Meditacija za anksioznost
Svako ko je ikada bio u problem anksioznosti zna koliko intenzivna može biti. Širom sveta, 1 od 14 ljudi je pogođeno. Dakle, ako se osećamo kao da smo jedini koji se suočavamo sa anksioznošću i da se osećamo izolovano, budite sigurni da niko od nas nije sam. Svi smo verovatno iskusili osećaj anksioznosti, bilo da se radi o leptirićima u stomaku, dlanovima koji se znoje, lupanju srca, glavoboljama zbog napetosti, uznemirenom stomaku ili stezanju u grudima. To su sve prirodne pojave kada adrenalin vrši svoju prirodnu funkciju. Međutim, postoji razlika između svakodnevne anksioznosti i kliničke anksioznosti. Razumevanje anksioznosti je prvi korak u upravljanju njom. Zatim, kroz meditaciju, učimo prepoznati pokretačke misli i možemo raditi na pronalaženju različitih načina za zaobilaženje ovih mentalnih obrazaca
Online psiholog
Osećaj anksioznosti u odnosu na anksiozni poremećaj
Naše nadbubrežne žlezde počinju da bukte kad god smo u opasnoj situaciji ili potencijalnom sukobu, aktivirajući mehanizam „bori se ili beži“, ili kada smo puna nerava ispred govora, sport u kome moramo da pobedimo ili hodanja niz prolaz, na primer. To je anksioznost. Međutim, anksioznost postaje generalizovani anksiozni poremećaj (GAD) kada strah ili zabrinutost ne jenjavaju, eskalirajući u osećaj predstojeće propasti, stalnog razmišljanja, katastrofe i, u nekim slučajevima, panike. Anksioznost na ovoj skali može biti sveobuhvatna, iscrpljujuća i uznemirujuća. Stres, naravno, može izazvati anksioznost, a postoji preklapanje između ta dva u smislu fizioloških reakcija. Stres je pojačano emocionalno stanje koje se raspršuje kada se stresna situacija završi, dok je GAD stanje koje se može dijagnostikovati i koje ima tendenciju da traje duže vreme. Anksioznost koja postaje poremećaj karakteriše uporna i preterana briga gde pojedinci mogu da izgube racionalnu perspektivu i očekuju najgore čak i kada nema očiglednog razloga za zabrinutost.
Upravljanje anksioznošću kroz meditaciju
Razumevanje anksioznosti je prvi korak u upravljanju njom. Poznavajući njegovu nestalnu prirodu, možemo steći bolji osećaj za izazivanje situacija i kako funkcioniše naša anksioznost i tu dolazi na red –meditacija.
Anksioznost je kognitivno stanje povezano sa nesposobnošću da se regulišu emocije. Istraživanja pokazuju da dosledna praksa meditacije reprogramira neuronske puteve u mozgu i stoga poboljšava našu sposobnost da regulišemo emocije. Meditacijom se upoznajemo sa mislima i pričama koje izazivaju anksioznost. Učimo da ih vidimo, sedimo sa njima i puštamo ih. Pri tome učimo dve važne stvari: misli nas ne definišu i misli nisu stvarne. U okviru ove novootkrivene perspektive, u mogućnosti smo da postepeno menjamo naš odnos sa anksioznošću, praveći razliku između onoga što je iracionalna epizoda i šta je istina. Još jedna prednost ove veštine je učenje svesnosti o telu, koja nas uči da skrenemo pažnju na sve fizičke senzacije koje osećamo u ovom trenutku. Ova tehnika uključuje mentalno skeniranje tela, deo po deo, čineći nas više usklađenim sa onim što se fizički doživljava. Istražujući ove senzacije, mi sedimo sa svojim čulima na isti način na koji sedimo sa vašim mislima. Ova tehnika može da obezbedi bezbedno mesto kome se može više puta pristupiti kad god anksioznost počne da se uvlači.
Uticaj anksioznosti na naše telo
Anksioznost ima isti efekat na naša tela kao i stres jer pokreće autonomni nervni sistem, što dovodi do naglog oslobađanja epinefrina i kortizola, hormona stresa. Previše epinefrina može povećati rizik od srčanog i moždanog udara; previše kortizola može uticati na naše zdravlje na brojne načine – uključujući povećanje nivoa šećera u krvi, potiskivanje imunološkog sistema i sužavanje krvnih sudova. Kada se ti hormoni puste u krvotok, jetra proizvodi više glukoze, što je ono što daje energiju za aktiviranje našeg mehanizma borbe ili nagona za bežanjem, što na kraju dovodi do povećanja krvnog pritiska, otkucaja srca i nivoa holesterola, a sve to narušava naš imunološki sistem, nivo energije i san. Meditiramo da bismo se suprotstavili reakciji na stres, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska, otkucaja srca i potrošnje kiseonika. Takođe stvara postepeniju promenu u mozgu, gde meditacija zaista čini čuda, izazivajući niz fizioloških promena koje formiraju „relaksacioni odgovor“ koji razbija stres koji se može videti na MRI snimanju.
Online psiholog
Odgovor mozga
Smeštena duboko u limbičkom sistemu mozga nalaze se 2 jezgra veličine badema nazvana amigdala. To su u suštini mali čipovi za obradu koji idukontroliše naša čula, sećanja, odluke i raspoloženja. Kada je reč o tome kako reagujemo na život i kako se izražavamo, ovde se sve dešava. Amigdala je naš emocionalni termostat. Kao i kod svih termostata, amigdala je podložna određenim silama, u ovom slučaju, anksioznosti – u rasponu od smirenog, racionalnog, uravnoteženog poretka do preterano reaktivnog, anksioznog stanja. Što više anksioznosti doživljavamo, to je odgovor amigdale nesrazmerniji i iracionalniji. I tako, nesvesno, učimo amigdalu da se više ne reguliše.
Štaviše, efekat stalne anksioznosti može da preoblikuje strukturu i neuronske puteve mozga – proces koji se zove neuroplastičnost. Mozak se reprogramira iskustvima kojima je stalno izložen. Dakle, sledi da bi meditacija imala suprotan, blagotvorniji efekat. Studije koje uključuju MRI skeniranje pokazuju da se amigdala smanjuje kao odgovor na meditaciju. Kako se amigdala smanjuje u veličini, prefrontalni korteks – oblast mozga koja upravlja našom svešću – postaje deblja. Meditacijom možemo povećati našu sposobnost da upravljamo anksioznošću. Što više vežbamo ovu veštinu, to više gradimo ovu mentalnu otpornost.
Vrste anksioznih poremećaja
Anksiozne poremećaje karakteriše opšta karakteristika preteranog straha (emocionalni odgovor na uočenu ili stvarnu pretnju) i/ili anksioznosti (briga o budućoj pretnji) i mogu imati negativne bihejvioralne i emocionalne posledice. Postoji nekoliko dijagnostičkih anksioznih poremećaja:
- Generalizovana anksioznost – briga o stvarima u svakodnevnom životu.
- Socijalna anksioznost – briga da ćete biti negativno ocenjeni u društvenim situacijama.
- Separaciona anksioznost – strah od odvajanja od kuće ili voljene osobe.
- Panični poremećaj – napadi panike koji napadaju bez upozorenja u brojnim situacijama.
- Opsesivno kompulzivni poremećaj – opsesija ili prisila na ponavljanje određenog ponašanja ili rituala.
Kroz meditaciju i razumevanje prirode anksioznosti i onoga što ona čini umu učimo da prepoznamo misli koje anksioznost izazivaju. Odatle možemo da radimo na tome da pronađemo različite načine oko ovih mentalnih obrazaca i izbegnemo da ponovo upadnemo u „zamku“.
Bitno je da stvorite prostor za um da se nežno odmori uz ovu noćnu meditaciju. Fokusitajte se na disanje i vežbajte duboko disanje. Meditacija je jedna opcija od mnoštva dostupnih tretmana koji pomažu ljudima da upravljaju osećanjima anksioznosti ili da nauče da se nose sa njima na drugačiji način, suštinski menjajući odnos prema anksioznosti i načinu na koji se ona uvreženo posmatra. Meditacija nije strategija brzog popravljanja psiho-fizičkog stanja, već zahteva dugoročan pristup. Za one koji mogu imati tešku anksioznost ili ako im je dijagnostikovan anksiozni poremećaj, uvek razgovarajte sa zdravstvenim radnikom da razgovarate o opcijama i shvatite kako da meditaciju učinite komponentom celokupnog programa lečenja.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i