Zapitajte se kako vi sagledavate razočaranje? Podrazumevamo da ako ste došli do ovog teksta morali ste osetiti nešto što ste identifikovali kao razočaranje. Teško je odgovoriti na pitanja o emocijama, pogotovo što su to uglavnom isuviše apstraktne stvari bliže filozofiji onda kada se o njima nešto treba reći. Međutim znali mi ili ne znali sebi ili drugima da odgovorimo na značenje ovih osećanja, svesni smo toga da ih ne moramo razumeti da bi ih osećali.

Razočaranje se definiše kao osećanje između tuge i besa, koje dolazi onda kada nas neko ili nešto izneveri. Zapravo onda kada naša nada da će nešto biti kako smo mi zamislili propadne i postane nešto potpuno suprotno.

Razočaranje može biti poprilično kompleksno osećanje, ponekad ga čak ni oni koji ga osećaju ne mogu prepoznati. Poput drugih negativnih osećanja, razočaranje može dovesti do problema sa mentalnim pa i fizičkim zdravljem pojedinca koji ovo osećanje oseća.

Ponaročito onda kada je razočaranje nastupilo kao posledica nekih ličnih ili emotivnih izdaja od strane ljudi ili nečeg drugog što je tom pojedincu bilo blisko. Poznato vam je da razočaranje jeste uticalo na mnoga ubistva, samoubistva, depresiju, stres, mentalna i fizička obolenja ljudi koji su razočaranje doživeli u intenzivnijem smislu. Sigurno su vam poznati primeri iz istorije u kojima su mnogi pojedinci zbog razočaranja, odnosno izneverenosti počinili samoubistva. Međutim mi u ovom tekstu govorimo o razočaranosti u ljubav.

Kao što smo rekli ponekad ni nemamo svest o tome da smo razočarani, jer razočaranje ne dolazi nužno sa raskidom ili razvodom, ono može biti prisutno čak i kada ostanemo sa partnerom u koga smo razočarani.

Sada se vratimo na kompleksnost razočaranja kao osećanja i kako ono može da utiče na naše zdravlje. Loše raspoloženje ili negativna emocija, bila ona bes, mržnja ili u ovom slučaju razočaranje dovodi do opsesivnih misli i stresa. Takvo stanje često utiče na naš hormonski balans i zaustavlja ili usporava lučenje dopamina, pa imamo utisak da nas više ništa ne može oraspoložiti.

Samim tim dovodimo sebe u mogućnost da se javi depresija ili drugi oblici poremećaja mentalnog zdravlja, poput bipolarnog poremećaja, paranoje, histerije, postraumatskog stresnog poremećaja ili opsesivno kompulsivnih poremećaja. Ovakvi poremećaji utiču na naše dnevno funkcionisanje i bitno se odražavaju i na naše fizičko zdravlje, stoga se ukoliko prepoznate problem obavezno javite stručnjaku za mentalno zdravlje.