Simptomi i uzroci anksioznosti

Šta je anksioznost?

Da li vam se često dešava da osećate zabrinutost koju ne možete da kontrolišete? Da li to osećate zbog obevaza na poslu ili očekujete nešto što vam u potpunosti može promeniti život na bolje ili na gore? Da li se samo nervirate zbog gužve u saobraćaju na putu do kuće?

Svako se u životu makar jednom susreo sa nervozom i anksioznošću, uključujući i mlade i odrasle. Za većinu ljudi ovakva osećanja zapravo predstavljaju opterećenje, koje je najčešće kratkog daha. Trenutci u kojima osećamo anksioznost su u zavisnosti od situacije, kraći odnosno traju nekoliko minuta ili su duži, odnosno mogu da traju do nekoliko dana.

Međutim za neke ljude je ovo osećanje anksioznosti, više od obične brige ili stresnog dana na poslu. Drugačije rečeno, anksioznost može postati poremećaj koji neće nestati ni nakon mnogo nedelja, meseci ili godina. Ovaj poremećaj u zavisnosti od intenziteta kojim se javlja kod pojedinca, može postati toliko ozbiljan, da će početi da ometa svakodnevni život osobe, koja pati od njega. Kada je takav slučaj u pitanju, onda se može dijagnostifikovati da neko ima ovaj poremećaj.

Koji su simptomi anksioznosti?

Iako se simptomi anksioznosti razlikuju od osobe do osobe, telo generalno reaguje na vrlo specifičan način kada je anksioznost u pitanju. Kada osećate anksioznost, vaše telo će zapravo biti u stanju visoke pripravnosti. Odnosno osećaćete potrebu da rešite situaciju koja u vama izaziva osećaj anksioznosti ili ćete naprotiv pokušati da pobegnete od nje.

Online psiholog

Šta uzrokuje anksioznost?

Šta uzrokuje anksioznost?Lekari ni dan, danas ne razumeju u potpunosti šta izaziva anksioznost. Trenutno se veruje da određena traumatična iskustva mogu izazvati anksioznost kod ljudi koji su joj skloni. Genetika takođe može odigrati veliku ulogu u razvijanju anksioznosti. U nekim slučajevima anksioznost može biti uzrokovana osnovnim zdravstvenim problemom i može biti prvi znak fizičke, a ne mentalne bolesti.

Takođe osoba koja pati od pojačane anksioznosti može uporedo razviti niz ili više različitih anksioznih poremećaja. Među najčešćim propratnim poremećajima usled pojačane anksioznosti, pacijent može oboleti i od depresije ali i od drugih poremećaja kakav je na primer, bipolarni poremećaj.

Ovo se najčešće odnosi na generalizovani (učestaliji) anksiozni poremećaj, jer takav tip ovog poremećaja prate i drugi vidovi ovog ili nekog drugog poremećaja. Dakle ako ste se prepoznali u nekom od redaka ovog teksta, možete se obratiti našem psihologu kako bi vam pružio adekvatnu pomoć. Da bismo vam pružili što širi uvid u ovaj poremećaj, u nastavku teksta bavićemo se simptomima karakterističnim za anskioznost.

1. Preterana zabrinutost

Zabrinutost povezana sa anksioznim poremećajem, nesrazmerna je događajima koji je pokreću i obično se javlja kao rezultat svakodnevnih briga ili situacija koje najčešće izazivaju stres.

Međutim da bi se anksiozni poremećaj dijagnostifikovao kao takav, zabrinutost pojedinca mora biti učestalija u većini dana, tokom perioda od najmanje šest meseci. Takođe bitno je da osoba koja pati od ovog poremećaja, ne može da kontroliše svoju anksioznost.

Ovaj poremećaj, učestalog, generalizovanog anksioznog poremećaja, češći je kod ljudi mlađih od 65 godina. Takođe od ovog poremećaja najčešće pate one osobe koje su samci, osobe koje imaju niži društveno / ekonomski status ili osobe koje imaju mnogo problema sa stresom.

2. Osećaj se uznemirenosti

Kada neko oseća teskobu, deo njegovog simpatičkog nervnog sistema postaje mnogo ubrzaniji. Zbog toga se javljaju fizički efekti poput: ubrzanog pulsa, znojenja dlavova, drhtanja ruku ili sušenja usana.

Ovi efekti ili simptomi se javljaju zbog toga što vaš mozak priprema vaše telo da se borite ili da bežite, jer je obmanut informacijom da ste u opasnosti. Vaše telo preusmerava krv iz stomaka u mišiće, pa se zbog toga javljaju stomačni problemi kod osoba koje pate od ovog poremećaja.

Iako bi ovi efekti bili korisni u slučaju prave pretnje, oni mogu biti iscrpljujući ako je strah samo u vašoj glavi.

Istraživanja su dokazala, da ljudi sa anksioznim poremećajem ne mogu da smanje ili utiču na svoju uznemirenost, kao ljudi bez ovog poremećaja. To znači da ljudi koji pate od ovog poremećaja, mogu osećati efekte anksioznosti u dužem vremenskom interval.

3. Unutrašnji nemir

Nemir je još jedan od uobičajenih simptoma anksioznosti, posebno kod dece i tinejdžera.

Jedno istraživanje koje je sprovedeno nad 128 dece sa dijagnozom anksioznih poremećaja otkrilo je da je 74% prijavilo nemir kao jedan od glavnih simptoma anksioznosti.

Iako se nemir ne javlja kod svih osoba sa anksioznošću, to je jedna od crvenih lampica alarma za uzbunu, koju lekari često traže prilikom postavljanja dijagnoze.

Ako većinu dana i duže od šest meseci osećate nemir, to može biti potencijalni znak anksioznog poremećaja.

Online psiholog

4.Umor

Umor koji dolazi bez posebnog napora i postaje remetilac vaših dnevnih aktivnosti, može takođe biti pokazatelj da patite od generalizovanog vida anksioznosti. Nekim ljudima, ovaj simptom može biti izgledati čudno, jer se anksioznost najčešće povezuje sa hiperaktivnošću i preteranom uzbuđenošću pojedinca koji pati od ovog poremećaja.

Međutim za neke umor upravo može uslediti kao posledica ili napad anksioznosti, dok za druge umor može biti hroničan.

Nije još uvek najjasnije da li je umor posledica uobičajenih simptoma anksioznosti, poput napetosti mišića ili nesanice, ali sa sigurnošću možemo reći da umor jeste znak drugih mentalnih stanja ili poremećaja (poput depresije). Stoga umor zasebno ne može predstavljati siguran znak da patite od ovog poremećaja.

5. Poteškoće sa koncentracijom

Nemogućnost osobe da se skoncentriše na jednu stvar, jeste jedan od znakova anksioznog ponašanja. Takođe problem sa koncentracijom, jeste najčešće prijavljivani simptom kod većine ljudi kojima je dijagnostifikovan anksiozni poremećaj u ponašanju.

6. Česta razdražljivost

Većina ljudi koja pati od anksioznog poremećaja ima problem sa prekomernom razdražljivošću.

Prema jednom istraživanju, više od 90% pacijenata sa anksioznim poremećajem prijavilo je, da su se osećali preterano razdražljivo tokom perioda kada je njihov anksiozni poremećaj bio u najgorim fazama.

Većina ljudi sa anksioznim poremećajima doživljava to da ih svaka sitnica može uzbuditi ili razbesneti.

7. Grčenje u mišićima

Napetost mišića je snažno povezana sa anksioznošću, ali ovaj odnos nije dovoljno rasvetljen i shvaćen. Takođe pokazalo se da medicinsko tretiranje i lečenje napetosti u mišićima pomaže u smanjivanju simptoma anksioznosti.

8. Nesanica

Poremećaji sna ili nesanica jesu simptomi koje pacijenti najčešće prijavljuju kada pate od anksioznosti. Karakteriše ih često buđenje u toku sna ili nemogućnost da se zaspi uopšte.

Neka istraživanja takođe pokazuju da je nesanica tokom detinjstva najčešće povezana sa razvijanjem anksioznosti u kasnijim fazama života.

Iako su nesanica i anksioznost čvrsto povezane, nejasno je to, da li nesanica doprinosi anksioznosti ili anksioznost doprinosi nesanici ili je pak i jedno i drugo tačno.

Ono što je poznato, je to da se pri lečenju anksioznosti često rešava i problem sa nesanicom.

9. Napadi panike

Napad panike nije tako čest simptom anksioznosti, međutim može se javiti kao posledica anksioznosti i rezutirati poremećaj paničnog ponašanja. Napade panike karakterišu intenzivan i kontinuiran osećaj straha, koji je praćen vrlo neprijatnim fizičkim simptomima poput nedostatka daha.

10. Izbegavanje društvenih aktivnosti

Znaci socijalnog anksioznog poremećaja su:

  • Osećanje zabrinutosti ili straha zbog neke društvene aktivnosti
  • Strah od toga da vas drugi ne osude ili ne prihvate
  • Strahu od toga da ćete biti osramoćeni ili ponižavani pred drugima
  • Izbegavanje određenih društvenih događaja zbog ovih strahova

Socijalna anksioznost se razvija ranom periodu života. Tačnije u 50 % slučajeva je ovaj poremećaj dijagnostifikovan pacijentima do 11.godine, dok je u 80 % slučajeva dijagnostifikovan do 20. godine života.

Ljudi koji pate od ovog vida anksioznosti, mogu vam izgledati stidljivo ili introvertno pri upoznavanju sa drugim ljudima. Dakle spolja možda neće odavati utisak anksiozne osobe, dok će iznutra osećati veliku uznemirenost.

11. Iracionalni strahovi

Ekstremni strah od određene stvari, poput pauka, skučenog prostora ili visine, mogli bi biti znak fobije koju je osoba razvila kod život.

Iako je ovo učestalo i javlja se kod velikog broja ljudi, ipak može da se uzme kao simptom anksioznosti, ako ometa normalno funkcionisanje osobe koja pati od neke fobije.

Prirodni načini za smanjenje anksioznosti

Postoji mnogo prirodnih načina da smanjite vašu anksioznost i pomognete sebi da se osećate bolje. Neki od načina za redukciju anksioznosti su:

  • Zdrava ishrana
  • Prestanite da konzumirate kofeina, alkohol, cigarete
  • Često vežbanje
  • Možete praktikovati meditaciju ili jogu

Kada se treba obratiti za pomoć

Načelno važno je napomenuti da bi u svakom slučaju bilo pametno da posetite lekara ako se prepoznajete u mnogim simptomima koje smo naveli. Takođe ako imate pitanja, možete ih potražiti na našem sajtu i možete se obratiti našem psihologu. Naravno važno je posetiti lekara ako osećate i sledeće:

  • Ako se osećate kao da toliko brinete da vam to ometa svakodnevni život.
  • Ako vaša anksioznost, strah ili zabrinutost postane toliko uznemirujuća da vam je teško da je kontrolišete.
  • Ako se osećate depresivno i ako zbog toga konzumirate alkohol ili narkotike ili imate druge medicinske probleme.
  • Ako imate osećaj da je vašu anksioznost uzrokovao neki poseban problemom mentalnog zdravlja i ako imate suicidne misli – obavezno se obratite za pomoć.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »