Strah od zatvorenog prostora – Klaustrofobija
Klaustrofobija je iracionalan strah od zatvorenih prostora. Ljudi pogođeni klaustrofobijom često će se potruditi da izbegnu zatvorene prostore, poput liftova, tunela i javnih toaleta. Međutim, samo izbegavanje ovih mesta može pojačati strah. Neki ljudi sa klaustrofobijom doživljavaju blagu anksioznost u zatvorenom prostoru, dok drugi imaju tešku anksioznost ili napad panike. Najčešće iskustvo je osećaj ili strah od gubitka kontrole.
Online psiholog
Kako dolazi do klaustrofobije?
Mnogo različitih situacija ili osećanja može izazvati klaustrofobiju. Čak i razmišljanje o određenim situacijama bez izlaganja njima moglo bi biti okidač. Uobičajeni pokretači klaustrofobije su: liftovi, tuneli, vozovi, obrtna vrata, javni toaleti, automobili sa centralnim zaključavanjem, autoperaonice, prodavnice, svlačionice, sobe sa zatvorenim prozorima, avioni. Ako ste se osećali uznemireno u poslednjih 6 meseci zbog boravka u skučenom prostoru ili u gužvi, ili ste izbegli ove situacije iz tog razloga, verovatno ste pogođeni klaustrofobijom.
Ako imate klaustrofobiju i morate da uradite magnetnu rezonancu, obavestite osoblje bolnice pre dana vašeg zakazivanja. Možda će vam dati blagi sedativ ili će vam savetovati da razgovarate sa lekarom opšte prakse za najbolju moguću strategiju prilagođenu vama.
Simptomi klaustrofobije
Napadi panike su česti među ljudima sa klaustrofobijom. Oni mogu biti veoma zastrašujući i uznemirujući. Osim ogromnog osećaja anksioznosti, napad panike može izazvati i fizičke simptome, kao što su: znojenje, drhtavica, naleti vrućine ili osećaja hladnoće, otežano disanje ili osećaj gušenja, ubrzan rad srca (tahikardija), bol u grudima ili osećaj stezanja u grudima, mučnina, glavobolje i vrtoglavice, osećaj nesvestice, utrnulost, suva usta, potreba za odlaskom u toilet, osećaj da vam nešto zvoni u ušima, osećate se zbunjeno ili dezorijentisano
Ako imate tešku klaustrofobiju, takođe možete doživeti psihološke simptome, kao što su: strah od gubitka kontrole, strah od nesvestice, strah od smrti
Šta uzrokuje klaustrofobiju?
Klaustrofobija je često uzrokovana traumatičnim događajem doživljenim tokom ranog detinjstva. Na primer, odrasli mogu razviti klaustrofobiju ako su, kao dete,:
- bili zarobljeni ili držani u skučenom prostoru
- bili maltretirani
- imali roditelja sa klaustrofobijom
Klaustrofobiju mogu izazvati i neprijatna iskustva ili situacije, poput turbulencija tokom leta ili zaglavljivanja u tunelu između stanica. Dete koje raste sa roditeljem koji ima klaustrofobiju može i sam razviti klaustrofobiju povezujući zatvorene prostore sa anksioznošću roditelja i osećajući se bespomoćno da uteši osobu koju voli.
Lečenje klaustrofobije
Većina ljudi sa fobijom potpuno je svesna da je ima. Mnogi ljudi žive sa klaustrofobijom bez formalne dijagnoze i vode računa da izbegnu zatvorene prostore. Pomoć od lekara opšte prakse i specijaliste sa iskustvom u bihevioralnoj terapiji, poput psihologa, često može biti korisno.
Klaustrofobija se može uspešno lečiti i izlečiti postepenim izlaganjem situaciji koja izaziva vaš strah. Ovo je poznato kao terapija desenzibilizacije ili samoizlaganja. Ovo možete sami pokušati koristeći tehnike samopomoći, ili to možete učiniti uz pomoć stručnjaka.
- Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) često je vrlo efikasna za osobe sa fobijama. Možete se obratiti direktno službi psihološke terapije. Pronađite uslugu psihološke terapije u svom području. Lekar opšte prakse će vas uputiti.
Online psiholog
Suočavanje sa napadom panike
Ako je moguće, ostanite gde ste tokom napada panike. To može trajati i do sat vremena, pa ako vozite, možda ćete morati da se zaustavite i parkirate tamo gde je to bezbedno. Ne žurite na sigurno mesto. Tokom napada, podsetite se da su zastrašujuće misli i osećaji znak panike i da će na kraju proći. Fokusirajte se na nešto što nije opasno i vidljivo, kao što je vreme provedeno na satu ili predmetima u supermarketu. Simptomi napada panike obično dosegnu vrhunac u roku od 10 minuta, a većina napada traje između 5 i 30 minuta.
Bez lečenja, mogli biste otkriti da se nosite sa klaustrofobijom izbegavajući predmet svog straha. Možda biste se trebali držati podalje od uskih i skučenih mesta, ići stepenicama umesto liftom. Neki ljudi, ako je njihova anksioznost dovoljno jaka, mogu se plašiti da napuste svoje domove. Izbegavanjem uskih prostora vaša fobija neće nestati. Prvi korak u lečenju je poseta psihologu ili drugom stručnjaku za mentalno zdravlje. Nekoliko vrsta terapija može pomoći. Neke od njih su:
Terapija izloženosti
Postepeno vas dovodi u situacije koje vas plaše i pomažu vam da prevaziđete strah. U početku možete samo pogledati fotografiju uskog prostora. Zatim, uz pomoć vašeg terapeuta, uspevate da se nađete u uskom prostoru.
Kognitivna bihevioralna terapija (CBT)
Ovo je vrsta terapije razgovora gde se sastajete jedan na jedan sa obučenim terapeutom. Govorite o negativnim mislima koje pokreću vaš strah i učite načine da ih prevaziđete. CBT možete dobiti sami ili u kombinaciji sa terapijom izloženosti.
Virtuelna stvarnost (VR)
Ovo koristi računarske simulacije uskih prostora poput liftova ili MRI mašina. Doživljavanje uskog prostora u virtuelnom svetu može vam pomoći da prevaziđete strah u okruženju koje se oseća bezbedno.
Opuštanje i vizualizacija
Možete naučiti načine da smirite strah kada ste u situaciji koja vas obično plaši.
Medicinski tretman
Ako terapija nije dovoljna, vaš lekar može da vam prepiše lekove za anksioznost ili antidepresive koji će vam pomoći da se nosite sa situacijama koje izazivaju vaš strah.
Podrška je ključna kada pokušavate da prevaziđete fobiju. Razgovarajte sa svojim partnerom, drugim članovima porodice i prijateljima. Možete ih čak i zamoliti da pođu sa vama na terapijske sesije.
Kada pozvati svog lekara?
Ako se toliko plašite zatvorenih prostora da to utiče na vašu dnevnu rutinu, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Možete videti psihologa, terapeuta ili stručnjaka za anksioznost. Uz pravilan tretman, možete naučiti kako da kontrolišete svoj odgovor na situacije kojih ste se nekad plašili.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Rebeka Popov
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Psiholog Rebeka Popov ZAKAŽITE SEANSU rebeka.popov@gmail.com Viber +381628998402 WhatsApp +381628998402 Rebeka Popov Psiholog i Savetnik Dobrodošli!Kao psiholog i REBT
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila