Kako izbaciti stres iz sebe
Znate vrlo dobro taj osećaj!? Ta stegnutost koja se neprestano gradi u vašem telu i umu za koju ne možete pronaći prekidač za otpuštanje. Stres! Kako hormoni stresa počinju da prodiru, a zatim preplavljuju vaše telo, oni vas pripremaju za borbu ili beg, povećavaju vam puls i brzinu disanja i odvlače pažnju vašeg tela od svega ostalog. Hronični stres vas zaglavljuje i neuronski putevi u vašem mozgu mogu postati jači, možete postati super senzibilini na situacije koje izazivaju stres, a vaše telo može biti prepuno hormona stresa kojih se ne možete osloboditi dovoljno brzo. Ono što je telo nameravalo da služi kao povremeni mehanizam borbe ili bekstva, evoluiralo je u svakodnevnu navalu hormona stresa koji preplavljuju krvotok, izazivajući napetost i stres.
Pronalaženje korena vašeg stresa
Ponekad je lako pronaći izvor vašeg stresa – to je posao, partner, deca ili finansijska pitanja. Međutim, obično su koreni vašeg stresa komplikovaniji, skriveni i stoga ih je teško rešiti. Zato počnite da istražujete šta uzrokuje vaš stres sve dok ne dobijete jasniju sliku složenosti vašeg jedinstvenog profila stresa. Jednom kada vidite gde, zašto i kako ste pod stresom, i možete prepoznati obrasce koje stres prati, tada možete smisliti metode za izbegavanje stresnih epizoda, uvežbati načine kako se bolje nositi s njima i očistiti telo od preostalih hormona stresa. Za početak, istražite neke moguće načine za izbacivanje stresa iz sebe.
Online psiholog
1. Istražite smanjenje stresa na poslu
Možda biste želeli da razmislite o promeni posla ili promeni nekog aspekta posla koji izaziva stres. Možda vam ekipa čiji ste deo troši energiju i povećava vam stres. Zatražite premeštanje u drugu grupu, restrukturirajte vremenska ograničenja potrebna za ispunjavanje tih odgovornosti ili radite za drugog menadžera/šefa. Možda možete da pregovarate o fleksibilnom radnom vremenu rada od kuće. Ako ste šef i osećate se preopterećeno na poslu, razmislite o tome da više svojih manje preferiranih zadataka ili odgovornosti prenesete na zaposlene od poverenja. Razmislite o odlasku na godišnji odmor! Pokušajte da osmislite svoj „savršeni posao“, a zatim postepeno pronađite način da delegirate ostatak ili pustite te zadatke da se potpuno održe i restrukturiraju posao. Takav pristup možda nije uvek moguć, ali pogledajte opcije da vidite da li postoji kreativan način u okviru tog posla da preuredite svoje zadatke, smanjite svoje odgovornosti ili ih podelite sa drugima kako biste umanjili stresno opterećenje na poslu.
2. Istražite smanjenje stresa kod kuće
Možda imate kritičnu tazbinu, ljubomornu sestru ili decu koja vrište i postavljaju previše zahteva prema vama, izazivajući vaš stres. Razmislite o tome da organizujete zajedničko vreme sa drugim majkama, tako da imate malo slobodnog vremena za sebe, ili ako je potrebno, razmislite o nezi deteta. Ako vašoj deci treba malo zabave, vi i vaša deca možete povesti svog ljubimca ili otići na neko dešavanje u gradu. Ako vam supružnik stvara stres, zapitajte se: da li je on/ona prezaposlen i uzima vam to u obzir kao najbližoj osobi koja ga neće otpustiti ili postoji neko temeljno pitanje odnosa koje bi trebalo biti rešeno?
3. Istražite smanjenje mentalnog stresa
Šta ako temeljno pogledate šta uzrokuje vašu anksioznost i stres koji proizilazi iz nje ne dođe do odgovora? Jedan pristup je da iskreno pogledate svoja uverenja, vrednosti i perspektive života. Pokušajte da budete kooperativniji, saosećajniji, obzirniji prema drugima, prijateljski raspoloženi, dobrodušni i pozitivni. Manje smo pod stresom kada smo relativno otvoreni i fleksibilni, a ne napeti. I definitivno smo manje pod stresom kada smo srećni ili se zabavljamo!
4. Istražite zdrave pristupe smanjenju stresa
Ljudi imaju tendenciju da se bolje nose sa stresom kada su zdravi, pa sledite ova pravila za zdrav život:
Hranite se zdravo. Ukoliko u svoj organizam budete unosili nezdravu hranu koja vas nadima i čini da se osećate napeto, stres će dodatno biti veći. Izbalansirana ishrana, redovni obroci i zdrava hrana učiniće da vaš metabolizam funkcioniše lagodno a samim tim će vaš doživljaj svega biti bolji. Dozvolite sebi nešto slatko! To uvek vraća osmeh na lice.
Vežbajte. Preporučuje se dvadeset minuta aerobnih vežbi nekoliko puta nedeljno. Umereno vežbanje daje mišićima izlaz za stres i može pomoći u kretanju kroz ciklus stresa. Ali ako vam je to nerealno, verovatno biste imali koristi od svakodnevne šetnje. Još je bolje kada šetate prirodom!
Naspavajte se. Generalno se preporučuje 7-8 sati noćnog sna, ali to će zavisiti od starosti, pola, intenziteta fizičkog napora i navike. Slušajte svoje telo: ako ste umorni, onda spavajte.
Odmorite se od tehnologije. Danas, sa svemoći digitalnog sveta, gdje gotovo svi imaju mobilni telefon, a većina je opčinjena internetom, trebali bismo biti svesni digitalnog preopterećenja i umora na ekranu, koji mogu uzrokovati naprezanje očiju, glavobolje.
Družite se. Ima toliko ljudi koji su po ceo dan zalepljeni za svoje računare i mobilne telefone, a zatim uveče gledaju televiziju, vesti ili filmove. Ne budite deo statistike već zovite u šetnju nekoga od prijatelja! Većina poslova uključuje druženje s drugima, bilo klijentima ili saradnicima, ali sve više ljudi se nalazi izolovanood drugih dok rade sami kod kuće. Usamljenost poprima epidemijske razmere među mladima i starima. Zato ne zaboravite da se obratite prijateljima i porodici, jer je deljenje naših života sa drugima važan deo zdravog načina života.
Online psiholog
5. Istražite tehnike opuštanja za smanjenje stresa
Nekoliko dugih i dubokih udisaja jedan je od najbržih načina za oslobađanje od stresa, a to se može učiniti bilo gde. Svesno zategnite, a zatim opustite različite grupe mišića dok sedite za stolom. Stres uzrokuje zatezanje mišića, ali svjesnim radom na istim tim mišićima možete otključati njihov stisak. Uključite umirujuću muziku i zaista je slušajte. Probajte da meditirate! Ako ne znate odakle da počnete, možete početi tako što ćete zatvoriti oči i duboko udahnuti. Polako prebrojajte dahe na izdisaj kako biste smirili svoj nemirni um. Vratite svoj fokus na dah. Nastavite brojati udisaje do 50 ili tokom određenog vremenskog perioda, postepeno produžujući vežbu sve dok više ne morate da brojite. Vodene vizualizacije su takođe korisne za smanjenje stresa. Uzmite toplu kupku ili se potopite u vrućoj kadi. Voda je umirujuća za većinu ljudi, a topla voda opušta mišiće.
Uradite nešto kreativno u čemu uživate. Pokušajte da crtate, pevate, plešete, pravite nakit, radite u bašti, itd. Možda volite da pišete!? Vođenje dnevnika, bilo organizovano ili putem svesti, može biti koristan način da obradite svoje misli kako biste oslobodili stres.
Učinite nešto fizički. Bilo šta! Viči ako pomaže! Radite poslove oko kuće ili idite negde. Napravite plan i sledite ga!
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila