Jesu li opsesivne misli ili misli koje nas uznemiruju opasne i da li su naznaka nekog mentalnog poremećaja?

Šta su to opsesivne misli?

Opsesivne misli su misli koje vam se jednostavno rečeno zaglave u umu i ne možete da ih odbacite. One mogu izazvati uznemirenost, jer priroda takvih misli može biti uznemirujuća. Takođe se mogu često ponavljati ili ih jednostavno ne možete odbaciti što dodatno pogoršava stanje osobe koja prolazi kroz to.

Opsesivne ili uznemirujuće misli mogu biti nasilne ili uznemirujuće. To mogu biti misli seksualne prirode, uključujući i seksualne fantazije. Takođe se mogu odnositi na ponašanje koje smatrate neprihvatljivim ili odvratnim.

Online psiholog

Ove misli su, međutim, jesu samo misli. Naizgled se pojavljuju niotkuda i izazivaju anksioznost, ali nemaju smisla u vašem životu. To nisu poruke upozorenja ili crvene zastavice za znak uzbune kojima vaš um poručuje da nešto sa vama nije u redu. To su jednostavno samo misli i zapravo ih možete izbaciti iz glave.

Međutim ono što im daje moć je to što oni koji ih doživljavaju postaju zabrinuti zbog njihovog značaja. Ljudi se mogu usredsrediti na njih i posramiti se, sa namerom da ih kriju od drugih.

Sve dok shvatate opsesivnu misao kao misao koja se ne mora manifestovati u stvarnosti, odnosno da ne morate da uradite ono što ne želite, one ne mogu da naštete vašem svakodnevnom životu.

Čitajte dalje da biste saznali više o tome zašto se nametljive misli manifestuju i kako možete njima upravljati.

Koji uslovi nameću uznemirujuće ili opsesivne misli?

Svako može doživeti misaoni sled događaja koji je neobjašnjivo uznemirujuć za vas. Procenjuje se da ih doživi više od 6 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama statistički gledano. Međutim mnogo više ljudi ih možda neće prijaviti svojim lekarima ili terapeutima iako ih doživljava.

Nametljive misli nisu uvek rezultat osnovnog problemskog stanja. Takođe verovatno neće ukazivati na to da imate problem koji zahteva medicinsku pomoć.

Međutim, za neke ljude opsesivne misli mogu biti simptom problema njihovog mentalnog stanja.

Opsesivno kompulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) nastaje kada nametljive misli postanu nekontrolisane i pojedinac više ne može uticati na njihov sled. Ove nametljive misli (opsesije) mogu uzrokovati ponavljanje ponašanja (prinude) u nadi da možete okončati misli i spriječiti njihovo pojavljivanje u budućnosti.

Primeri ove vrste nametljivih misli uključuju zabrinutost oko zaključavanja vrata i isključivanja pećnica ili strah od bakterija na površinama.

Osoba sa opsesivno kompulsivnim poremećajem može razviti rutinu provere i ponovne provere brava po nekoliko puta ili pranja ruku više puta dnevno. U oba slučaja ovo je nezdrav rezultat koji ometa njihov kvalitet života. Takvi slučajevi najčešće zahtevaju medicinsku negu i ako verujete da vam se ovakva stanja dešavaju, nužno je da zatražite medicinsku pomoć.

Post traumatski stresni poremećaj

Ljudi koji žive sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) često doživljavaju nametljive misli koje mogu biti povezane sa traumatskim događajem koji su preživeli. Ove misli mogu izazvati neke fizičke simptome PTSP -a, poput povećanog otkucaja srca i znojenja.

U nekim slučajevima, ove misli mogu biti toliko ozbiljne da dovode do flešbekova i intenzivnog psihološkog stresa. Upravo zbog toga što osoba sa ovim poremećajem, često i ima poremećaj zbog doživljene nasilne ili traumatične epizode u životu, ne može da se izbori sa intenzitetom ospesivnih misli. Takvi slučajevi takođe zahtevaju medicinsku negu, jer bi ovakav misaoni sled kod pojedinca sa posttraumatskim stresom, mogao uzrokovati ozbiljnije mentalne probleme.

Pojedinac sa posttraumatskim stresom, bi zbog opsesivnih misli mogao razviti dodatno i povećanu anksioznost ili depresiju i pogoršati svoje sadašnje stanje.

Poremećaji u ishrani

Ljudi koji su razvili poremećaj ishrane mogu doživeti nametljive misli koje su štetne po njihovo mentalno zdravlje. Opsesivne misli na kraju mogu oštetiti i njihovo fizičko zdravlje.

Ljudi sa poremećajima u ishrani često brinu o fizičkom uticaju hrane na njihovo telo. To nažalost ima kontraproduktivno dejstvo, jer ih dovodi do velikih problema sa ishranom. Opsesivne misli u ovom kontekstu takođe mogu izazvati dodatno pogoršanje ponašanja, u nastojanju da se takve misli zaustave.

Online psiholog

Šta ih uzrokuje?

Uznemirujuće ili opsesivne misli mogu se dogoditi nasumično i gotovo neobjašnjivo u nekim slučajevima. Neke misli vam jednostavno zalutaju u mozak, zatim, isto tako brzo, izlaze iz njega i ne ostavljaju trajan utisak ili doživljaj u vama.

Tako je bar sa uobičajenim tokom misli i mislima koja imamo svakodnevno, ali nametljive ili opsesivne misli traju duže i često se vraćaju.

U nekim slučajevima, opsesivne misli mogu biti rezultat osnovnog mentalnog poremećaja koji neko već ima, poput opsesivno kompulsivnog poremećaja ili posttraumatskog stresa. Međutim mogu biti i povod razvijanja ovih poremećaja, ali takođe mogu biti simptom drugih zdravstvenih problema, kao što su:

  • Povreda ili oštećenje na mozgu
  • demencija
  • Parkinsonova bolest

Promene u mentalnom zdravlju nisu nešto što treba olako uzeti. Rani simptomi nekih stanja mogu uključivati:

  • promene u obrascima mišljenja
  • opsesivne misli
  • uznemirujuće mentalne slike

Ne treba se stideti ovih misli, ali su razlog da potražite dijagnozu i lečenje. Ukoliko imate utisak da vam se javljaju misli koje ne možete da kontrolišete, javite se svom izbranom psihologu ili terapeutu. Takođe možete to učiniti i preko našeg sajta, koristeći se uslugama online psihologa, čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.

Postoji li tretman za lečenje od opsesivnih misli?

Tretmani postoje, možete se obratiti za pomoć psihoterapeutu ili psihologu. Seansa u kombinaciji sa lekovima ili samo kognitivna terapija može biti od velike pomoći u suzbijanju ovakvih fenomena. Najbolji načini da upravljate opsesivnim mislima je da smanjite svoju osetljivost na misao i njen sadržaj. Ove strategije mogu pomoći.

NAČINI UPRAVLJANJA INVAZIVNIM, INTENZIVNIM I OPSESIVNIM MISLIMA

Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) – Terapija razgovorom je način da razgovarate o uznemirujućim mislima sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Naučićete načine ili metode novog pristupa i reagovanja na takve misli koji vam mogu pomoći da postanete manje osetljivi na sadržine opsesivnih misli. U kontrolisanom okruženju, vaš terapeut vas takođe može izložiti okidačima za vaše nametljive misli, tako da možete razviti zdrave reakcije na njih.

Lekovi – Zdravstveni radnik vam može prepisati lekove za uravnoteženje hemijskih procesa u vašem mozgu koji možda dovode i jesu izvor opsesivnih misli. Ovo je uobičajeno za stanja poput opsesivno kompulsivnog poremećaja i depresije. Ovi lekovi na recept uključuju antidepresive i selektivne inhibitore koji dovode do ponovnog obnavljanja lučenja serotonina koji je stagnirao. Međutim vrlo je važno da ne uzimate lekove na svoju ruku, lekove koristite onako kako vam je prepisano da to činite. Svaka uptreba lekova koji utiču na mentalno zdravlje može biti kontraproduktivna ako se uzima bez nadzora lekara.

Briga o sebi – Dobar korak ka lečenju invazivnih opsesivnih misli je prepoznavanje onoga što one jesu: one su kako smo rekli samo misli! Možete naučiti da ih označite ili prepoznate kada se dese i da prepoznate da misli nisu isto što i namera ili ponašanje koje nužno morate manifestovati. Takođe, učenje kontrole i upravljanja stresom kroz brigu o sebi i razvoj aktivnih strategija suočavanja mogu pomoći u smanjenju učestalosti ili intenziteta neželjenih misli. Takođe ovakav način ili metod brige o mentalnom zdravlju može smanjiti mogućnost oboljevanja od drugih mentalnih poremećaja kod pojedinca koji se već bori sa opsesivnim milsima.

Kako se dijagnostifikuju opsesivne misli?

Prvi korak ka dijagnozi je razgovor sa lekarom. Oni će pregledati vaše simptome i istoriju zdravlja. Oni mogu obaviti potpuni fizički pregled i, u nekim slučajevima, obaviti preliminarnu psihološku procenu.

Ako ne pronađu fizičke probleme koji bi mogli dovesti do uznemirujućih opsesivnih misli, mogu vas uputiti stručnjaku za mentalno zdravlje. Ove osobe su obučene da prepoznaju znakove i simptome mogućih uzroka nametljivih misli, uključujući opsesivno kompulsivni poremećaja i posttraumatski stres.

Kroz sesije jedan na jedan, vi i vaš terapeut ćete raditi na otkrivanju tih opsesivnih misli, odnosno odgovoaraćete na pitanja kada se pojavljuju i kako vi na njih reagujete. To će vam pomoći da dođete do dijagnoze i odluče da li postoji drugi mogući uzrok. Uzroci mogu biti fizičke prirode u smislu, hemijskog disbalansa u vašem organizmu gde bi najviše trebalo pribeći lečenju lekovima i terapijom. Sa druge strane oni mogu biti i duhovne ili psihičke prirode, te bi i sama terapija mogla biti korisna u otkrivanju izvora i uzroka tih neželjenih misli, a potom i njihovoj eliminaciji. Kako smo rekli terpaija može biti od pomoći u svakom slučaju jer će vas naučiti da prepoznate neželjene misli i da ih eliminišete.

Kakvi su izgledi za oporavak ako imate problem sa opsesivnim misli?

Lečenje i sprečavanje opsesivnih misli može potrajati, ali ne odustajte. Za stanja poput opsesivno kompulsivnog poremećaja i stanje poput posttraumatskog stresa, pridržavanje plana lečenja može pomoći u ublažavanju simptoma, kao i sprečavanju neželjenih ili opsesivnih misli.

Ako doživite te opsesivne misli kao rezultat hroničnog stanja poput demencije ili Parkinsonove bolesti, pridržavanje se vašeg plana lečenja jer ovo takođe može pomoći u smanjenju intenzivnijih efekata tih neželjenih misli.

Terapija je takođe od pomoći u ovim slučajevima. Možete naučiti tehnike za suočavanje sa ovim mislima i za njihovo brzo eliminisanje.

Za sam kraj

Poremećaj opsesivnih misli može biti vrlo nezgodan za svakodnevno funkcionisanje jer sam po sebi ometa pojedinca da misli na nešto o čemu želi da misli. Njihova neobična priroda može izazvati uznemirenost i usplahirenost, a ponekad i histeričnost koja nikako nije pogodna ni za fizičko ni za psihičko zdravlje čoveka.

Imati nametljive misli ne znači uvek da imate mentalni problem ili mentalni poremećaj koji je to rezultirao. One su, kao i mnoge druge misli koje imate u jednom danu, dakle samo misli.

Ali ako vaše opsesivne misli ometaju vaš svakodnevni život, razgovarajte sa lekarom o svojim iskustvima. Lečenje vam može pomoći da smanjite osetljivost na neželjene misli i reagujete na bolji način ako se one pojave.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »