Svađa roditelja pred decom – Kako svađe roditelja utiču na dete?

Bez obzira na to koliko jedan par ima zdrav odnos, tu i tamo će sigurno biti nekoliko svađa. Nekoliko povremenih nesuglasica obično nisu velika stvar za jedan brak. Zreli razgovori, držanje toga podalje od pogleda i ušiju dece, pokazuje detetu kako da se nosi sa nesuglasicama na zdrav način. Ali ozbiljniji sukobi definitivno utiču na decu.

Studije pokazuju da svađe roditelja utiču na mentalno zdravlje njihove dece.

Online psiholog

Svađe koje imaju komponente fizičkog nasilja, uvrede i taktike kao što je ćutanje ili ignorisanje, samo su neke od toksičnih interakcija koje roditelji mogu imati, a koje će verovatno u dugoročnom smislu izazvati emocionalnu štetu u životu deteta.

Zašto su svađe roditelja problem

Postoje istraživanja koja sugerišu da na dete od već samo 6 meseci mogu negativno uticati čak i oštriji roditeljski tonovi – a kamoli sukobi pred decom. Ali nisu samo mala deca ta koja su pogođena svađama roditelja. Druge studije pokazuju da mladi odrasli do 19 godina mogu biti osetljivi na sukobe u braku svojih roditelja.

To pokazuje da su deca svih uzrasta, od detinjstva do ranog odraslog doba, pod uticajem sukoba koje na njih reflektuju njihovi roditelji, ponekad čak i nesvesno. Istraživači veruju da brakovi koji uključuju veliki broj sukoba utiču na mentalno zdravlje deteta. Mentalno zdravlje deteta ne mora podrazumevati automatski neki poremećaj koji bi sukobi između roditelja stvorili kod deteta. Ali određene karakteristike dece koja su odrasla u konstantnim sukobima mogu biti sledeće:

To može izazvati nesigurnost. Konstantne svađe potkopavaju osećaj sigurnosti dece u pogledu stabilnosti porodice. Deca koja su izložena velikom broju svađa mogu da brinu zbog potencijalnog razvoda svojih roditelja ili da se pitaju kada će prestati ignorisanje jednog roditelja od strane drugog. To im može otežati osećaj normalnosti u porodici jer svađe mogu biti nepredvidive.

To može uticati na odnos roditelj-dete. Situacije koje su uslovljene konstantnim sukobima su stresne i za roditelje. A roditelj pod stresom možda neće provoditi mnogo vremena sa detetom upravo zbog stresa. Pored toga, može uticati na kvalitet veze jer roditeljima može biti teško da pokažu toplinu i naklonost kada su ljuti i uznemireni zbug drugog roditelja. Bes se suštinski može projektovati i na dete, tim što će roditelj biti možda grublji prema nestašnom detetu ukoliko je zbog nečeg drugog već uznemiren.

Može stvoriti stresno okruženje. Pojavljivanje čestih ili intenzivnih svađa je stresno za decu. Stres može uticati na njihovo fizičko i psihičko blagostanje i ometati normalan, zdrav razvoj. Okruženje koje je konstantno ispunjeno svađom i sukobima može značajno uticati na zdravlje deteta.

Dugoročni efekti na mentalno zdravlje

Godine 2012. objavljena je studija koja se bavila uticajem roditeljskih svađa i sukoba na decu od vrtića do sedmog razreda. Učesnici su bili deo 235 porodica srednje klase na srednjem zapadu i severoistoku Sjedinjenih Država sa prosečnim prihodom. između 40.000 i 60.000 dolara.

Roditelje su pitali koliko su sukoba doživeli u braku dok su njihova deca kretala u vrtić. Takođe su zamoljeni da razgovaraju o teškoj temi, kao što su finansije, a istraživači su pogledali koliko su partneri kritični jedni prema drugima kada je reč o tome.

Sedam godina kasnije, istraživači su pratili porodice, a i deca i roditelji su pitani o svađama u braku roditelja i emocionalnom zdravlju i ponašanju dece.

Zatim se ispostavilo da deca u vrtiću koja su imala roditelje koji su se žestoko i često svađalai imala i veću verovatnoću da dožive depresiju, anksioznost i probleme u ponašanju do trenutka kada su stigli u sedmi razred.

To nisu jedini problemi sa kojima se deca suočavaju kada se njihovi roditelji često svađaju. Evo nekih stvari koje su istraživači otkrili kada su ispitivali efekte roditeljske svađe na decu.

Smanjene kognitivnog razvoja

Studija iz 2013. objavljena u jednom američkom časopisu otkrila je da stres povezan sa životom u domu gde ima čestog konflikta može narušiti kognitivne performanse deteta. Istraživači su otkrili da kada su se roditelji često svađali, deca su imala više poteškoća da regulišu svoju pažnju i emocije.

Njihova sposobnost da brzo rešavaju probleme i brzo vide obrasce u novim informacijama takođe je bila ugrožena. U međuvremenu, druge studije su otkrile da život u porodici sa velikim sukobima povećava šanse za napuštanje srednje škole i dobijanje loših ocena.

Problemi u vezi

Izloženost roditeljskim svađama povećava šanse da će se deca neprijateljski odnositi prema drugima. Uobičajeno je da deca počnu da rešavaju svađe između svoje braće i sestara istom taktikom koju su videli kod roditelja.

Deca se takođe mogu boriti sa tim da održe zdrave odnose kada su starija ako su se navikla na porodične nesuglasice ili se mogu boriti da identifikuju kome zaista mogu da veruju u životu.

Online psiholog

Problemi sa ponašanjem

Roditeljski sukobi su povezani sa povećanom agresijom, delinkvencijom i problemima u ponašanju kod dece. Pored toga, veća je verovatnoća da će deca imati socijalne probleme i povećane poteškoće u prilagođavanju u školi ako dolaze iz porodice u kojoj postoje stalni konflikti.

Poremećaji u ishrani i fizički problemi

Nekoliko studija povezalo je poremećaje u ishrani, kao što su anoreksija i bulimija, sa velikom neslogom roditelja. Dete takođe može imati fizičke posledice zbog svađi svojih roditelja, kao što su problemi sa spavanjem, bolovi u stomaku ili glavobolje.

Upotreba opojnih supstanci

Istraživači su otkrili da život u kući sa visokim nivoom sukoba povećava šanse za pušenje, prekomerno opijanje i upotrebu marihuane, u odnosu na porodice ili roditelje sa niskim nivoom konflikta u kući.

Negativan ili pesimistički pogled na život

Deca koja su odgajana u domovima sa visokim stepenom konflikta imaju veću verovatnoću da imaju negativne stavove o svojim porodičnim odnosima. Takođe je veća verovatnoća da će sebe gledati na negativan način. Studija iz 2012. objavljena u jednom naučnom časopisu otkrila je da deca izložena roditeljskim svađama takođe imaju veće šanse da imaju nisko samopoštovanje.

Kada roditeljske svađe postanu problematične?

Bez obzira na starost vaše dece ili da li imate ozbiljnije posledice bračne svađe, ne znači da vaše dete neće imati problem zbog istih. Samo zato što vaše svađe ne postaju fizički obračuni, ne znači da nisu štetne za vašu decu. Postoji veliki broj taktika koje koriste roditelji u svađama, a koje su destruktivne za decu.

  • Taktike destruktivnog neslaganja
  • Prozivanje
  • Uvrede
  • Pretnje napuštanja (kao što je razvod)
  • Bilo koji oblik fizičke agresije (uključujući bacanje stvari)
  • Odlazak ili povlačenje iz rasprave
  • Kapitulacija (popuštanjem pred drugim supružnikom u braku)

Dakle, iako možda mislite da izlazak iz svađe i ignorisanje vašeg partnera na tri dana nije velika stvar – to je velika stvar za vašu decu. Vaša deca vide kako se nosite sa nesuglasicama i od vas uče veštine rešavanja problema, veštine regulisanja emocija i rešavanja sukoba.

Takođe je važno da razmislite o poruci koju šaljete svojoj deci o ljubavnim vezama. Ako se vi i vaš partner ophodite jedno prema drugom s nepoštovanjem, vaša deca će odrastati misleći da je u redu da rade isto – i možda će verovati da je u redu dozvoliti da se i drugi ponašaju loše prema njima.

Smanjenje efekata

Ponekad neslaganje izmiče kontroli. Kažemo nešto grubo, možda isuviše grubo našem partneru, a nismo to tako mislili – ne znajući da je možda naše dete obratilo pažnju na to. Takve stvari se ne mogu kontrolisati ali ponekad mogu biti značajno destruktivne.

Takve stvari ponekad i ne znače to da ste nepopravljivo povredili svoje dete. Međutim, možda biste želeli da preduzmete nekoliko koraka da biste umanjili efekte onoga što su videli i čuli. Ako vaše neslaganje sa bračnim partnerom postane zasnovano na izrazito negativnoj stvari kao što je recimo nepoštovanje, možete preduzeti ove korake da rešite situaciju sa svojom decom:

Razgovarajte o svađi: Iako ne morate da ulazite u detalje oko toga oko čega se vi i vaš partner ne slažete, održite porodični sastanak da biste rekli nešto poput: „Tata i ja smo se posvađali pre neko veče, a to je možda malo izmaklo kontroli. Nismo imali isto mišljenje o nečemu što je bilo važno za oboje, ali bilo je pogrešno da se tako svađamo.”

Uverite decu da nemate problem: Podsetite ih da je nešto bila samo mala svađa i da ne ukazuje na veće probleme. Uverite ih da se i dalje volite i da se nećete razvesti (pod pretpostavkom, naravno, da je to istinita izjava).

Završite: Uverite se da vaša deca razumeju da ste još uvek jaka porodica. Objasnite da se svađe ponekad dešavaju i da ljudi mogu izgubiti živce. Međutim, svi se volite, uprkos vašim neslaganjima.

Ako verujete da vaše svađe sa supružnikom ili partnerom štete mentalnom blagostanju vašeg deteta, razmislite o posetu terapeutu.

Terapeut može da utvrdi da li bi neko od vas mogao imati koristi od individualne terapije da bi naučio veštine, poput upravljanja besom ili regulacije emocija, ili da li treba da prisustvujete savetovanju parova kako biste zajedno radili na vašoj vezi.

Da li je deci bolje u porodicama sa dva roditelja?

Deca se obično najbolje snalaze u porodicama sa dva roditelja. Ali, važno je da se roditelji slažu. Ako ima mnogo svađa, deca će možda proći bolje ako se njihovi roditelji razdvoje. Mnogi roditelji se pitaju da li im je bolje da ostanu zajedno zbog dece ili se jednostavno razvedu. Naravno jasno je da razvod može imati psihološki uticaj na decu.

Pored toga, deca koja odrastaju sa samohranim roditeljima često imaju druge probleme — poput ekonomskih problema — i možda to neće biti tako dobro za njihov razvoj, kao što je slučaj sa decom koja odrastaju u porodicama sa dva roditelja. I jasno, ponovni brak i život u mešanoj porodici mogu biti komplikovani i za decu.

Ali, život u domu sa velikim brojem sukoba će verovatno biti podjednako stresan – ili možda čak i stresniji za decu – nego u onom slučaju u kojem se njihovi roditelji razvedu. Kada se roditelji slažu tokom i nakon razvoda, deca obično ne doživljavaju dugotrajne emocionalne ožiljke zbog toga.

Dakle, ako se nađete u visokokonfliktnoj vezi, vaš zajednički život možda neće učiniti nikakvu uslugu vašoj deci i zato nije dobro ostajati u lošem braku “zbog dece” (što je čest slučaj). Važno je tražiti pomoć da smanjite konflikt ili promenite odnos kako bi vaša deca mogla da odrastaju srećnije i zdravije.

Takvu pomoć možete zatražiti u vidu bračnog terapeuta, koji praktikuje metode grupne terapije za parove. Takođe to možete dobiti i u vidu individualnih terapija, ukoliko verujete da vi ili vaš partner imate pojedinačni problem. Naš sajt vam takođe nudi vid terapije u obliku online komunikacije koju možete zakazati već danas preko svoje omiljene online platforme. Bitno je suštinski samo to, da potražite pomoć ukoliko vam je ona potrebna i ukoliko verujete da ne možete rešiti svoj problem sami.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »