Poremećaj protivljenja ili odbijanja
Poremećaj protivljenja i odbijanja (ODD) je poremećaj ponašanja koji se javlja tokom detinjstva ili adolescencije i karakteriše ga intenzivno ljutito ili razdražljivo raspoloženje, neposlušno i ponekad neargumentovano ponašanje i osvetoljubivost. Često se manifestuje u neprijateljstvu prema autoritetima.
Sva deca u nekom trenutku pokazuju prkosno ponašanje, posebno kada su umorna ili pod stresom. Opoziciono ponašanje je u stvari normalno kod mališana i ranih adolescenata. Međutim ponašanje deteta sa ODD je mnogo ekstremnije i više zabrinjavajuće stanje od normalnog, a javlja se i mnogo češće od uobičajene vrste tvrdoglavosti i bunta u detinjstvu koje deca mogu da ispolje tokom prvih faza razvoja. Poremećaj ponašanja ili ODD nije samo intenzivan, već se javlja u širokom spektru situacija i ometa društveni, porodični i obrazovni život dece.
Online psiholog
Stanje pogađa oko 3 procenta dece i prema podacima koji su do sada prikupljeni javlja se češće kod dečaka nego kod devojčica pre adolescencije, ali ne i posle. Često se javlja zajedno sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD), poremećajem ponašanja i anksioznošću i poremećajima raspoloženja.
Simptomi poremećaja protivljenja ili odbijanja
ODD se dijagnostikuje kada se, u većini dana u periodu od najmanje šest meseci, dete ili tinejdžer ponaša na izuzetno negativan, neprijateljski i prkosan način koji remeti njegov porodični život, školu i društveni život. Simptomi se mogu pojaviti već u dobi od tri godine. Deca sa ODD obično pokazuju ljutito ili razdražljivo raspoloženje. Deca često gube živce, lako se nerviraju, ljute i ogorčena su, a ponašanje je usmereno na osobu ili osobe koje nisu brat ili sestra. Upuštaju se u argumentovane svađe i neposlušno ponašanje prema roditeljima, nastavnicima ili drugim autoritetima; namerno nervirajući druge; i često okrivljuju druge za svoje loše ponašanje. Oni koji imaju ovaj poremećaj često su skloni malicioznosti, zlobi i osvetoljubivosti.
Deca sa ODD-om takođe mogu imati problema sa svojim vršnjacima, iako, u relativno blagim slučajevima, simptomi mogu biti ograničeni na samo jedno okruženje, obično u kući. U težim slučajevima, nekooperativno, osvetoljubivo i ometajuće ponašanje se javlja u više okruženja u više veza. Deca sa ovim poremećajem često sebe ne vide kao ljutu i prkosnu osobu, već smatraju da je njihovo ponašanje opravdano nerazumnim zahtevima drugih. Razdražljivost koju deca sa ODD pokazuju takođe može biti povezana sa anksioznošću.
Koliko je čest ODD?
Poremećaj protivljenja ili odbijanja je najčešći poremećaj ponašanja kod predškolaca. Izveštava se da je prevalenca ODD između 1 i 11 procenata u uzorcima zajednice. Neke studije izveštavaju o stopi pojavljivanja od 10 procenata u Sjedinjenim Državama i 7 procenata u drugim zemljama, kao što je na primer Španija. Kod nas nisu još određene statistike, međutim veruje se da je ovaj poremećaj vrlo čest i kod nas u našem regionu.
Kako se dijagnostikuje ODD?
Ne postoji jedan univerzalan test za ODD i pošto se poremećaj često javlja sa drugim stanjima, konačnu dijagnozu može biti jako teško postaviti. Dijagnoza ODD-a se postavlja nakon sveobuhvatne psihološke procene koja ispituje mnoge aspekte ponašanja deteta da bi se identifikovali obrasci tipični za poremećaj, kao i da bi se procenilo prisustvo ili odsustvo povezanih stanja kao što su ADHD i anksioznost.
Obično, kliničari koriste razne dobro validirane alate za skrining pored sopstvenih iskustvenih zapažanja ponašanja i obrazaca interakcije deteta. Alati za skrining uključuju kontrolne liste ponašanja deteta za identifikaciju bihejvioralnih, kognitivnih i emocionalnih problema i roditeljske upitnike i zapažanja o ponašanju deteta. Važni faktori uključuju učestalost i intenzitet problematičnog ponašanja, vrste okruženja u kojima se problemsko ponašanje javlja, prirodu porodičnih interakcija i koegzistenciju drugih poteškoća.
ODD je ozbiljna dijagnoza i ne postavlja se olako. Neki stručnjaci veruju da je dijagnoza sama po sebi štetna jer implicira da problem leži u detetu i da se roditeljima ne treba govoriti više nego što oni već znaju – jer će se onda teško nositi sa problemom njihovog deteta. Ovaj poremećaj ne rasvetljava to zašto se dete ponaša na neodgovarajući način. Biti prkosan nije samo stigmatizirajuća oznaka, već nosi i implikacije svojevoljnosti koje utiču na roditeljske stavove prema detetu, njihovu spremnost da se usredsrede na probleme koji leže u osnovi neprikladnog ponašanja i njihovu vlastitu prijemčivost za promenu.
Uzroci
Uzrok ODD-a je nejasan, ali čini se da kombinacija bioloških, društvenih i psiholoških faktora dovodi decu u opasnost od ovog poremećaja. Ovi faktori mogu uključivati siromaštvo (iako se ODD može javiti u porodicama bilo kojeg ekonomskog statusa), doživljavanje traumatske tranzicije, imati roditelja sa raspoloženjem, zavisnošću ili poremećajem ponašanja, lošim odnosom sa roditeljem, zanemarivanjem dece ili nasilnim ponašanjem roditelja. Poremećaju takođe mogu doprineti roditelji koji su suviše oštri prema svojoj deci ali i druge nestabilnosti u porodici. Najmanje jedna studija je izvestila da su simptomi ODD gori kod dece koja se bore sa prihvatanjem vršnjaka pored porodičnih problema. Nekoliko studija povezuje ODD sa grubim, nedoslednim roditeljskim praksama koje zanemaruje potrebe deteta.
Mnoga deca sa ODD imaju koegzistirajuća stanja, pre svega poremećaje raspoloženja ili anksioznosti i ADHD, ali i poremećaje učenja ili jezičke poremećaje. Takva stanja, ako su prisutna, zahtevaju poseban tretman pored lečenja poremećaja ponašanja. Neophodno je utvrditi da li se loše ponašanje deteta javlja kao odgovor na privremenu situaciju ili je, kao kod ADHD-a, ograničeno na situacije koje zahtevaju kontinuirani napor, pažnju ili mirno sedenje.
Online psiholog
Šta je glavni uzrok ODD?
Disruptivni poremećaji u detinjstvu nisu dobro shvaćeni. Deca ne žele da budu teška. Loše ponašanje u detinjstvu je nespecifičan odgovor na mnoge unutrašnje i spoljašnje poremećaje, a prkos je čak i prikladan u nekim fazama razvoja. Nije identifikovan nijedan uzrok ODD-a, i dok se stanje obično javlja u porodicama kao nasledno, nisu identifikovani nikakvi genetski obrasci. Čini se da svi biološki, društveni faktori i faktori lošeg odgajanja dece igraju ulogu u formiranju ODD – a kao mogućeg poremećaja kod mnogo dece.
Neka istraživanja identifikuju dve različite vrste ODD koje mogu imati različite korene. Jedan, reaktivniji, karakteriše razdražljivost, povezanu sa internalizujućim stanjima kao što je anksioznost, i ona podstaknuta slabom tolerancijom na frustracije i problemima regulacije emocija. Drugi, proaktivniji, najviše je obeležen svađanjem, konfliktom i osvetoljubivošću, a on je povezan sa eksternalizujućim uslovima kao što je poremećaj ponašanja, i povezan je sa neurobiološkim sastavom uključujući nizak broj otkucaja srca i nisku reaktivnost na stress. Oba su znak nedovoljnog uzbuđenja autonomnog nervnog sistema.
Da li roditeljske prakse igraju ulogu u formiranju ODD - a?
Možda je najtačnije misliti o ODD-u kao posledici interakcije nekoliko faktora. U ovom pogledu, individualne karakteristike kao što su visoka emocionalna reaktivnost, niska regulacija emocija ili poteškoće u socijalnom odnosu su u sukobu sa problemima okoline kao što su disfunkcionalni stil roditeljstva, roditeljska psihopatologija, socioekonomske poteškoće ili visoki nivoi porodičnih sukoba.
Nekoliko studija identifikuje složene obrasce ponašanja u kojima prinudne interakcije između male dece i njihovih staratelja pojačavaju nepoštovanje dece. Smatra se da se obrasci odnosa unutar porodice prenose u druga okruženja.
Kako mogu pomoći detetu kome je dijagnostikovan ODD?
Tretman
Obično je na roditelju da zatraži lečenje, jer je malo verovatno da dete razume da postoji problem. Uputnice za psihološku procenu i lečenje često dolaze od lekara koji je obavio pregled i isključio fizički uzrok.
Kada se postavi dijagnoza ODD – a, generalno se propisuje kombinacija terapija. Obično uključuje bihejvioralne i porodične terapije, obuku roditelja. ponekad lekovi. Jedan od ciljeva terapije je da se ponovo izgradi odnos roditelj-dete. Drugi je da nauči roditelje novim tehnikama za suočavanje sa ponašanjem deteta. Što ranije lečenje počne, veće su šanse da se spreči da se ODD razvije u ozbiljniji poremećaj ponašanja, poremećaj mentalnog zdravlja ili kriminalno ponašanje.
Postoje li lekovi za lečenje ODD?
Ne postoje lekovi za lečenje ODD – a, a lekovi se ne preporučuju kao pristup lečenju poremećaja ponašanja. Međutim, lekovi mogu biti opravdani za lečenje koegzistirajućih problema kao što su ADHD, anksioznost i depresija, a lečenje ovih poremećaja lekovima, kao što su stimulansi za ADHD ili antidepresivi za poremećaje raspoloženja, može poboljšati simptome ODD – a. Najvažniji tretman za ODD je psihoterapija koja uključuje roditelje i decu.
Koji oblik terapije je najbolji?
Tretmani prve linije za ODD su psihosocijalni i, iako im je potrebno vreme da pokažu rezultate, mogu biti veoma efikasni. Terapija je namenjena i deci i njihovim roditeljima. Deca školskog uzrasta imaju individualnom terapiju kako bi naučila i uvežbala veštine i strategije regulacije emocija i ponašanja i kontrole impulsa. Terapija za roditelje dece predškolskog i školskog uzrasta uključuje učenje novih efikasnih strategija roditeljskog vaspitanja.
Pored toga, porodična terapija je često od pomoći u otklanjanju štete izazvane ponovljenim negativnim interakcijama i u podržavanju uspostavljanja nove, korisnije dinamike ponašanja. Grupna terapija vršnjaka može biti potrebna za rešavanje deficita društvenih veština. Nastavnici mogu biti angažovani u nekim terapijskim ustanovama.
Oblik kognitivne i bihejvioralne terapije (KBT) je posebno razvijen za lečenje dece sa poremećajima u ponašanju. Ovaj vid terapijskog i metodološkog pristupa pomaže i roditeljima i nastavnicima da se angažuju u radu sa decom bez disciplinovanja u vidu kažnjavanja. Pomaže da otrkriju načine da identifikuju i reše probleme koji dovode do poremećaja u ponašanju kod deteta.
Na našem sajtu pored korisnih tekstova možete dobiti i konkretnu pomoć. Potrebno je samo to da kliknete na rubriku sa psiholozima, proverite koji od psihologa može biti najpodesniji stručnjak za rad sa vašim detetom i kontaktirate ga. Dobra stvar u ovome je to što se sve seanse putem našeg sajta održavaju putem video poziva, odnosno putem online platformi i aplikacije koje sadrže opciju video poziva. Zapamtite da svaki problem može biti rešen, ako ste spremni da mu se posvetite.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet