Strah od ružnoće – Kakofobija ili strah od ružnog
Kakofobija: simptomi, uzroci i lečenje
Kakofobija je iracionalan, preteran i neopravdan strah od ružnoće, koji može biti usmeren i prema ljudima i prema predmetima ili ružnim elementima. To je jedna od najčudnijih i najmanje rasprostranjenih specifičnih vrsta fobija koje postoje danas.
Online psiholog
Pojedinci koji pate od kakofobije doživljavaju jake senzacije straha kada su izloženi ovoj vrsti stimulusa. Slično, osećanja straha izazivaju izuzetan odgovor anksioznosti.
Kakofobija
Uprkos tome što je psihopatologija vrlo malo zastupljena u društvu, istraživanja pokazuju da kakofobija deli više karakteristika sa drugim vrstama specifičnih fobija.
Na ovaj način, uprkos nepostojanju specifičnih istraživanja o njihovim karakteristikama, danas dostupne informacije o kakofobiji omogućavaju razvoj odgovarajuće dijagnoze i lečenja.
Cilj ovog članka sastoji se u izlaganju glavnih definisanih aspekata kakofobije, komentarisanju njenih simptoma i uzroka, preciziranju dijagnoze i objašnjavanju tretmana pomoću kojih se može intervenisati.
Karakteristike kakofobije
Glavna karakteristika ovog poremećaja leži u doživljavanju uporne, abnormalne i neopravdane emocije prema ružnom.
Sastoji se od anksioznog poremećaja u kojem je strah glavni element koji uzrokuje simptomatologiju.
Slično tome, strah izazvan nadražajima vezanim za ružnoću toliko je visok da dovodi osobu do toga da izbegava svaki kontakt sa bilo čim što strah može da izazove. Očigledno, radi se o visoko subjektivnoj vrsti fobije. Karakterizacija ružno napravljenog objekta, osobe, situacije ili infrastrukture vrši se pojedinačno i lično.
Dakle, malo je verovatno da bi se dvoje ljudi koji pate od kakofobije plašili istih stimulansa. Otkrivanje ružnog aspekta je subjektivno, tako da je određivanje elemenata kojih se neko plaši individualizovano i varira kod svakog subjekta.
Poteškoće koje uzrokuje kakofobija
Glavna poteškoća koju postavlja dijagnoza i lečenje kakofobije leži u maloj specifičnosti elemenata kojih se vi možda plašite.
Dok se kod drugih specifičnih fobija, kao što su fobija od pauka ili fobija od krvi, stimulansi koji izazivaju strah kod osobe lako mogu prepoznati, kod kakofobije je ovaj proces mnogo dvosmisleniji.
Da bi se utvrdilo kojih stimulusa se boji subjekt sa kakofobijom, potrebno je otkriti koje obrasce kategorizacije i katalogizacije koristi pri tumačenju tih elemenata kojih se plaši kao ružnih.
Drugim rečima, ono što osoba doživljava kao ružno možda nije ružno svakome ili nije ružno u generalnom smislu. Kakofobija utiče i reaguje na individualne kognitivne procese i stoga je malo specifičan vid fobija uopšte.
Ova karakteristika kakofobije motiviše veći rad na njenoj dijagnostici, kao i veću procenu i ispitivanje elemenata koje treba tretirati u njenoj intervenciji.
Da bi se moglo pravilno intervenisati, ova izmena je neophodna za uspostavljanje obrasca koji omogućava da se odredi element kojeg se subjekt boji. Takav zadatak nažalost nije uvek zadatak koji lak.
Strah
Ljudi koji pate od kakofobije strahuju od niza elemenata koji podležu subjektivnoj oceni ružnog. To jest, oni doživljavaju emocije straha svaki put kada su izloženi podražaju koji se doživljava kao ružan.
Međutim, za pravilno razumevanje poremećaja nije potrebno samo ustanoviti kojih se elemenata osoba plaši, već i utvrditi kako se uplaši tih elemenata i zašto ih se plaši.
U tom smislu pojavljuje se specifikacija straha koja se doživljava u kakofobiji. Ovo je klasifikovano kao fobični strah od ružnoće i ima niz karakteristika.
Online psiholog
Starh je preteran
Da bi se strah od ružnih stvari mogao kategorisati kao upućivanje na kakofobiju, neophodno je da je taj strah od ružnog preteran u svakom smislu. Konkretno, osoba sa ovom fobijom će pokazati osećaj straha koji je preterano visok u situacijama u kojima nema razloga za strah.
Ružni ljudi, predmeti ili situacije ne predstavljaju prijetnju pojedincu. Međutim, subjekt sa kakofobijom reaguje na ove elemente na pretjerano intenzivan način.
Takav strah je iracionalan
Ružni ljudi ili predmeti nisu pretnja za ljudska bića. Međutim, ljudi sa kakofobijom to doživljavaju kao takvu pretnju.
Ova činjenica odgovara iracionalnosti straha. Odnosno, strah od ružnoće nije zasnovan na podudarnim mislima.
Strah od kakofobije je potpuno iracionalan i osoba koja pati od poremećaja nije u stanju da opravda razloge svojih strahova.
To je nekontrolisan strah
Uprkos tome što je iracionalano plašiti se ružnih ljudi i nema razloga da se plašite ružnih ljudi i predmeta, strah od ovih elemenata javlja se kod osoba sa kakofobijom nekontrolisano. Nekontrolisan strah se pojavljuje automatski i bez toga da subjekat koji pati od fobije može učiniti bilo šta da kontroliše ili upravlja njime.
Intenzivan je
Konačno, strah od ružnog karakteriše postojanost u vremenu. Strah se doživljava trajno i ne reaguje na određene faze ili trenutke osobe. Osobe sa kakofobijom će uvek doživeti veliki osećaj straha kada su izložene ružnoći.
Simptomi
Kakofobija se smatra anksioznim poremećajem zbog manifestacija nastalih usled straha. Kada je osoba sa kakofobijom izložena elementima straha, odmah reaguje nizom simptoma anksioznosti.
Ovi simptomi su uzrokovani fobičnim strahom od ružnoće i stvaraju veliku nelagodu kod pojedinca. Slično, simptomatologija može ozbiljno uticati na funkcionisanje i ponašanje pojedinca, ograničavajući njihov kvalitet života i njihovo blagostanje.
Uznemirujuće manifestacije kakofobije mogu se podeliti na: fizičke simptome, kognitivne simptome i simptome ponašanja.
Fizički simptomi
Osećaj straha koji doživljava osoba sa kakofobijom kada je izložena strahu od stimulusa odmah izaziva niz promena u funkcionisanju njegovog tela.
Ove promene odgovaraju povećanju aktivnosti centralnog nervnog sistema i pojavljuju se kao fizički odgovor na uočenu pretnju. Fizički simptomi koje izaziva kakofobija mogu se relativno razlikovati u svakom slučaju. Ipak, iskustvo govori da će manifestacije kakofobije uvek biti neke od sledećih:
- Povećanje srčane i respiratorne frekvencije.
- Palpitacije, tahikardije ili osećaj utapanja.
- Povećanje napetosti mišića koje može dovesti do glavobolje i / ili bola u želudcu.
- Prekomerno znojenje po celom telu.
- Proširenje zenica
- Osećaj vrtoglavice, mučnine ili povraćanja.
- Suva usta.
- Sužena svest i percepcija stvarnosti
- Kognitivni simptomi
Da bi se postavila dijagnoza kakofobije, nije samo potrebno da subjekt doživi fizičke simptome kada je izložen njegovom strahu od stimulusa, već se mora pojaviti i niz misli o strahu.
Ove misli se zasnivaju na strahu od ružnoće, tumačenju štete koju ti elementi mogu naneti vama jer ste morali da se suočite sa takvim pretnjama koje za većinu ljudi ne postoje.
U slučaju kakofobije, kognitivni simptomi se uglavnom zasnivaju na iracionalnim mislima o ljudima i / ili ružnim predmetima.
Ove manifestacije se uzvraćaju fizičkim simptomima i izazivaju pojačan osećaj straha i anksioznosti, a za osobu sa kakofobijom su nekontrolisane.
Simptomi ponašanja
Konačno, kakofobija predstavlja niz promena i manifestacija u području ponašanja pojedinca. Drugim rečima, ovaj poremećaj upravlja i menja ponašanje osobe.
U tom smislu, dva glavna simptoma koje psihopatologija proizvodi su izbegavanje i bekstvo od onoga što proizvodi strah.
Izbegavanje se odnosi na niz nepredviđenih obrazaca ponašanja koje pojedinac sprovodi kako ne bi došao u kontakt sa ružnim elementima koji izazivaju fobiju. Zbog velike specifičnosti aspekta ružnoće kod nečega ili nekoga, ovo ponašanje može biti složeno i ozbiljno uticati na osobu i njen svakodnevni život.
To jest, pojedinac sa kakofobijom će imati poteškoća da otkrije u kojim situacijama ili u koje vreme može doći u kontakt sa ružnom osobom ili predmetom. Zbog čega će osobi sa kakofobijom biti teško da izbegne stvar ili osobu koja izaziva kakofobiju, jer neće moći da predvidi kada će doći u susret sa tim što fobiju izaziva.
Ponašanje koje podrazumeva izbegavanje nečega čega se plašimo je vrlo uobičajeno u kakofobiji jer će često pojedinac biti izložen ljudima ili predmetima koje tumači kao ružne i koji stoga proizvode strah i teskobu.
Dijagnoza
Iz elemenata izloženih u prethodnim odeljcima mogu se izdvojiti glavni kriterijumi za dijagnozu kakofobije.
Prema Američkom dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima (DSM-V), da bi se utvrdilo prisustvo kakofobije, moraju biti ispunjeni sledeći kriterijumi:
- Strah ili intenzivna anksioznost za određeni predmet ili situaciju koja se tumači kao ružna (fobični element).
- Fobični element skoro uvek izaziva strah ili trenutnu anksioznost.
- Fobični element se aktivno izbegava ili mu se osoba opire strahom ili intenzivnom anksioznošću.
- Strah ili anksioznost su nesrazmerni stvarnoj opasnosti koju predstavljaju fobični element i sociokulturni kontekst.
- Strah, anksioznost ili izbegavanje su intenzivni, trajni i obično traju šest ili više meseci.
- Strah, anksioznost ili izbegavanje izazivaju klinički značajnu nelagodnost ili pogoršanje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima dnevnog funkcionisanja.
Poremećaj se ne može bolje objasniti simptomima drugog mentalnog poremećaja, kao što su strah, anksioznost i izbegavanje situacija povezanih sa simptomima panike ili drugim onesposobljavajućim simptomima (kao kod agorafobije); objekti ili situacije u vezi sa opsesijama (kao kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja); sećanje na traumatske događaje (kao kod posttraumatskog stresnog poremećaja); napuštanje kuće ili odvajanje privrženih figura (kao kod anksioznog poremećaja razdvajanja); ili socijalne situacije (kao kod socijalnog anksioznog poremećaja). Upravo iz ovog razloga vrlo je teško dijagnostifikovati ovu fobiju, međutim ona je takođe vrlo retka i specifična fobija sa kojom se bori vrlo mali broj ljudi.
Uzroci
Etiološki faktori kakofobije su danas malo proučavani. Međutim, pretpostavlja se da bi uzroci ovog poremećaja mogli biti povezani sa elementima koji uslovljavaju razvoj fobičnog straha na opšti način.
U tom smislu, neki faktori su proglašeni posebno važnim u sticanju kakofobije. Ti faktori su sledeći:
Traumatska ili neprijatna iskustva
Pretpostavlja se da bi činjenica da su osobe bile izložene medijskim slikama ljudi sa neobičnim ili neprijatnim izrazom lica u odnosu na nasilne zločine ili druge traumatične događaje mogla biti faktor koji je motivisao razvoj kakofobije.
Obrazovni stil
S druge strane, obrazovanje u detinjstvu u kome je postojalo posebno odbacivanje prema ružnim ljudima ili elementima koji nisu estetski ugodni takođe bi moglo doprineti razvoju kakofobije.
Genetski faktori
Generalno, kod specifičnih fobija se pretpostavlja prisustvo genetskih faktora. U slučaju kakofobije, nije dovoljno utvrđeno koji bi geni mogli biti povezani sa razvojem ove fobije ili poremećaja.
Međutim, porodična istorija anksioznosti može povećati rizik od razvoja anksioznog poremećaja, samim tim može pomoći razvoj velikog broja fobija uključujući i kakofobiju. Ovaj način razvoja fobija nije usko povezan sa biološkim kontekstom gena, ali postoji izvesna potka u razvoju fobija ako smo u detinjstvu bili okruženi anksioznim poremećajima u porodici – a samim tim istorija mentalne bolesti u porodici dokazuje to da je neko izloženiji određenom poremećaju od drugih.
Kognitivni faktori
Određeni elementi vezani za razmišljanje i saznanje ljudi povezani su sa održavanjem fobija i iracionalnih strahova. Glavni su:
- Nerealna uverenja o šteti koji bismo imali ako se izložimo strahu od ružnoće.
- Preterana fokusiranost prema pretnjama povezanim sa fobijom.
- Niska percepcija samoefikasnosti.
- Preterano ozbiljno shvatanje opasnosti.
Lečenje
Lečenje kakofobije treba započeti dobrim izborom psihoterapeuta, jer je psihoterapija mnogo efikasnija metoda od intervencije lekovima. Najpre je slučaj ovakav, jer lekovi za specifične fobije kao što je kakofobija i ne postoje. Postoje lekovi koji se mogu prepisati, kako bi vam pomogli u suzbijanju simptoma koje je fobija kao takva izazvala. Takođe lekovi vam mogu pomoći ukoliko ste razvili dodatne mentalne poremećaje zbog fobija, što je čest slučaj pogotovo kada su u pitanju poremećaji poput anksioznosti ili depresije.
U tom smislu, kognitivno -bihejvioralni tretman uključuje tehnike i terapijske alate za koje se pokazalo da su veoma korisni za preokretanje i prevazilaženje fobičnih strahova. Osoba će ovom metodom uspeti da ovlada veštinama koje će mu u budućnosti pomagati da se izbore sa fobijom od koje pati. Uglavnom se u sastavu ove terapije praktikuje postepeno izlaganje onome čega se čovek plaši. U tom kontekstu ovakve terapije mogu trajati do određene etape u kojoj će se osoba jednostavno vratiti svom životu pre fobije ili će jednostavno prevazići fobiju koja ju je mučila celog života.
Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga online psihologa i psihoterapeuta. Ukoliko imate problem sa ovom fobijom ili drugih problema bili oni emotivne ili specifično psihološke prirode, obratite se našim terapeutima čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu. Ne dozvolite sebi da vas vaš problem nadvlada i da ukoliko nije velik postane veći jer ste bili nemarni prema vlastitom mentalnom zdravlju.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant