Agorafobija – Strah od mnogo ljudi – Strah od mnogo ljudi na jednom mestu – Strah od javnog mesta

Za neke ljude napuštanje kuće može biti razlog za paniku. Agorafobija u bukvalnom prevodu sa grčkog značila bi “strah od agore (trga)”, u antičkoj Grčkoj agore su bili centri okupljanja, poput naših današnjih trgova. Agorafobija predstavlja bilo kakav strah od javnog ili ne tako javnog mesta odakle je izlaz nemoguć ili nevidljiv u datoj situaciji. Predstavlja strah od prostora ili područja koje je preplavljeno drugim ljudima ili automobilima, autobusima, uopšteno govoreći agorafobija je poput straha od otvorenih i zatvorenih javnih površina. Ljudi sa agorafobijom mogu izbegavati situacije kao što su to da ostanu sami izvan kuće, da putuju automobilom, autobusom ili avionom, da budu u gužvi, da budu u zatvorenim prostorima kao što su prodavnice ili na primer bioskopi, ili da budu na mostu ili u liftu.

Ljudi sa agorafobijom se plaše takvih situacija jer se usredsređuju na misli da bi bekstvo ili izlaz iz takvog prostora mogao biti težak u slučaju nužde ili da možda pomoć u takvom prostoru neće biti dostupna ako bi razvili simptome slične panici ili druge neugodne simptome fobije koju osećaju. Ljudi sa agorafobijom osećaju veliku nelagodu i stres i u takvim situacijama i zbog toga mogu zahtevati društvo druge osobe.

Online psiholog

Da bi se agorafobija mogla smatrati dijagnostifikovanom, situacije u kojima dolazi do pojave fobije gotovo uvek moraju stvarati strah i anksioznost koje nisu u srazmeri sa stvarnom opasnošću koja im preti; nelagoda i problem sa fobijom obično moraju trajati najmanje šest meseci, da bi se ova fobija uopšte i mogla dijagnostifikovati – Zbog čega je to tako? Razumljivo je da je broj meseci za dijagnostifikaciju za vas veliki, ali ako se nešto javlja sporadično tek je taj vremenski obim od šest meseci pravoverniji pokazatelj pravog problema. U najtežem obliku ili oblicima, ljudi sa agorafobijom neće biti u stanju da napuste svoj dom u potpunosti.

Otprilike 1,7 odsto adolescenata i odraslih ima dijagnostifikovanu agorafobiju. Žene imaju dvostruko veću verovatnoću da dožive agorafobiju od muškaraca. Početne faze se tipično javljaju u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, iako se agorafobija može javiti i u detinjstvu. Misli koje obično izazivaju strah i anksioznost imaju tendenciju da se menjaju sa godinama: deca se često plaše da se ne izgube, odrasli se mogu plašiti da dožive simptome slične panici, a stariji odrasli mogu da se plaše pada u javnosti. Agorafobija često prati druge anksiozne poremećaje (poput paničnog poremećaja ili specifične fobije) i depresivne poremećaje.

U paničnom poremećaju, napadi panike se ponavljaju, a osoba razvija intenzivan strah od ponovnog napada. Ovaj strah – koji se naziva anksiozna anksioznost ili strah od straha – prisutan je većinu vremena kod osobe sa fobijom i može ozbiljno ometati život osobe, čak i kada napad panike nije u toku. Većina ljudi sa paničnim poremećajem pokazala je znakove agorafobije i anksioznosti pre nego što su razvili panični poremećaj.

Obično se ljudi sa agorafobijom ograničavaju na sigurnosnu zonu koja može uključivati samo dom ili neposrednu blizinu doma. Svaki pokret izvan takve zone stvara sve veću anksioznost.
Ljudi sa agorafobijom mogu biti ozbiljno onesposobljeni svojim stanjem. Neki nisu u mogućnosti da rade i mogu se u velikoj meri osloniti na druge članove porodice da obavljaju poslove oko kupovine i domaćinstva, kao i da prate obolelu osobu na retkim izletima van zone bezbednosti.

Ljudi sa agorafobijom mogu godinama biti vezani za kuću, što dovodi do narušavanja njihovih odnosa pa i fizičkog zdravlja. Procenjeno je da više od jedne trećine ljudi sa agorafobijom ne napušta svoj dom i nije u mogućnosti da radi.

Simptomi

Prema stručnom delu javnosti, agorafobija uključuje:

Strah ili anksioznost zbog:

  • Strah od toga da se bude sam van kuće
  • Strah od korišćenja javnog prevoza
  • Strah od zatvorenog mesta (prodavnice, bioskopi)
  • Strah od stajanja u redu ili strah od gomile ljudi
  • Strah od otvorenog prostora (pijace, parkirališta)
  • Strah od toga da se bude na mestima gde je teško naći izlaz
  • Aktivno izbegavanje svih situacija koje izazivaju strah i anksioznost
  • Predugo ste vezani za kuću
  • Osećaj odvojenosti ili otuđenosti od drugih
  • Osećaj bespomoćnosti
  • Zavisnost od drugih
  • Anksioznost ili napad panike (akutna teška anksioznost)

Nekom se pojedincu može dijagnostifikovati stanje kao agorafobija ako drugi mentalni poremećaji ili zdravstvena stanja ne pružaju bolje objašnjenje za simptome. Osim toga, uobičajeno je da ljudi sa agorafobijom zloupotrebljavaju alkohol i lekove za smirenje kao način suočavanja sa svojim problemom.

Uzroci

Etiologija većine anksioznih poremećaja, iako nije u potpunosti razjašnjena, u poslednjoj deceniji je postala oštrija. Uopšteno, verovatnoća razvoja anksioznosti uključuje kombinaciju životnih iskustava, psiholoških osobina i/ili genetskih faktora. Heritabilnost agorafobije iznosi 61 odsto, što je čini fobijom najjače povezanom sa genetskom predispozicijom za fobije. Faktori okruženja za koje se zna da su povezani sa razvojem agorafobije uključuju doživljavanje stresnih događaja (kao što je smrt roditelja, napad ili iskustvo pljačke) i odrastanje u domaćinstvu koje karakteriše malo topline i visok nivo zaštitnički nastrojenih roditelja.

Lečenje

Lečenje fobija je često veoma uspešno. Cilj lečenja je pomoći agorafobičnoj osobi da efikasno funkcioniše, a najefikasniji lek je sistematska desenzibilizacija, koja se naziva i terapija izloženosti. To je tehnika ponašanja u kojoj se pacijent, pod stručnim vodstvom, postepeno izlaže strašnoj situaciji i shvata da se očekivani strašni ishodi ne ostvaruju.
Uspeh lečenja obično zavisi od težine fobije. Osoba se prvo uči i vežba tehnikama opuštanja. Zatim, kada se opusti, pojedinac zamišlja komponente fobije, delujući od najmanje uplašenog do najstrašnijeg.

Ocenjivana izloženost u stvarnom životu takođe je uspešno korišćena da pomogne ljudima da prevaziđu svoje strahove. Tehnika uključuje izlaganje stvarnim averzivnim situacijama, napredujući od manje strašnih do ekstremnijih situacija za pacijenta. Na primer, osoba može biti u kontaktu sa nekoliko ljudi pre nego što postepeno provede vreme sa većim grupama ljudi kako bi prevazišla strah od gužve.

Pojedinac radi sa terapeutom na razvijanju strategija suočavanja sa ublažavanjem anksioznosti, kao što su tehnike opuštanja i disanja. Dok je in-vivo ili u stvarnom životu izloženost idealna, zamišljena izloženost je prihvatljiva alternativa u desenzitizaciji. Lečenje agorafobije terapijom izloženosti smanjuje anksioznost i poboljšava moral i kvalitet života u 75 posto slučajeva.

Utvrđeno je da su druge vrste terapije, kao što su biofeedback, hipnoza, meditacija, opuštanje ili terapija za parove, od pomoći kod nekih pacijenata. Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) može pomoći pacijentima da izmene ili uklone obrasce mišljenja koji doprinose simptomima i pomoći im da promene svoje ponašanje.

CBT generalno zahteva najmanje 8 do 12 nedelja. Nekim ljudima će možda trebati više vremena za lečenje da nauče i primene svoje novostečene veštine. Ova vrsta terapije, za koju se navodi da ima nisku stopu recidiva, efikasna je u uklanjanju napada panike ili smanjenju njihove učestalosti. Takođe smanjuje anksioznu anksioznost i izbegavanje situacija kojih se pacijent plaši.

Lečenje može biti komplikovano činjenicom da pacijenti zbog svojih strahova imaju poteškoća da dođu na zakazane termine. Da bi rešili ovaj problem, neki terapeuti će otići u dom pacijenta sa agorafobijom kako bi sproveli početne sesije. Često terapeuti vode svoje pacijente na izlete u tržne centre i druga mesta koja su izbegavali, kako bi im pružili podršku i pomogli im da se izbore sa svojim strahom.

Pacijent se postepeno približava zastrašujućoj situaciji, pokušavajući da ostane uprkos porastu nivoa anksioznosti. Na ovaj način, pacijent vidi da koliko god zastrašujući osećaji nisu opasni i da prolaze. U svakom pokušaju, pacijent se suočava sa najvećim strahom odnosno onolikim koliki pacijent može izdržati. Pacijenti otkrivaju da sa ovim pristupom korak po korak, potpomognut ohrabrenjem i veštim savetima terapeuta, mogu postepeno ovladati svojim strahovima i ući u situacije koje su se ranije činile nedostupnima.

Mnogi terapeuti svojim pacijentima dodeljuju „domaći zadatak“ da rade između sesija. Ponekad pacijenti provedu samo nekoliko sesija u kontaktu jedan na jedan sa terapeutom i nastavljaju da rade sami uz pomoć priručnika.

Često će se pacijent pridružiti terapijskoj grupi sa drugima koji teže da prevaziđu agorafobiju, sastajući se sa njima na nedeljnom nivou kako bi razgovarali o napretku, razmenili ohrabrenje i dobili smernice od terapeuta.

Online psiholog

Lečenje lekovima

Pacijentima koji dožive napade panike kao deo svoje agorafobije mogu biti od koristi lekovi na recept za sprečavanje napada panike ili smanjenje njihove učestalosti i težine, kao i za smanjenje povezane anksiozne anksioznosti. Kada pacijenti otkriju da su njihovi napadi panike ređi i lakši, sve su sposobniji da se upuštaju u situacije koje su ranije izazivale anksioznost.

Grupe lekova koje se najčešće koriste su triciklični antidepresivi; selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin (Prozac), sertralin (Zoloft), escitalopram (Lekapro), paroksetin (Pakil) i citalopram (Celeka); benzodiazepini visokog potencijala; i inhibitori monoaminooksidaze (MAOI). Određivanje leka koji se koristi zasniva se na pitanjima bezbednosti, efikasnosti i ličnim potrebama pacijenta.

SSRI se takođe koriste za lečenje paničnog poremećaja kada se javi u kombinaciji sa opsesivno kompulsivnim poremećajem, socijalnom fobijom ili depresijom. Lekovi se započinju malim dozama, koje se postepeno povećavaju sve dok ne proizvedu blagotvorni efekat.

Neki pacijenti sa anksioznim poremećajima mogu imati koristi od kombinovane ili uzastopne upotrebe psihoterapije i farmakoterapijskih metoda lečenja. Kaže se da kombinovani pristup nudi brzo olakšanje, visoku efikasnost i nisku stopu recidiva.

Mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima imaju koristi ako se pridruže grupnim lečenjima ukoliko ona postoje u takvom obliku u njihovoj okolini i na taj način podele svoje probleme i postignuća sa drugima. Razgovor sa prijateljem od poverenja ili lekarom opšte prakse takođe može pružiti podršku, ali to nije zamena za negu stručnjaka za mentalno zdravlje.

Tehnike upravljanja stresom i meditacija mogu pomoći ljudima sa anksioznim poremećajima da se smire i mogu povećati efekte terapije. Aerobne vežbe takođe mogu imati umirujući efekat. Budući da kofein, neki zabranjeni lekovi, pa čak i neki lekovi protiv prehlade bez recepta mogu pogoršati simptome anksioznih poremećaja, treba ih izbegavati. Proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete dodatne lekove na svoju ruku.

Ukoliko imate problem sa fobijom, bila ona agorafobija ili bilo koja druga fobija nužno je da se obratite stručnjaku. Potražite makar savet od psihologa ili psihoterapeuta, jer je ovakva stanja vrlo teško izlečiti sam, dok sa druge strane uz pomoć psihologa ili psihoterapeuta ona svakako mogu postati vaša prošlost. Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga online psihologa i ukoliko u vašoj okolini nemate stručnjaka, ili jednostavno nemate silnu potrebu za tradicionalnom metodom razgovora uživo, obratite nam se. Potrebno je samo to da pronađete kontakt na našem sajtu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psihološkinja Anđela Vlaškalić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Anđela Vlaškalić ZAKAŽITE SEANSU andjela.vla@gmail.com Instagram Viber +381653212327 WhatsApp +381653212327 Anđela Vlaškalić Psiholoskinja i Psihoterapeutkinja Kvalifikacije: Master psihološkinjaZavršni nivo

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381611793177 WhatsApp +381611793177 kristina marković Psiholog i Savetnik Kada hoćete da unapredite kvalitet

Pročitaj više »