U osnovi svih ovih ponašanja je razlika između istinskog samopouzdanja i nedostatka samopouzdanja. Prikrivanje nedostatka samopouzdanja nikoga ne zavarava dugo. Ubrzo postaje jasno da lažno samopouzdani pokušavaju nešto da sakriju. Obično ono što pokušavaju da sakriju je nedostatak poverenja. Samo priznavanje jaza poverenja i dovoljno samopouzdanje da zatraže pomoć rešavaju ovu percepciju i ljude stavljaju na pravi put ka razvoju dubljeg nivoa samopouzdanja. Za neke, međutim, to priznanje nikada ne dolazi. Kao rezultat toga, propuštaju razvoj i iskazivanje istinskog samopouzdanja koje bi dovelo do jačih veza sa drugima. Iako deluje kao samo jedna od mana osobe, ovaj vid pretvaranja, zavaravanje sebe i drugih može uzročno-posledično dovesti osobu do brojnih problema. Oni se prvenstveno mogu javiti u odnosima sa drugim ljudima, u porodici, školi, na poslu, a što je najvažnije, na ličnom planu. Osoba koja ima potrebno da lažno projektuje svoje samopoudanje sasvim sigurno, duboko u sebi, ima problem koji doveo do takvog stadijuma. Samim tim, prihvatanje sebe, svog problema ili nedostatka biva teže. Zato je važno pomoći osobi koja ima ovaj problem.