavni izveštaji o deci koja donose oružje i druge nasilne predmete u školu), maltretiranje ili prelazak u novu školu (što se naziva odbijanje škole) neki su drugi faktori koji mogu izazvati strah od školske fobije. U Americi je načelno ovaj problem veći, upravo iz razloga što je oružije vrlo lako dostupno svima. Iz tih razloga često ono završi u pogrešnim rukama, odnosno u rukama nesigurne dece koja mogu da izazovu haos. O ovome ste sigurno čuli na vestima više puta.

Bez obzira što je stanje kod nas u mnogome stabilnije, deca i kod nas imaju ovakve ispade. Naravno oni obično ne budu tako strašnih razmera. Međutim školsko okruženje, kako smo već rekli može uticati da dete bude pod stresom, i da na kraju razvije ovu fobiju.

Online psiholog

Simptomi koje ima dete sa fobijom od škole

Strah od škole ili didaskaleinofobija manifestuje se u vidu različitih fizičkih i emocionalnih simptoma.

1. Mlađa deca mogu da plaču, vrište ili imaju potpuni napad anksioznosti pri pomisli da moraju da idu u školu. Često mogu da se pretvaraju da su bolesni da bi izbegli školu. Neki takođe imaju tendenciju da plaču celu noć ranije. Ovo može biti veoma naporno i frustrirajuće za roditelje jer često nisu u stanju da pomognu detetu da se oslobodi ogromne anksioznosti.

2. Dete može imati stalne misli i iskaze o smrti/umiranju (naročito smrti voljenih) kada su u školi. To bi moglo učiniti previše posesivnim prema svojim roditeljima, toliko da bi mogao/la da prati svoje roditelje stalno po kući. Kod deteta se mogu videti i druge fobije, uključujući strah da će ostati sami, strah od mraka, strah od čudovišta/duhova itd.

3. Vrtoglavica, lupanje srca, suva usta, prekomerno znojenje, nedostatak daha, mučnina i potpuni napad panike su samo neki od simptoma didaskaleinofobije.

4. Tinejdžeri možda neće govoriti o svojoj fobiji – međutim, pokazaće ponašanje izbegavanja kao što je izmišljanje lažne bolesti ili izgovora itd. da bi izbegli odlazak u školu. Depresija je čest simptom ove fobije.

Nepotrebno je reći: fobija može uticati na celu porodicu, a ne samo na pojedinca koji pati.

Prevazilaženje Didaskaleinofobije

Ako ste roditelj čije dete pati od ovako specifične fobije, budite sigurni da je to potpuno izlečivo stanje. Može biti izuzetno frustrirajuće i nesavladivo osećanje videti svoje dete kako se muči svaki dan, ali zapamtite da su mlađa deca savitljivija od odraslih, tako da je verovatnoća da će terapija biti uspešna mnogo veća.

Lekovi zaista obezbeđuju preko potrebno olakšanje od anksioznosti koja prati dete; međutim, treba ih uzimati samo pod nadzorom stručnjaka i samo u veoma teškim slučajevima. Štaviše, bitno je napomenuti da lekovi ne utiču na prevazilaženje fobije; nego samo smanjuju simptome izazvane fobijom – i to često samo one fizičke. Od vitalnog je značaja da, kao roditelj, budete podrška detetu tokom ovog perioda. Važno je otkriti zašto se dete plaši škole i ako je potrebno, čak i razgovarati sa učiteljem ili odabranim lekarom u vezi ove fobije.

Poznato je da su pozitivna vizualizacija, muzika, duboko disanje i drugi alati za opuštanje veoma korisni (naročito kod tinejdžera) kada se nose sa strahom od školske fobije.

Ovaj problem možete primetiti vrlo rano, ako razgovarate sa svojom decom. Roditelji često misle da je njihovo dete sklono simuliranju bolesti i različitim stvarima kako bi izbeglo svoje obaveze. To često jeste tačno, deca ne vole obaveze i deca češće ne vole školu, nego što je vole. Međutim da biste jasno utvrdili šta je simulacija, a šta je zapravo strah ili fobija od škole morate prvesnstveno razgovarati sa svojom decom.

U velikom broju slučajeva, kao što smo i naveli može se doći do konkretnijeg problema koji dete ima u vezi sa odlaskom u školu – kao što je nažalost zlostavljanje od strane drugih učenika ili nastavnika. Kakvog god oblika bilo to zlostavljanje, ako ga otkrijete na vreme ono neće uzrokovati dalje probleme. Zato je komunikacija možda najbitnija stvar koju treba razviti u odnosu sa decom.

Ako primetite da vaše dete postaje sve anksioznije i ima sve veći problem, za koji znate da niste u stanju da ga rešite. Budite sigurni da je obraćanje psihologu ili psihoterapeutu za decu, nešto najbolje što možete da učinite za svoje dete. Pitanje je nužnosti, prilikom ovakvih situacija da se detetu priušti odgovarajuća nega i pomoć, zato nemojte čekati predugo pre nego što se odlučite za ovaj korak.

Na našem sajtu možete pronaći još neke korisne tekstove, koji su srodni ovoj temi. Takođe naš sajt nudi usluge najboljih online psihologa u regionu. Sve što treba da učinite jeste samo to da pronađete rubriku sa kontaktima i obratite nam se. Sve seanse koje se organizuju putem našeg sajta, obavljaju se putem online video platformi. Odnosno vaših omiljenih internet aplikacija koje sadrže opciju video poziva. Putem ovog vida terapije, možete biti sa svojim detetom i lakše organizovati svoj raspored – zbog čega je online psihologa jedna od najboljih opcija u ponudi.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »