Apetit – Šta je apetit? – Simptomi gladi

Kad bi samo ishrana bila jednostavan proces: ogladnite, jedete, zasitite se, prestanete da jedete. U stvarnosti, niz biohemijskih procesa koji šalju signale između mozga i tela kontrolišu i glad i apetit, a razlika između njih je složena.

Glad označava fizičku potrebu za hranom; apetit je želja za hranom – i može biti teško razlikovati to dvoje stvari. Na apetit mogu uticati fizički uslovi kao što su nivo šećera u krvi, hormoni i vežbanje. Takođe može biti vođen raspoloženjem i emocijama. Stres, usamljenost i dosada mogu pokrenuti jelo i navesti pojedinca na izbor masne, slatke ili slane hrane umesto zdravije, hranljivije.

Online psiholog

Emocionalna ishrana takođe može nadjačati signale sitosti, što može dovesti do prejedanja i dovesti do problema sa težinom ako ponašanje postane rutinsko. Niko ne bi trebalo da ignoriše potrebe tela, ali je mudro voditi računa o tome šta može izazvati želju za hranom.

Šta stvara apetit?

Možda se čini da je stomak arbitar gladi, ali mozak zapravo odlučuje odlučuje mnogo više. Važno je zapamtiti da su ljudi evoluirali u uslovima oskudice hrane i da je takva oskudica preovladavala tokom većeg dela ljudske istorije.

Održavanje telesne težine koja omogućava ne samo svakodnevno funkcionisanje već i reprodukciju vrste, dakle, nije prepušteno slučaju: mnogi hormoni i neurohemijski procesi pomažu u regulisanju apetita i utiču na težinu. Istraživači veruju da hormon grelin igra centralnu ulogu u stimulisanju gladi. Grelin se proizvodi u želucu, a prazan želudac podstiče hormon da se oslobodi u krvotok i otputuje u mozak, gde aktivira nervne ćelije koje povećavaju apetit. Kada čovek počne jesti, želudac se širi, ograničavajući oslobađanje grelina i umanjujući apetit osobe.

Koji faktori doprinose apetitu?

Ljudi su terani da jedu iz mnogo razloga osim gladi. Društveni stimulansi mogu suptilno povećati apetit, jer ljudi imaju tendenciju da jedu više tokom obroka sa prijateljima ili porodicom nego onda kada jedu sami. Kulturne norme, poput dovršavanja onoga što je na tanjiru, i senzorni znaci, poput mirisa tople čokoladne torte, takođe mogu uticati na apetit i količinu hrane koju ljudi konzumiraju.

Da li san utiče na apetit i težinu?

Navike spavanja mogu uticati na hormone koji kontrolišu apetit, što može dovesti do povećanja telesne težine. Nivo hormona grelina se povećava sa lošim snom, izazivajući veće osećanje gladi. I hormon leptin se smanjuje, što zahteva više hrane da bi se osoba osećala sitom. Pored toga, poremećaji spavanja mogu promeniti način na koji se hrana metaboliše i dovesti do manjeg vežbanja i opšteg kretanja sledećeg dana.

Šta dovodi do povećanja apetita?

Iznenadna želja da se više jede može biti posledica fizičkih stanja kao što su dijabetes, hipertireoza, hipoglikemija, predmenstrualni sindrom i neželjeni efekti nekih lekova. Što se tiče mentalnog zdravlja, stres, anksioznost i depresija mogu dovesti do različitih obrazaca poremećaja ishrane, međutim mogu dovesti i do povećanja apetita.

Online psiholog

Kako je evolucija uticala na apetit?

Tokom većeg dela ljudske evolucione istorije, kalorije su bile oskudne i neizvesne. Tako da i danas želimo da uskladištimo što je moguće više energije. Taj način razmišljanja ometa apetit na nekoliko načina. Naši instinkti nam govore da nastavimo da jedemo i nakon što smo siti. Još gore, hrana za kojom žudimo — masti i šećeri bogati kalorijama — nekada je bila retka i cenjena kao odbrambeni zid protiv gladovanja; sada te hrane ima u izobilju i često je upravo zato štetna, jer se naravno jede u prekomernim količinama. A mi ne žudimo za biljkama, baš zato što ih je u našoj prošlosti bilo u izobilju.

Gubitak apetita

Iako ljudi s vremena na vreme mogu iskusiti prirodne fluktuacije u svom apetitu, iznenadni ili ozbiljan gubitak apetita može biti predznak fizičkih i mentalnih zdravstvenih izazova. Rešavanje i lečenje osnovnog stanja je ključno za vraćanje zdravog apetita.

Koja stanja mentalnog zdravlja su povezana sa gubitkom apetita?

Smanjeni apetit može ukazivati na stres, anksioznost, depresiju ili tugu. U ovim situacijama, nevolja može postati sveobuhvatna, eliminišući vašu želju za jelom i sprečavajući osnovne zadatke kao što je priprema obroka. Fizičke manifestacije stresa takođe mogu doprineti gubitku apetita; na primer, mučnina i glavobolje mogu ometati znakove koji usmeravaju apetit. Depresija može da podstakne i da bude podstaknuta hranom.

Kada ljudi ne jedu zbog zabrinutosti oko težine i imidža tela, to može biti zbog poremećaja u ishrani, a ne zbog gubitka apetita. Za više informacija pogledajte naše tekstove koje se bave direktno poremećajima u ishrani poput anoreksije i bulimije.

Gubitak apetita takođe može biti nuspojava lekova za mentalno zdravlje, kao što su Adderall ili Ritalin za ADHD poremećaj hiperaktivnosti i Prozak za depresiju.

Da li je gubitak apetita znak depresije?

Može biti, međutim nije uvek nužno. Jedan od simptoma depresije je konstantno smanjenje apetita ili značajan gubitak težine kada se ne drže dijete. Ljudi koji su depresivni često gube interesovanje i zadovoljstvo u jelu, slično kao što uopšte nemaju motivacije za bilo šta. Pored toga, neki veruju da ovo stanje može otupiti fiziološku osetljivost na ukus, što je još jedan put za gubitak apetita u depresiji. (Međutim, može se desiti i suprotan odnos – značajno povećanje telesne težine može biti simptom depresije takođe.)

Koja fizička stanja mogu dovesti do gubitka apetita?

  • Prehlada, grip ili stomačni problemi poput mučnine ili konstantne dijareje.
  • Sindrom iritabilnog creva ili Kronova bolest
  • Dijabetes
  • Hipotireoza
  • Anemija
  • Starenje
  • Trudnoća
  • Rak

Zašto ljudi gube apetit kada su bolesni?

Bolesti mogu oduzeti ljudima želju za jelom, jer imune ćelije oslobađaju proteine ​​zvane citokini koji potiskuju apetit i podstiču odmor. Telo tada može iskoristiti sve svoje resurse za borbu protiv infekcije. Neki lekari vam mogu reći da iza ovoga stoji i neka vrsta psihološke pojave, poput umora kojeg je izazvala bolest, pa u krajnjem slučaju i nevoljnosti i nedostatku motivacije za bilo čim pa i za jelom.

Prejedanje i emocionalna ishrana

Emocije mogu imati snažan uticaj na naš izbor hrane. Konzumiranje hrane u svrhu regulisanja emocija, a ne za utaživanje gladi, naziva se emocionalno ili stresno prejedenja. Može biti izazvano stresom, depresijom, tugom, stidom, besom, usamljenošću i dosadom.

Mnogi ljudi se u nekom trenutku bore sa emocionalnim problemima koji utiču na ishranu, ali istraživanja sugerišu da terapije poput terapije prihvatanja i posvećenosti, kognitivno bihejvioralne terapije i terapije dijalektičkog ponašanja mogu pomoći ljudima da prevaziđu obrasce ponašanja izazvane emocionalnim problemom koji poveća apetit.

Odnos hrane i stresa?

Nivoi stresa su centralni za emocionalnu ishranu. Mogu biti uključene i druge komponente motivacije i samoregulacije, uključujući suzdržanu ishranu (ograničavanje i praćenje unosa hrane, što može dovesti do stalnih misli o hrani), impulsivnost (ne uzimajući u obzir posledice nezdrave konzumacije hrane), osetljivost na hranu kao nagradu (kako reaguje na svojstva nezdrave hrane za podizanje raspoloženja) i kognitivno preispitivanje (kako se procenjuje situacija koja izaziva loše emocije povezane sa pojačanom ishranom).

Kako da zaustavim ishranu koja proizilazi iz emocionalnih problema i stresa?

Razvijanje veština suočavanja sa stresom koji izaziva pojačanu ishranu uglavnom nezdravom hranom, ključno je za promenu te navike. To se može postići učenjem veština o upravljanju vremenom, rešavanju problema, rešavanju konflikata, svesnosti i kognitivno-bihejviorističkom terapijom. Ljudi takođe mogu da preduzmu akciju predviđajući situacije koje bi mogle dovesti do izazovnog izbora hrane, kao što je, na primer, ako ne idu u kupovinu kada su gladni ili da ne kupuju hranu za koju znaju da će im biti teško da joj odole.

Može li neko biti zavisnik od hrane?

Ovo je malo paradoksalna postavka, jer svi zavisimo od ishrane – ukoliko ne bismo jeli verovatno bismo umrli od gladim. Međutim postoje poremećaji u premalom unosu hrane kod nekih osoba (poput anoreksije) i prevelikom unosu hrane kod drugih osoba. Kompulsivno prejedanje se naziva poremećaj prejedanja. Prejedanje podrazumeva jedenje nenormalno velike količine hrane u ograničenom vremenskom periodu, praćeno osećajem nedostatka kontrole nad jelom tokom prejedanja. Prejedanje može uključivati ​​neuobičajeno brzo jedenje, jedenje do neprijatne sitosti i osećaja stida ili do uznemirenosti količnom hrane koju je neko uneo u sebe. Ovakvi poremećaji se obično javljaju bar jednom nedeljno tokom najmanje tri meseca u slučajevima kada se ovo stanje može dijagnostifikovati kao poremećaj.

Naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga online psihoterapeuta i psihologa ukoliko imate bilo kakav od problema koji smo naveli. Javite se stručnjacima i budite sigurni da je svaki problem rešiv ukoliko mu vi poklonite pažnju. Potrebno je samo pronaći rubriku sa kontaktima na našem sajtu i zakazati svoju seansu preko omiljene online platforme.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »