Socijalna fobija – Socijalni anksiozni poremećaj – Kako se leči socijalna fobija

Socijalni anksiozni poremećaj, ranije poznat i kao socijalna fobija, je anksiozni poremećaj koji karakteriše ogromna anksioznost i prekomerna samosvest o sebi u svakodnevnim društvenim situacijama. Ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem imaju uporni, intenzivni i hronični strah da će ih drugi posmatrati i osuđivati i da će biti osramoćeni ili poniženi zbog sopstvenih postupaka. Njihov strah može biti toliko jak da ometa rad, školovanje ili druge aktivnosti. Iako mnogi ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem uviđaju da njihov strah od postojanja ljudi u njihovoj blizini može biti preteran ili nerazuman, oni to ne mogu prevladati. Često se danima ili nedeljama brinu zbog toga ili pred očekivanje nekih većih događaja u kojima moraju da učestvuju. Osim toga, često doživljavaju nisko samopoštovanje i depresiju.

Socijalni anksiozni poremećaj može biti ograničen samo na jednu vrstu situacije – kao što je strah od javnog govora – ili osoba može doživeti simptome kad god je u blizini drugih ljudi. Ako se ne leči, socijalna fobija može imati ozbiljne posledice. Na primer, to može sprečiti ljude da idu na posao ili u školu ili ih sprečiti da sklapaju nova prijateljstva.

Online psiholog

Fizički simptomi, koji često prate intenzivan stres socijalnog anksioznog poremećaja, uključuju crvenilo, znojenje, drhtavicu, mučninu i poteškoće u govoru. Budući da ovi vidljivi simptomi pojačavaju strah od neodobravanja, oni sami mogu postati dodatni fokus straha, stvarajući začarani krug: Kako ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem brinu da će doživeti ove simptome, veće su im šanse da ih razviju.

Socijalni anksiozni poremećaj često se javlja u porodicama i može biti praćen depresijom ili drugim anksioznim poremećajima, poput paničnog poremećaja ili opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Neki ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem pokušavaju da ga leče sa nezdravim navikama poput alkohola ili drugim drogama, što može dovesti do zavisnosti, a time mogu samo produbiti dodatno svoj problem. Nikakav porok zapravo ne može i ne sme biti vaše rešenje za ovaj problem – najbolje je obratiti se stručnjaku!

Procenjuje se da oko 7 procenata američkog stanovništva ima socijalni anksiozni poremećaj u jednom periodu odrastanja. Poremećaj socijalne anksioznosti javlja se dva puta češće kod žena nego kod muškaraca, iako veći broj muškaraca traži pomoć za to stanje. Poremećaj obično počinje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji i retko se razvija nakon 25. Statistika za ovakve slučajeve kod nas nije još sprovedena na takvom nivou kao u zemljama na zapadu, no međutim procene nisu ništa bolje. Veruje se da veliki broj pojedinaca kod nas, za ovakva stanja ne potražuje adekvatnu stručnu negu zbog toga što ne veruje u opasnost ovog problema.

Simptomi

Dijagnoza socijalnog anksioznog poremećaja postavlja se samo ako ovo izbegavanje, strah ili nelagodno iščekivanje društvene situacije ili situacije u kojoj moramo doći u interakciju sa drugima ometa svakodnevnu rutinu, funkcionisanje na poslu i društveni život ili ako postoji izražen stres zbog anksioznosti. Priručnici pružaju sledeće kriterijume za dijagnostikovanje poremećaja socijalne anksioznosti:

  • Pojedinac se plaši jedne ili više društvenih ili performativnih situacija u kojima je izložen mogućem nadzoru drugih. Primeri uključuju susrete sa nepoznatim ljudima, posmatranje kako ti ljudi jedu ili piju, ili drže govor ili nastupaju.
  • Pojedinac se plaši ponašanja koje izaziva neugodnost ili da je negativno ocenjen od strane drugih.
  • Izloženost društvenim situacijama skoro uvek izaziva intenzivnu anksioznost.
  • Strahujući izbegava svaku interaktivnu situaciju sa drugima ili to podnosi uz anksioznost i uznemirenost.
  • Strah ili anksioznost nisu proporcionalni stvarnoj pretnji koju predstavlja društvena situacija.
  • Strah ili anksioznost su uporni i obično traju šest meseci ili duže.
  • Izbegavanje, zabrinuto iščekivanje ili nelagoda značajno ometaju društveno, akademsko ili radno funkcionisanje osobe.

Fizički simptomi socijalnog anksioznog poremećaja uključuju sledeće:

  • Rumenilo, znojenje, drhtanje, ubrzan rad srca ili osećaj da nismo svoji.
  • Mučnina ili uznemireni stomak
  • Ukočeno držanje tela, izbegavanje kontakta očima ili pretiho govorenje
  • Osim toga, dijagnoza može odrediti da li je anksioznost ili strah prisutan samo kada osoba govori ili nastupa u javnosti.

Uzroci

Dok su u toku istraživanja radi boljeg razumevanja uzroka poremećaja socijalne anksioznosti, neka istraživanja ukazuju na mali deo u mozgu zvan amigdala. Veruje se da je amigdala centralno mesto u mozgu koje kontroliše reakcije straha.

Socijalni anksiozni poremećaj je nasledan. U stvari, rođaci prvog stepena imaju dva do šest puta veće šanse za razvoj socijalnog anksioznog poremećaja. Istraživanje podržano od strane Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje takođe je identifikovalo lokaciju gena kod miševa koji utiče na naučeno strahopoštovanje. Naučnici istražuju ideju da povećana osetljivost na neodobravanje može biti fiziološki ili hormonski zasnovana. Drugi istraživači istražuju uticaj okruženja na razvoj socijalne fobije. Zlostavljanje i nedaće u detinjstvu su faktori rizika za socijalni anksiozni poremećaj.

Lečenje

Većinu anksioznih poremećaja može uspešno lečiti obučeni stručnjak za mentalno zdravlje. Poremećaj socijalne anksioznosti često se efikasno leči pomoću dva oblika lečenja: psihoterapijom i lekovima.

Online psiholog

Terapija

Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) je oblik psihoterapije koja je veoma efikasna u lečenju teške socijalne anksioznosti. Glavni cilj kognitivne bihejvioralne i bihejvioralne terapije je smanjenje anksioznosti uklanjanjem verovanja ili ponašanja koja pomažu u održavanju anksioznog poremećaja. Na primer, izbegavanje strašnog predmeta ili situacije sprečava osobu da sazna da je taj predmet bezopasan.

Ključni element kognitivno bihejvioralne terapije za anksioznost je izloženost, u kojoj se ljudi suočavaju sa stvarima kojih se plaše. Proces izlaganja generalno uključuje tri faze. Prvo je to da se osoba upozna sa strašnom situacijom. Drugi korak je povećati rizik od neodobravanja u toj situaciji kako bi osoba mogla izgraditi samopouzdanje da može podneti odbijanje ili kritiku. Treći korak uključuje podučavanje osobe tehnikama suočavanja sa neodobravanjem. U ovoj fazi, od ljudi se traži da zamisle svoj najgori strah, a da se zatim ohrabruju od strane psihoterapeuta da razviju konstruktivne odgovore na taj strah.

Ove faze često prate obuke za upravljanje anksioznošću – na primer, podučavanje ljudi tehnikama poput dubokog disanja za kontrolu njihove anksioznosti. Ako se to uradi pažljivo i uz podršku terapeuta, možda će biti moguće ublažiti anksioznost povezanu sa situacijama kojih se plašite. Ako se podvrgnete kognitivnoj bihejvioralnoj ili bihevioralnoj terapiji, izlaganje će se izvršiti samo kada ste spremni; to će se raditi postepeno i samo uz vašu dozvolu. Radićete s terapeutom kako biste utvrdili koliko možete podneti i kojim tempom možete nastaviti.
Kognitivna bihejvioralna i bihejvioralna terapija nemaju nikakvih neželjenih nuspojava osim privremene nelagode zbog povećane anksioznosti, ali terapeut mora biti dobro obučen u tehnikama lečenja kako bi djelovao po želji. Tokom lečenja, terapeut će verovatno dodeliti domaće zadatke – specifične probleme na kojima će pacijent morati da radi između sesija.

Kognitivna bihejvioralna ili bihejvioralna terapija obično traje oko 12 nedelja. Može se izvoditi u grupi, pod uslovom da ljudi u grupi imaju dovoljno slične probleme. Terapije za podržavanje, kao što je grupna, terapija za parove ili porodična terapija, može biti od pomoći u obrazovanju vaših partnera o vašem poremećaju. Ponekad ljudi sa socijalnom anksioznošću takođe imaju koristi od obuke društvenih veština.

Lekovi

Odgovarajući i efikasni lekovi takođe mogu igrati ulogu u lečenju, zajedno sa psihoterapijom. Lekovi takođe uključuju korišćenje antidepresiva koji mogu biti od velike pomoći u borbi protiv fobija.

Važno je shvatiti da tretmani za socijalni anksiozni poremećaj ne deluju odmah i da niko ne radi dobro za sve pacijente. Lečenje mora biti prilagođeno potrebama svakog pojedinca. Terapeut i pacijent treba da rade zajedno kako bi utvrdili koji plan lečenja će biti najefikasniji i proceniti da li je plan lečenja na pravom putu. Ponekad je potrebno prilagođavanje plana lečenja jer pacijenti različito reaguju na lečenje.

Ukoliko osećate ove probleme poput socijalne fobije ili same anksioznosti najbolje je da se javite stručnjaku. Takođe ukoliko u vašoj blizini nemate stručnjaka, ukoliko vam je problem da dolazite do terapeuta naš sajt vam nudi drugu mogućnost – online psihologa. Obratite se našim online psiholozima i psihoterapeutima ukoliko imate bilo kakav problem sa mentalnim zdravljem.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »