Strah od bolesti – Mizofobija

Mizofobija je ekstremni ili iracionalni strah od razvoja bolesti. Ova specifična fobija je ponekad jednostavno poznata kao fobija od bolesti. Njena rasprostranjenost nije velika, te ne možemo reći da ova fobija može stati rame uz rame sa najčešćim fobijama poput fobije od paukova, visine ili zatvorenih prostora – no ona nije nimalo naivna i često može prouzrokovati ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem pojedinca koji pati od ove fobije.

Takođe biste mogli čuti da se ova fobija ponekad naziva i bolest studenata medicine. Ovo ime potiče od prethodnih pretpostavki da mizofobija uglavnom pogađa studente medicine okružene informacijama o različitim bolestima. Takva pretpostavka je donekle opravdana logički, jer se zaista čovek u uslovima epidemija ili u uslovima koji su podložni za dobijanje određene bolesti uplaši za sopstveno zdravlje, bio on ili ne bio student medicine. Međutim neki dokazi iz 2014. pružaju više informacija baš na ovu temu i zapravo je opovrgravaju.

Online psiholog

Uobičajeno je osećati anksioznost pa i strah kada se ozbiljna zarazna bolest proširi vašom zajednicom ili u slučajevima pandemije celokupnim svetom. Ali za ljude sa mizofobijom, ova anksioznost može biti snažna i uticati na njihov svakodnevni život, čak i ako ne postoje opravdani razlozi za to.

Čitajte dalje da biste saznali više o mizofobiji, uključujući uobičajene simptome i kako se ona upoređuje sa anksioznim poremećajem bolesti, ranije poznatim kao hipohondrija. Ako želite da se testirate na ovu fobiju uzmite u obzir to da biste mogli pogledati neki film o svetskim pandemijama ili pročitati neki roman koji u radnji sadrži izbijanje neke zarazne bolesti. Naša topla preporuka je da pročitate delo poznatog srpskog pisca Borislava Pekića Besnilo, ukoliko vas besnilo kao zarazna bolest u ovom delu ne uplaši – onda nemate problema sa mizofobijom.

Koji su simptomi mizofobije?

Glavni simptom mizofobije su značajan strah i anksioznost oko razvoja bolesti, obično dobro poznate i potencijalno opasne po život, poput raka, srčanih oboljenja ili HIV-a.

Ovaj strah ili fobija nastavlja da postoji čak i nakon što vas zdravstveni radnici pregledaju i utvrde sigurno da nemate nikakav zdrastveni problem. Možda ćete osetiti potrebu da često posećujete lekara radi pregleda ili testova, čak i ako su vas lekari pregledali više puta.

Ovaj intenzivan strah i anksioznost mogu rezultirati fizičkim simptomima, uključujući:

  • Vrtoglavicu i malaksalost pri pomisli na potencijalnu bolest
  • mučninu
  • povećan ili znatno ubrzan puls
  • nekontrolisano znojenje
  • ubrzano disanje
  • problemi sa spavanjem, česti košmari sa temom bolesti

Mizofobija takođe uključuje izbegavanje bolesti koje se čovek plaši – možda zbog mizofobije nećete želeti da znate ništa o ovoj bolesti. Slušanje o bolesti u vestima ili od drugih može izazvati tugu, strah ili paranoju ili biste mogli da izbegnete javni prevoz ili prostore, poput prodavnica prehrambenih proizvoda samo da biste izbegli bolest. U takvim slučajevima možemo reći ova fobija podseća na hipohondriju, no hipohondar obično želi da sazna sve o bolesti koja ga navodno muči iako suštinski nema nikakav zdrastveni problem.

Ako imate porodičnu istoriju određene bolesti, možda ćete se potruditi da izbegnete sve potencijalne faktore rizika koji utiču na razvoj te bolesti. Osoba sa mizofobijom kojoj je nekoliko članova porodice umrlo od raka pluća ili ima rak pluća, sigurno ne bi mogla da podnese pušenje ili duvanski dim u svojoj okolini – jer bi ga smatrala nečim što ozbiljno ugrožava lično zdravstveno stanje.

S druge strane, neki ljudi sa mizofobijom radije nauče što više o određenim bolestima. Mogli bi provesti sate čitajući o stanju ili nadgledajući vesti kako bi saznali priče o potencijalnim epidemijama. Čak će i osobi sa razvijenijom fobijom, to biti nužno jer želi da opravda svoje stanje pred lekarima u većini slučajeva.

Po čemu se mizofobija razlikuje od hipohondrije?

Mizofobija se često meša sa hipohondrijom, koja je sada poznata kao anksiozni poremećaj zbog bolesti. Dok mizofobija uključuje strah od razvoja određene bolesti, anksiozni poremećaj zbog bolesti uključuje opštije brige o bolesti.

Neko sa anksioznim poremećajem zbog bolesti može se zabrinuti da su manji simptomi, poput grlobolje ili glavobolje, znak nečeg ozbiljnog. Neko sa mizofobijom možda nema fizičke simptome, ali brine da zaista ima (ili će imati) specifično, ozbiljno narušeno zdravstveno stanje.

Na primer, neko sa anksioznim poremećajem zbog bolesti (hipohondrijom) može da se zabrine da je njegova glavobolja simptom tumora na mozgu. Neko sa mizofobijom može se stalno brinuti o razvoju tumora na mozgu, čak i ako nema nikakvih simptoma i razloga da veruje u to.

Ljudi sa anksioznim poremećajem zbog bolesti takođe češće kontaktiraju voljene osobe ili pružaoce zdravstvenih usluga radi uveravanja da zaista jesu bolesni. Verovatno je da će neko sa mizofobijom izbeći razmišljanje o svom zdravlju ili o osnovnoj bolesti zbog koje je zabrinut, mada to takođe nije uvek slučaj – upravo zbog toga neki ljudi i povezuju ova dva stanja.

Šta ga uzrokuje?

Nekoliko faktora može doprineti mizofobiji, a u mnogim slučajevima ne postoji jasan osnovni uzrok.

  • Ako neko od vaših bliskih osoba ima ozbiljnu bolest i ima komplikacije zbog te bolesti, možete se zabrinuti da bi se isto moglo dogoditi i vama. Ovo je posebno tačno ako se brinete za tu osobu.
  • Preživljavanje epidemije bolesti takođe može doprineti mizofobiji. U tim slučajevima možda ćete biti preplavljeni snimcima vesti o bolesti ili ćete o njoj stalno slušati od prijatelja ili saradnika. Možete samo i pretpostaviti kako se osoba sa ovakvom vrstom fobije oseća u poslednje vreme s obzirom na epidemiju korona virusa – sigurno ne prijatno. Zato ukoliko osećate ovu fobiju – obratite se stručnim licima za pomoć, sada nije dobro i pravo vreme boriti se sa mizofobijom sam.
  • Poslednjih godina stručnjaci sugerišu da lak pristup zdravstvenim informacijama na Internetu takođe može odigrati ulogu u razvijanju fobije. Na internetu možete pronaći detaljan spisak simptoma i komplikacija povezanih sa gotovo svim bolestima.
  • Ovo je postalo toliko čest uzrok anksioznosti da za to postoji čak i termin –sajber hipohondrije.
  • Možda ćete takođe imati veću verovatnoću da razvijete mizofobiju ako već imate anksioznost ili porodičnu istoriju mentalnih bolesti poput anksioznosti ili depresije.

Kako se mizofobija dijagnostifikuje?

Mizofoboja se obično dijagnostifikuje ako zabrinutost i anksioznost zbog razvoja bolesti otežavaju svakodnevni život ili imaju negativan uticaj na kvalitet života osobe kod koje se ova fobija javlja.

Ako ste zabrinuti da bi vaša anksioznost zbog bolesti mogla biti fobija, zakažite sastanak sa svojim lekarom. Oni vas mogu uputiti specijalistu koji ima iskustvo u dijagnostifikovanju i lečenju fobija.

Ako patite od straha od bolesti, razmislite o razgovoru sa terapeutom. U terapiji možete početi da se bavite svojim strahom i da razvijete strategije za suočavanje sa strahom. Naš sajt vam može preporučiti online psihologe i psihoterapeute čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.

Online psiholog

Lečenje

Iako specifične fobije ne zahtevaju uvek lečenje, mizofobija može uključivati strah od odlaska bilo gde, gde ste izloženi određenoj bolesti. Ovo može otežati rad, odlaske u školu ili to da se pobrinute za druge potrebe u vašem životu.

Terapija može biti od velike pomoći kod specifičnih fobija. Dva glavna tipa terapije koji se koriste su terapija izloženosti strahu i kognitivno -bihevioralna terapija.

Terapija koja podrazumeva izloženost strahu

Ovaj pristup vas izlaže onome čega se plašite u bezbednom okruženju terapije. Vaš terapeut će vam početi pomagati u razvoju i izgradnji alata za suočavanje sa anksioznošću i nevoljom koja se javlja kada razmišljate o nekoj bolesti, poput tehnika meditacije ili opuštanja.

Na kraju ćete preći na suočavanje sa nekim od ovih strahova, koristeći se izgrađenim alatima koje ste naučili i dobili od terapeuta kako biste lakše upravljali svojom anksioznošću.

Ova izloženost strahu može uključivati gledanje vesti o epidemijama bolesti, čitanje o različitim bolestima ili provođenje vremena sa ljudima sa ovim stanjem, naravno ako ono nije zarazno i nije vam zaista prava pretnja. Ovakav tip terapije u Srbiji ili u regionu verovatno nećete naći kao izdvojen metod lečenja fobija, on će verovatno biti primenjivan kao mogućnost tokom tradicionalne terapije ili uobičajene kognitivno bihejvioralne terapije.

Kognitivna bihevioralna terapija (CBT)

Još jedna korisna terapija je kognitivno bihejvioralna terapija. Iako vaš terapeut može uključiti nivo izloženosti u terapiju, ovakva terapija se prvenstveno fokusira na učenje da prepoznate i izazovete iracionalne misli i strahove.

Kad počnete da brinete o bolesti, mogli biste prestati i razmisliti da li je vaša misao racionalna ili iracionalna. Preoblikovanje iracionalnih ili uznemirujućih misli može pomoći u poboljšanju stanja povišene anksioznosti.

Još jedan važan aspekt terapije mizofobije pomaže u smanjenju vaše potrebe da tražite sigurnu potvrdu da nemate određenu bolest. Psihoterapeut vam može pomoći da razvijete bolje alate za suočavanje sa fobijom, alate na koje se možete osloniti kada želite da dobijete sigurnost od drugih. Ovakav vid terapije takođe može da sadrži metod postepenog izlaganja strahovima da bi osoba naučila da ih prevaziđe.

Lekovi

Iako ne postoje lekovi koji specifično tretiraju određene fobije, određeni lekovi mogu smanjiti simptome straha i anksioznosti i mogu biti od pomoći kada se koriste zajedno sa terapijom.

Lekar koji prepisuje lekove može prepisati beta vam prepisati antidepresive za kratkotrajnu ili povremenu upotrebu, drugi lekovi koji vam mogu biti prepisani su i:

  • Beta blokatori pomažu u smanjenju fizičkih simptoma anksioznosti. Na primer, mogu vam pomoći da održite stabilan broj otkucaja srca i sprečite povećanje krvnog pritiska.
  • Benzodiazepini su vrsta sedativa koji mogu pomoći kod simptoma anksioznosti. Mogu izazvati zavisnost, pa nisu predviđena za dugotrajnu upotrebu.

Ovi lekovi mogu biti prepisani u slučaju nužde, međutim u najvećem broju slučajeva možda neće ni biti potrebni.

KADA SE TREBA OBRATITI LEKARU?

Strah od bolesti je prirodan, posebno uz sve dostupne informacije o različitim bolestima na internet kojima smo danas okruženi svakodnevno.

Ako se vaša zabrinutost u vezi sa bolešću fokusira na određenu bolest i počinje da utiče na vaš svakodnevni život, emocionalno zdravlje ili vašu sposobnost da funkcionišete kako biste obično odnosno rutinski radili svoj posao, razmislite o tome da se obratite svom lekaru. Život sa ekstremnim strahom nije lak, ali fobije se vrlo dobro i vrlo efikasno leče. Dakle lekar vam je neophodan samo ukoliko niste u stanju da obavljate normalne životne funkcije zbog svoje fobije. Ukoliko vas plaši trenutno epidemiološko stanje i previše se izolujete zbog bojazni sa sopstveno zdravlje, a i ranije ste imali problem sa mizofobijom pa i hipohondrijom, obratite se stručnjaku za svoj problem.

Ukoliko vas zanima i fenomen hipohondrije, pozivamo vas da pročitate i taj tekst koji možete pronaći na našem sajtu.

Takođe naš sajt vam nudi mogućnost korišćenja usluga online psihologa čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu. Putem online platformi možete dobiti adekvatne savete od najpouzdanijih stručnjaka na polju psihologije i psihoterapije upravo preko našeg sajta.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »