Vaspitanje dece – kako vaspitati dete od 3 godine?

Tokom ovog perioda, koji otprilike obuhvata uzrast tačnije od 3 do 5 godina, detetova ličnost, interesovanja i društvena orijentacija počinju da dolaze u fokus, ali roditelji treba da imaju na umu da osobine ličnosti, lične sklonosti i intelektualne i akademske sposobnosti nisu „zaključani“ za život tokom ove (ili bilo koje druge) faze. U ovom uzrastu, mnoga deca će imati svoja prva formalna iskustva učenja—uključujući učenje da se druže sa drugima bez prisustva roditelja. U nekim slučajevima, roditelji će možda morati da se suoče sa dečjom agresijom prema drugima ili da im pomognu da se izbore sa agresijom druge dece prema njima. Staratelji mogu iskoristiti otvorenost dece za učenje u ovom uzrastu tako što će nastaviti da im često čitaju i razgovaraju sa njima o širokom spektru tema, dok im uvode nove reči i govore im o novim idejama.

Online psiholog

Koje su ključne prekretnice u ranom razvoju u detinjstvu?

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti i Američkoj akademiji za pedijatriju, do kraja ranog detinjstva, oko 5 godina, može se očekivati da deca ispolje većinu sledećih društvenih i kognitivnih veština, iako se svako dete razvija drugačije i može postići neke prekretnice ranije ili kasnije od drugih i i dalje se smatrati detetom koje ima zdrav razvoj:

Društveni razvoj:

  • Dete u ovom periodu više voli da se igra sa drugima nego da se igra sam.
  • Želi da zadovolji prijatelje i bude kao njihovi prijatelji.
  • Veća je verovatnoća da razumeju i poštuju pravila.
  • Voli da peva, igra i glumi.
  • Svestan je svog pola.
  • Može reći šta je stvarno, a šta izmišljeno.
  • Prikazuje i traži više nezavisnosti u kući i van nje.
  • Ponekad je zahtevan, a ponekad veoma kooperativan.

Kognitivni razvoj i veštine komunikacije:

  • Govori jasno.
  • Priča jednostavnu priču koristeći pune rečenice.
  • Koristi komplikovanije gramatičke forme kako bi iskazao šta misli.
  • Može zapamtiti i reći svoje ime i adresu.
  • Može izbrojati do 10 ili uraditi više stvari.
  • Može da nacrta osobu sa najmanje 6 delova tela.
  • Može da ispiše mnogo slova ili brojeva i da reprodukuje geometrijske oblike.
  • Zna o stvarima koje se svakodnevno koriste, kao što su novac i hrana.

Da li je ličnost deteta već razvijena tokom ranog detinjstva?

Odgovor je kratak i jasan, a glasi “ne”. Rano detinjstvo je ključna razvojna faza, ali se ideja da je ličnost u ovom uzrastu već formirana i zrela lako opovrgava. Deca odgajana u nasilnim domovima, na primer, mogu da izrastu u emocionalno zdrave osobe, a odrasli koji se dugo bore sa anksioznošću mogu naučiti da se menjaju kroz psihoterapiju, polje izgrađeno na ideji da se možemo promeniti ako to zaista želimo. Roditelji i dalje treba da učine sve što mogu da stvore stabilno emocionalno okruženje i neguju inteligenciju i društvene veštine svoje dece, koje im mogu koristiti tokom celog života. Ali biološki faktori i faktori životne sredine van kontrole roditelja mogu negativno uticati na dete, pa roditelji takođe ne bi trebalo da zamišljaju da svaka borba sa kojom se dete ikada suoči može biti praćena greškama koje su napravila u ranom detinjstvu.

Online psiholog

Kako mala deca uče da dele?

Predškolci su često sebični, drže se željenih resursa kad god imaju priliku i opiru se molbama da podele nešto sa drugima, iako znaju da je to prava stvar. To ne znači da su mala deca loša ili u potpunosti surova; druga istraživanja pokazuju da su veoma empatični, odnosno da brzo nude utehu onima u nevolji. Međutim, deljenje igračaka ili razumevanje koncepta davanja da bi se pomoglo drugima kojima je pomoć potrebna može zahtevati roditeljsko vođstvo. Na sreću, dokazi su jasni da deca mogu da nauče da dele i da, kao i odrasli, pomoć drugima čini da se osećaju dobro, baš kao i odraslima. Roditelji koji mogu da objasne prednosti deljenja, uspešno modeliraju ponašanje i prenesu svoje dobre strane na decu. Deca tako mogu naučiti da budu velikodušna, a najverovatnije će ovim putem roditelji pomoći svojoj deci da steknu naviku deljenja.

Koliko vremena za igru je potrebno deci?

Deci treba mnogo više nego što obično dobijaju. Studije su otkrile da deca danas provode manje vremena u kreativnoj ili slobodnoj igri, posebno napolju, nego što su to činila u prošlosti, iz razloga koji uključuju povećano vreme provedeno na telefonu, kompijuteru ili gajming koznolama. Roditeljske ili kućne rutine koje ne dozvoljavaju slobodnu igru, i povećana zabrinutost za bezbednost i smanjena spremnost da se deca igraju napolju bez nadzora takođe doprinose ovome. Kao rezultat toga, tvrde neki zagovornici jedne teorija, deca mogu biti više pasivna, manje kreativna i manje nezavisna nego što bi mogla biti.

Zašto mala deca ponekad mogu biti agresivna, pa čak i zlobna?

Deca se ponašaju agresivno u ranom uzrastu: deca mogu da udaraju, grizu, guraju ili tuku druge pre nego što napune 18 meseci. U ranom detinjstvu, verbalna agresija poput zadirkivanja i prozivanja postaje sve češća. Mališani obično postaju agresivni jer su ljuti ili uplašeni, ali u starijoj dobi, kada deca shvate kako njihovi postupci mogu uticati na nekog drugog, agresija postaje sve zabrinjavajuća. U ovom uzrastu najčešće počinje maltretiranje.

Mnogi nasilnici, umesto da imaju emocionalne probleme, imaju visok nivo emocionalnog razumevanja, ali su možda naučili iz drugih iskustava da su ljudi generalno neprijateljski raspoloženi i da ne samo da treba da reaguju agresivno na uočene prekršaje, već i da je agresija razumna reakcija. Roditelji i nastavnici koji mogu da preduzmu korake da promovišu empatiju mogu pomoći maloj deci da nauče da bolje razumeju druge i da pristupaju društvenim interakcijama na zdraviji način.

Zašto neki napadi besa traju tako dugo?

Izrazi besa mogu biti izuzetno uznemirujući za roditelje, posebno zbog njihovog očiglednog nedostatka unutrašnje logike: mali problemi kod dece mogu izazvati eksplozije besa koje se često nastavljaju dugo nakon što je početni problem rešen. Važno je razumeti razliku između okidača besa i faktora koji ga održavaju. Pitanja životne sredine može da igra važnu ulogu u ovome: pretrpani prostor, na primer, posebno onaj u kome se dete oseća izloženo stresu, može dodatno povećati njihov stres. Negativna reakcija roditelja na napad besa kod dece takođe može podsticati stres, jer je stres zarazan. Kada se dete loše ponaša, a roditelj viče, dete može postati još više stresirano, a obe strane mogu postati nefleksibilne, izazivajući tako dugačak ciklus besa. Kada roditelji prepoznaju ovaj ciklus, treba da izađu iz njega, pomažući detetu da se brže smiri i, ako je potrebno, mogu kasnije da se pozabave tim ponašanjem koje je dovelo do tih posledica.

Šta čini neku decu stidljivom?

Kako sugerišu neka istraživanja znaci stidljive ili rezervisane ličnosti mogu se videti kod dece u ovom uzrastu, pa čak i kod dece od četiri meseca: Oni koji su pokazali najviše emocionalnog stresa imali su tendenciju da kasnije razviju socijalnu anksioznost. Ali normalna stidljivost kod deteta nije nužno znak za zabrinutost. Temperamenti se često menjaju kako deca odrastaju, a osim toga, mnogima je potrebno malo vremena da se zagreju za nove ljude i situacije. U međuvremenu, roditelji mogu pomoći visoko osetljivoj ili anksioznoj deci da napreduju tako što će im dozvoliti da se prilagode novim stvarima sopstvenim tempom i razumeju njihovu unutrašnju anksioznost, koja je često usko povezana sa tendencijom da se osećaju krivima, tako što će ih samo nežno ukoriti kada se ne snalaze u jednostavnim situacijama.

Šta deca uče iz slikovnica?

Više od 60 odsto roditelja male dece čita im svaki dan, a koristi su jasne, predviđajući buduće interesovanje za čitanje kao i akademska postignuća. Kada roditelji čitaju naglas svojoj deci, oni ih izlažu nizu reči i izraza koji možda nisu deo njihovih uobičajenih svakodnevnih razgovora. Deca mogu da uče i sofisticirani sadržaj, kao što je pokazala studija o njihovom zadržavanju ključnih koncepata iz knjiga o kamuflaži životinja i evoluciji. Pre svega, deca pronalaze utehu u tome što čuju glasove svojih roditelja koji im čitaju i napreduju zbog toga u odnosu koju vreme čitanja omogućava.

Kako razgovor pomaže razvoju mozga dece?

Rano izlaganje deteta jeziku je u srži njegovog razvoja, predviđajući jezičke veštine, kognitivne sposobnosti i akademsko postignuće. Nedavna istraživanja naglašavaju važnost ranog razgovora u razvoju jezičkih struktura u mozgu: što su deca imala više razgovora, to su jače veze između regiona mozga odgovornih za proizvodnju i razumevanje govora. Ovi nalazi su deo grupe istraživanja koja sugerišu da su bogati i složeni konverzacijski obrti barem jednako važni za razvoj jezika koliko i sirovi broj reči koje dete čuje.

Dakle poenta priče je da deca što više usvajaju u ovom periodu kako bi im ta znanja koristila kako u kasnijem životu, tako i u trenutnoj fazi odrastanja. Čitanje je kao što smo istakli jako lepa aktivnost koja deci pre svega razvija kognitivne, empatičke i socijalne sposobnosti. Međutim razvija im i ono najpotrebnije – maštu!

Na našem sajtu možete pronaći veliki broj tekstova, na ovu i na druge teme. Ukoliko imate dodatna pitanja i želite dodatne savete, za konkretno vaše dete ili vaš problem, možete iskoristiti jedinstvenu priliku da razgovarate sa nekim od stručnjaka na ovom sajtu. Potrebno je samo to da na sajtu pronađete rubriku sa kontaktima i da kontaktirate željenog psihologa ili psihoterapeuta i dogovorite vašu seansu. Sve seanse koje vam mogu poslužiti za savetovanje, obavljaju se putem online video poziva. Zapamtite, nema tog pitanja koje ne smete postaviti – vidimo se.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »