Zašto deca lažu? – Laganje kod dece

Prvo što treba da kažemo što ljudi zaista često previde ili zaborave je da deca lažu. Postoji to često mišljenje kako su deca naivna i potpunosti nevina i dobra, naravno to jeste tačno ali svakako nisu operisana od toga da lažu kako bi postigla svoje ciljeve. Nažalost to nije zato što se deca takva rode, već zbog toga što od nas ili u svom okruženju uoče da laž prolazi nekažnjeno – razmislite o tome…

Međutim razmišljamo, ima tu još nečega…kada, kako i zašto razvijaju ovu neprijatnu naviku? Postoji znatna količina dokaza koji sugerišu da većina dece počinje da laže oko druge ili treće godine života. Svako ko je bio u blizini dece koja lažu u ovom uzrastu zna da u tom uzrastu nisu naročito vešte kao varalice i lažovi.

Online psiholog

Njihove laži su nategnute, nesaglasne sa dokazima ili se dramatično menjaju tokom vremena. Iako izgleda da razumeju koncept usađivanja lažnog verovanja u tuđi um, još uvek nisu smislili najbolje načine da izvrše ovo delo ili aktivnost.

Laganje je zaista zahtevna aktivnost, iako predstavlja jednu od najgorih stvari i karakteristika koju posedujemo mi ljudi – i što je najgore činimo je svakodnevno. Laž se može posmatrati kao složen kognitivni i društveni zadatak. Da bi izreklo delotvornu laž, dete treba da shvati da je njegov cilj drugačiji od cilja nekog drugog.

Takođe treba da shvate da drugi ljudi mogu imati drugačija uverenja od njihovih Oni moraju biti u stanju da stvore i predstave narativ koji uzrokuje da drugi formiraju lažno uverenje. Oni treba da selektivno predstave narativ na takav način da bude u skladu sa opipljivim dokazima koji su dostupni i takođe verodostojni.

I konačno, treba da sakriju istinite informacije koje imaju. Svaka od ovih sposobnosti nije nešto sa čime se deca rađaju. Umesto toga, to su mentalne sposobnosti koje se razvijaju tokom vremena. Kao i kod svih razvojnih prekretnica, ne počinju sva deca da lažu u istom uzrastu i nisu sva podjednako vešti lažovi.

Zanimljivo je da deca ne lažu dok deca ne razviju ili ne razumeju da drugi ljudi imaju odvojene umove, da razmišljaju drugačije od njih i da imaju drugačije želje i uverenja. Čini se da kada shvate da drugi ljudi mogu imati drugačija uverenja, oni počinju da kapitalizuju to razumevanje, pokušavajući da stvore lažna uverenja u umovima drugih.

U jednoj fascinantnoj studiji međunarodne grupe istraživačkih psihologa u Kini, Kanadi i SAD – u, istraživači su pažljivo ispitali ovu vezu između shvatanja da drugi razmišljaju drugačije od nas i laganja kod dece. Istraživači su okupili veliku grupu trogodišnjaka koji još nisu pokazali sklonost ka laži. Istraživači su potvrdili da deca još nisu naučila da lažu stavljajući ih u situacije u kojima bi im obična laž omogućila da dobiju nagradu. Niko od dece nije lagao.

U sledećoj fazi studije, istraživači su učili neku od dece o tome kako su naši umovi odvojeni i kako drugi ne razmišljaju isto kao oni. Kroz seriju vežbi za obuku, naučili su decu da ljudi mogu imati uverenja koja se razlikuju od njihovih i da su ta uverenja ponekad netačna.

Zatim su vratili svu decu i ponovo ih postavili u situacije u kojima bi laganje omogućilo deci da dobiju nagradu (nalepnicu za koju su naveli da im je omiljena). Pokazalo se da su deca koja su prošla kroz teoriju umnog treninga većinu vremena lagala, dok su deca koja nisu prošla obuku ostala uglavnom iskrena. Dakle, izgleda da nas razumevanje teorije uma lansira u naše doživotne obrasce obmane.

Možda nije iznenađenje da okruženje u kojem se dete odgaja utiče na njihovu sklonost laganju. U studiji koju su sproveli psiholozi, istraživači su ispitali kako različite vrste društvene indoktrinacije u kući utiču na laganje dece.

Online psiholog

Istraživači su otkrili da svi roditelji imaju tendenciju da upućuju svoju decu da ne lažu, ali izgleda da sva deca lažu. Još interesantnije, otkrili su da su stavovi nekih roditelja o laganju bili popustljiviji od drugih.

Ovi popustljivi roditelji rekli su svojoj deci da je laganje ponekad i neophodno, iako je pogrešno. Deca popustljivijih roditelja pokazala su se da znatno češće lažu. Stoga se čini da stavovi roditelja o laganju imaju veliki uticaj na to koliko su deca nepoštena.

Umesto da jednostavno poučavaju decu da je laganje pogrešno, Viktorija Talvar i njene kolege su otkrile da je oblik podučavanja posebno važan. U svojoj studiji ispitali su efekte koje su basne i priče o poštenju imale na decu.

Njihovi nalazi sugerišu da je korišćenje takvih priča bilo efikasno sredstvo za učenja dece o laži i promovisanju iskrenosti. Međutim, otkrili su da priče sa kažnjavajućim temama protiv laži, kao što je npr. ona o dečaku koji je izmišljao vuka da uplaš ljude iz svoje zajednice, nisu umanjile laž, dok su priče koje su se fokusirale na pozitivan aspekt iskrenosti, izazvale veći nivo poštenja kod dece.

To znači da ako želimo da naša deca budu poštena, moramo da promovišemo prednosti poštenja umesto da se fokusiramo na cenu nepoštenja.

Još jedna od karakteristika kućnog života koja utiče na često laganje kod dece je prisustvo starije braće i sestara u kući.

Deca koja imaju stariju braću i sestre nauče da govore laži ranije od one dece kojima nedostaje stariji brat ili sestra. Deca su zainteresovana za posmatranje i usvajaju veštinu jednostavnim posmatranjem onih oko sebe.

Može biti da stariji brat ili sestra koji je već savladao veštinu prevare služi kao mentor ili vodič u obmani njihovoj mlađoj braći i sestrama.

Na razvoj deteta utiče i obrazovno okruženje. Kada su istraživači proučavali poštenje dece koja su pohađala škole koje su bile veoma stroge, u poređenju sa školama koje su bile popustljivije prema svojim učenicima, otkrili su da su deca iz škola sa jakom disciplinom mnogo efikasnija kao lažovi.

Istraživači su tvrdili da boravak u kaznenom okruženju efikasno olakšava učenje veština potrebnih za izbegavanje kazne, kao što je laganje.

Kako se deca razvijaju, oni internalizuju sistem verovanja o moralnosti nepoštenja. Razvojni psiholozi su otkrili da veoma mala deca imaju tendenciju da imaju veoma krute moralne stavove o laži. Oni smatraju da je laganje kategorički pogrešno u svim slučajevima.

Međutim, kako deca navrše 10 godina, njihovi pogledi počinju da se menjaju. Prelaskom od 10. do 18. godine, deca počinju da razvijaju nijansiraniji stav o laži, u kome ispravnost ili neispravnost laži zavisi od ishoda koje ona proizvodi. Počinju da gledaju na laži izgovorene da bi zaštitile osećanja drugih kao na moralno prihvatljive. U suštini, njihovi moralni stavovi o laži liče na stavove odraslih.

Uzeti zajedno, čini se da svi dokazi daju jasniju sliku o tome kada, zašto i kako deca lažu. Izgleda kao da deca počinju kao poprilično poštena mlada bića, ali ta iskrenost je vezana za egocentrično verovanje da su njihova mentalna iskustva jedina koja postoje. Kada shvate da su drugi sposobni da imaju drugačija uverenja, počinju da koriste laži da prevare ljude.

Takođe se čini jasnim da, iako sva deca uče da lažu, socijalizacija kojoj su izložena kod kuće i u školi utiče na stepen u kojem lažu. Sva deca lažu, a pokušaj potpunog iskorenjivanja laži može biti budalaština. Roditeljima se možda savetuje da prihvate da njihova deca lažu i da usredsrede svoje napore na oblikovanje učestalosti i vrsta laži koje njihova deca govore.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »