Fetišizam – Šta je fetišizam i da li je fetišizam poremećaj?
Fetišistički poremećaj definiše se kao intenzivna seksualna privlačnost prema neživim predmetima ili delovima tela koji se tradicionalno ne smatraju seksualnim ili privlačnim, međutim podrazumeva i klinički značajno povećan stres ili psihička oštećenja.
Izraz „fetišizam“ potiče od portugalske reči feitico, što znači „opsesivna fascinacija“. Većina pojedinaca smatra da su određene negenitalne telesne karakteristike privlačne, što ukazuje na to da je neki nivo fetišizma normalna karakteristika ljudske seksualnosti. Međutim, fetišističko uzbuđenje može postati problem onda kada počne da ometa normalno seksualno ili društveno funkcionisanje ili kada je seksualno uzbuđenje nemoguće bez objekta koji uzbuđuje onoga ko pati od ovog poremećaja.
Online psiholog
Prema nauci i naučnicima u ovom polju, fetišistički poremećaj se karakteriše kao stanje u kojem postoji uporna i ponavljajuća upotreba ili zavisnost od neživih predmeta (poput donjeg veša ili cipela sa visokim potpeticama) ili izrazito usredsređivanje na deo tela ( kao što su na primer, najpopularniji fetiš – foot fetiš ili fetiš prema stopalima) za postizanje seksualnog uzbuđenja. Samo upotrebom ovog predmeta ili fokusom na ovaj deo tela pojedinac sa ovim poremećajem može dobiti seksualno zadovoljstvo. U ranijim verzijama pojedinih priručnika, fetišistički poremećaj koji se vrtio oko negenitalnih delova tela bio je poznat kao parcijalizam; u najnovijim verzijima i naučnim radovima, parcijalizam je preimenovan u fetišistički poremećaj.
Budući da se fetiši javljaju kod mnogih pojedinaca koji se normalno razvijaju, dijagnoza fetišističkog poremećaja postavlja se samo ako postoji lična nevolja ili oštećenje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja zbog fetiša koji pojedinac ima. Za ljude koji se identifikuju kao fetišisti, ali ne prijave povezano kliničko oštećenje, smatralo bi se da imaju fetiš, ali ne i fetišistički poremećaj.
Uobičajeni fetiš predmeti uključuju donje rublje, obuću, rukavice, gumene predmete i kožnu odeću. Delovi tela povezani sa fetišističkim poremećajem uključuju stopala, prste na nogama i kosu. Uobičajeno je da fetiš uključuje i nežive predmete i delove tela (na primer, čarape i stopala). Za neke, samo slika fetiš objekta može izazvati uzbuđenje, iako mnogi sa fetišom preferiraju (ili zahtijevaju) stvarni objekt kako bi postigli uzbuđenje. Fetišista obično drži, trlja, kuša ili pomiriše fetiš predmet radi seksualnog zadovoljstva ili traži od svog partnera da ga nosi tokom seksualnih odnosa.
Neživi objekti prema kojima pojedinci imaju fetiš se mogu kategorizirati u dvije vrste: fetiši iz formi i medijski fetiši. U fetišu oblika, oblik predmeta je važan, poput cipela sa visokim potpeticama. U medijskom fetišu važan je materijal predmeta, poput svile ili kože. Fetišisti koji imaju fetiš prema predmetima ili neživim objektima često prikupljaju te objekte kojima su naklonjeni. Koliko god vam ovo delovalo uvrnuto dok čitate, setite se samo koliko puta vam je vaš partner ili partnerka tražio nešto tokom seksualnih odnosa. Dakle, sigurno često, upravo zbog toga na ovo ne možemo gledati sa predrasudama i osudom jer kod gotovo svakoga ovo postoji bar u nekom najmanjem intenzitetu. Poremećajem se smatra kako smo i rekli samo ono što ometa dnevno funkcionisanje pojedinca koji od njega pati.
Fetišistički poremećaj je mnogo češća pojava kod muškaraca nego kod žena-u stvari, pojedini naučni radovi ukazuju na to da se pojavljuje gotovo isključivo i samo kod muškaraca.
Fetišizam spada u opštu kategoriju parafilnih poremećaja, koja se odnosi na intenzivnu seksualnu privlačnost prema bilo kojim predmetima ili ljudima izvan genitalne stimulacije uz pristanak na seks između dvoje odraslih partnera.
Simptomi
Tokom seksualnog čina ljudi sa fetišističkim poremećajem biće karakteristično fokusirani gotovo i isključivo samo na fetišistički predmet ili na deo tela na koji ima fetiš. Seksualno aktivne odrasle osobe bez fetišističkog poremećaja – ili odrasle osobe sa specifičnim fetišom koji im ne izaziva nevolje – mogu se u različitim trenutcima trajanja seksualnog odnosa trljati određenim delom tela ili predmetom i učiniti ga delom svoje seksualne interakcije s drugom osobom, ali se ne fokusirati na njih kao partnera. U mnogim slučajevima, osoba sa fetišističkim poremećajem može postati seksualno uzbuđena i postići orgazam samo kada se koristi fetiš, često osećajući snažan stid ili uznemirenost zbog svoje nemogućnosti da se uzbudi korišćenjem „tipičnih“ stimulusa. U drugim slučajevima, seksualni čin može se desiti bez fetiša, ali na smanjenom nivou, što može izazvati sram ili napetost u vezi.
Dijagnostički kriterijumi za fetišistički poremećaj, koji su katalogizirani u DSM-5, uključuju:
Tokom perioda od najmanje šest meseci, osoba ima ponavljajuće, intenzivne, seksualno uzbuđujuće fantazije, nagone ili ponašanja koja uključuju nežive predmete (poput ženskog donjeg veša i cipela) ili veoma specifičan fokus na negenitalne delove tela.
Maštanja, seksualni nagoni ili ponašanje izazivaju značajnu nevolju ili narušavaju društveno, radno ili lično funkcionisanje pojedinca.
Predmeti fetiša nisu odevni predmeti koji se koriste u oblačenju i nisu dizajnirani za taktilnu stimulaciju genitalija, poput vibratora.
Uzroci
Parafilije, poput fetišističkog poremećaja, obično počinju tokom puberteta, ali fetiši se mogu razviti pre adolescencije.
Nijedan uzrok fetišističkog poremećaja nije konačno utvrđen.
Neki teoretičari veruju da se fetišizam razvija iz iskustava ranog detinjstva, u kojima je neki predmet bio povezan sa posebno snažnim oblikom seksualnog uzbuđenja ili zadovoljstva. Drugi teoretičari veruju i fokusiraju se na kasnije detinjstvo i adolescenciju i uslovljavanje povezano sa masturbacijom i pubertetom.
Modeli učenja u ponašanju ukazuju na to da dijete koje je žrtva ili posmatrač neprikladnog seksualnog ponašanja može naučiti imitirati ili kasnije imati problema sa pojačanim elementom doživljenog u ponašanju. Modeli kompenzacije sugerišu da bi ti pojedinci mogli biti lišeni normalnih društvenih seksualnih kontakata, pa stoga traže zadovoljenje na manje društveno prihvatljive načine.
U slučajevima koji uključuju muškarce, neki stručnjaci sugerišu da fetišistički poremećaj može proizaći iz sumnje u sopstvenu muškost, potenciju ili iz straha od odbacivanja i poniženja od strane partnerke. Koristeći fetišističke prakse za vršenje kontrole nad neživim objektom, teorija kaže da se pojedinac može zaštititi ili nadoknaditi osećaj neadekvatnosti.
Online psiholog
Lečenje
Fetišističke fantazije su uobičajene i u mnogim slučajevima bezopasne. Prema definiciji DSM-a, njih treba tretirati kao poremećaj samo ako uzrokuju uznemirenost ili umanjuju sposobnost osobe da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu.
Fetišistički poremećaj ima tendenciju da menja intenzitet i učestalost nagona ili ponašanja tokom života pojedinca. Kao rezultat toga, efikasan tretman je obično dugotrajan. Iako naučnici ne navode posebne tretmane, uspešni pristupi su uključivali različite oblike terapije, kao i terapiju lekovima (kao što je terapija uskraćivanjem SSRI ili androgena). Neki lekovi na recept mogu pomoći u smanjenju kompulzivnog razmišljanja povezanog sa fetišističkim poremećajem. Ovo omogućava pacijentu da se koncentriše na savetovanje sa manje smetnji.
Dokazi sve više ukazuju na to da kombinovanje terapije lekovima sa kognitivno -bihevioralnom terapijom može biti efikasno, iako istraživanja o ishodu ovih terapija ostaju nejasnoća. Klasa lekova koji se zovu antiandrogeni mogu privremeno drastično smanjiti nivo testosterona i koristili su se zajedno sa drugim oblicima lečenja fetišističkog poremećaja.
Ovaj lek smanjuje seksualni nagon kod muškaraca i na taj način može smanjiti učestalost seksualno uzbuđujućih mentalnih slika.
Nivo seksualnog nagona nije dosledno povezan sa ponašanjem osoba sa fetišističkim poremećajem, a visoki nivoi testosterona u cirkulaciji ne predisponiraju muškarca na parafilije. S tim u vezi, hormoni kao što su medroksiprogesteron acetat (Depo-Provera) i ciproteron acetat pomažu u smanjenju nivoa cirkulišućeg testosterona, potencijalno smanjujući seksualni nagon i agresiju-a, u slučaju pojedinca sa fetišističkim poremećajem, potencijalno može dovesti do smanjenja učestalost erekcija, seksualnih fantazija i pokretanje seksualnog ponašanja, uključujući masturbaciju i snošaj. Hormoni se obično koriste zajedno sa bihevioralnim i kognitivnim tretmanima. Antidepresivi, poput fluoksetina (Prozac), takođe mogu smanjiti seksualni nagon, ali nije pokazano da sami efikasno ciljaju na seksualne fantazije.
Neka istraživanja sugerišu da kognitivno-bihevioralni modeli mogu biti efikasni u lečenju ljudi sa parafilijskim poremećajima. Averzivno uslovljavanje, na primer, uključuje upotrebu negativnih stimulusa za smanjenje ili uklanjanje ponašanja. Jedan pristup, koji se naziva prikrivena senzibilizacija, podrazumeva opuštanje i vizualizaciju scena devijantnog ponašanja, nakon čega sledi vizualizacija negativnog događaja. Drugi pristup, poznat kao potpomognuto averzivno kondicioniranje, sličan je prikrivenoj senzibilizaciji, osim što je negativan događaj ostvaren (na primer, terapeut ispušta neprijatan miris u vazduh). U oba tretmana, cilj je da pacijent poveže devijantno ponašanje sa negativnim događajem (ili vizualizovanim događajem, ili neprijatnim mirisom).
Tehnike obnavljanja usredsređene su na trenutnu povratnu informaciju koja se daje pacijentu, tako da će se ponašanje odmah promeniti. Na primer, osoba može biti povezana sa mašinom za biofidbek koja je povezana sa svetlom, a zatim naučiti tehnike samoregulacije koje će držati svetlost u određenom rasponu boja. Zatim vežbaju da to rade dok su izloženi seksualno stimulativnom materijalu. Trening samozadovoljavanja može se fokusirati na odvajanje užitka masturbacije i vrhunca od devijantnog ponašanja.
U najvećem broju slučajeva često postoji predrasuda i stav da se ne pravi razlika između perverznog, fetišizma ili seksualnog nasilja. Seksualno nasilja podrazumeva to da neko nekoga pod prisilom seksualno zlostavlja. Sa druge strane neko ko ima fetiš ili jeste sklon perverzijama, ne mora nužno biti nasilan ili mentalno poremećen. Ako sumnjate da imate problem sa ovakvom vrstom poremećaja, obratite se vašem lekaru ili psihologu. Ukoliko nemate svog psihologa, možemo vam preporučiti naše online psihologe čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant