Manji mentalni poremećaji

Šta ako mentalni poremećaji poput anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja uopšte nisu mentalni poremećaji? U ubedljivom novom radu pojedinih naučnika, ti naučnici pozivaju naučnu zajednicu da preispita mentalne bolesti kao takve. Temeljnim pregledom dokaza oni pokazuju dobre razloge da depresiju ili PTSP (posttraumatski stres) rezonuju kao racionalan i normalan odgovor na životne nedaće i probleme, a ne kao na hemijsku neravnotežu. A ADHD bi tako mogao biti način funkcionisanja koji je evoluirao u porodičnom okruženju, ali ne odgovara načinu na koji živimo danas.

Online psiholog

Adaptivne reakcije na životne nedaće i probleme

Mentalni poremećaji se rutinski leče lekovima prema medicinskom modelu. Zašto onda antropolozi koji su napisali ovu studiju tvrde da ovi poremećaji možda uopšte nisu medicinski? Oni ukazuju na nekoliko ključnih tačaka. Prvo, medicina kao nauka nikada nije uspela da dokaže da su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nasledna stanja. Postoje indicije da to jesu nasledne bolesti, međutim ne postoje validni naučni dokazi da bi verovali da je to apsolutno tako.

Drugo, autori studije primećuju da uprkos rasprostranjenoj i sve većoj upotrebi antidepresiva, izgleda da se stope anksioznosti i depresije ne poboljšavaju. Od 1990. do 2010. globalna prevalencija teških depresivnih poremećaja i anksioznih poremećaja iznosila je 4,4% i 4%. U isto vreme, dokazi nastavljaju da pokazuju da antidepresivi ne deluju nikako bolje od klasičnog placebo efekta.

Treće, svetske stope ovih poremećaja ostaju stabilne na 1 od 14 osoba. Ipak, kako autori ove studije tvrde u zemljama pogođenim sukobima, procenjuje se da jedna od pet osoba pati od depresije, PTSP -a, anksioznih poremećaja i drugih poremećaja.

Uzeti zajedno, autori tvrde da anksioznost, depresija i PTSP mogu biti adaptivni odgovori na pojedine životne probleme. Odbrambeni sistemi su zapravo način adaptacije koji se pouzdano aktivira u situacijama kada smo ugroženi, kako bi lakše prepoznali problem i pokušali sami da ga rešimo. Nije teško shvatiti koliko bi to moglo biti tačno kada je reč o anksioznosti na primer; briga nam pomaže da izbegnemo opasnost. Ali kako to može biti tačno za na primer depresiju? Tvrde da nam „psihički bol“ depresije pomaže da usredsredimo pažnju na neželjene događaje … kako bismo ublažili trenutne životne nedaće i izbegli takve nedaće u budućnosti.

Ako vam to zvuči malo verovatno, setite se toga da neki naučnici ili lekari koriste ove poremećaje kao simptom pojedinih fizičkih problema koji nastupaju posle njih. Dakle ove pormećaje vide kao znak upozorenja, za mnoge druge zaista značajnije problem. Anksioznost može biti posledica hronične aktivacije našeg odbranbenog sistema usled konfliktnih situacija ili situacija u kojima želimo da izbegnemo konflikt. Dakle isto tako posttraumatski stres može biti reakcija zamrzavanja pred problemom koja će nam pomoći da fizički osetimo da imamo problem, koji bi trebalo da rešimo. Tako je i sa depresijom, koja nas na sličan način zamrzava pred problemom.

Etikete su važne

Etikete su nešto što internalizujemo da bismo definisali ko smo i za šta smo sposobni. Prečesto nas etikete ograničavaju i zato je važno preispitati kako označavamo anksioznost, depresiju ili ADHD na primer. Da li neko ima depresiju, medicinski poremećaj mozga ili ima depresivnu adaptivnu reakciju na neku nedaću ili problem? Nevolje su nešto što možemo prevazići, dok se mentalnim poremećajem mora upravljati. Oznake impliciraju veoma različite mogućnosti.

Razmislite kako označavamo ADHD. Pre jedne generacije dečaci sa ADHD -om bili su označeni kao „loši dečaci“ i dobijali su kazne ili pritvor. Sada pomažemo deci sa ADHD -om da shvate da imaju različiti pristup učenju, zbog nedostatka pažnje. Umesto pritvora, pokušavamo da pružimo podršku na različite načine. Kad to učinimo, problemi u ponašanju često nestaju. Ta promena oznake razlike u učenju je od vitalnog značaja jer daje prostor deci sa ADHD -om da budu „dobra deca“ i da uspeju. Ipak, ADHD je i dalje „poremećaj pažnje i poremećaj hiperaktivnosti“.

U Finskoj, gde je velika fizička aktivnost deo školskog dana, stope ADHD -a su takođe veoma niske. U međuvremenu, u SAD -u se od dece traži da mirno sede većinu dana. Učenici osnovnih škola često imaju samo 15-20 minuta odmora dnevno, što je daleko od 60-90 minuta koliko su imali njihovi roditelji. Slučajno, stope ADHD -a u SAD su porasle u poslednjih 15 godina.

Autori studije tvrde da ADHD nije poremećaj. Umesto toga, to je evolucijska neusklađenost sa savremenim okruženjem za učenje koje smo izgradili. Veliki stručnjaci na poljima psihologije, psihijatrije, sociologije pa i antropologije, ističu da u našoj evolucionoj istoriji postoji malo toga što objašnjava decu koja mirno sede za stolovima dok gledaju kako učitelj radi matematičke jednačine na tabli.

Ako ADHD nije poremećaj, već neusklađenost sa ljudskim okruženjem, odjednom to nije medicinski problem. To je pitanje reforme obrazovanja i to je ubedljiva misao, s obzirom na dokaze da se fokus i spoznaja dece poboljšavaju fizičkom aktivnošću. Ipak, ovu studiju moramo uzeti sa rezervom. Postoji veliki broj istraživanja koja pokazuju druge biološke faktore kada je u pitanju ADHD. Na primer, postoje dokazi da prerano rođenje kasnije povećava stopu ADHD -a.

Socijalna reforma ili lečenje?

Stručnjaci su upoređivali lečenje anksioznosti, depresije ili PTSP -a sa antidepresivima sa lečenjem nekoga zbog slomljene kosti bez postavljanja same kosti na svoje mesto. Oni veruju da ovi problemi više liče na sociokulturne pojave, pa rešenje nije nužno popravljanje disfunkcije u mozgu osobe, već popravljanje disfunkcija u društvenom svetu.

To je poštena kritika načina na koji tretiramo mentalne bolesti. Ali navedeni cilj rada nije iznenadna promena tretmana, već istraživanje novih načina proučavanja ovih problema. Istraživanje o depresiji, anksioznosti i PTSP -u trebalo bi da stavi veći naglasak na ublažavanje sukoba i nedaća, a manje na manipulaciju hemijskih procesa u mozgu.

Ali šta je sa činjenicom da postoji mnogo medicinskih dokaza za tu delotvornost manipulacije hemijskim procesima mozga? Uzmimo u obzir nedavno istraživanje sprovedeno u Turku, Finska. Istraživači su pokazali da su simptomi povezani sa depresijom i anksioznošću povezani sa promenama u opioidnom sistemu mozga već kod zdravih osoba.

Možemo li pomiriti ovakve studije mozga sa kritikom bioloških antropologa o tome kako postupamo sa mentalnim zdravljem? Zapravo možemo. Promene u mozgu povezane sa anksioznošću i depresijom su evidentne, ali to ne znači da se ne mogu shvatiti kao odgovori na probleme i životne nedaće.

Na osnovu ovoga, da li moramo da promenimo način na koji tretiramo mentalno zdravlje? Da i ne. Što se tiče oznaka koje koristimo, promena je dobrodošla. Oporavak mentalnog zdravlja delom zavisi od toga da li pacijenti veruju da mogu da ozdrave. Reći našim pacijentima da njihovi simptomi mogu biti povezani sa zdravim odgovorom na nedaće moglo bi biti vrlo ohrabrujuće.

Online psiholog

Osoba sa socijalnim anksioznim poremećajem ima značajnu vrstu nelagode zbog neugodnosti, ponižavanja, odbijanja ili prezira koju može doživeti u interakciji sa drugima. Ljudi sa ovim poremećajem pokušaće da izbegnu svaku sličnu situaciju ili da je podnesu sa velikom teskobom. Uobičajeni primeri su ekstremni strah od javnog nastupa, upoznavanja novih ljudi ili čak to da jede ili pije u javnosti. Strah ili anksioznost uzrokuju probleme sa svakodnevnim funkcionisanjem i traju najmanje šest meseci.

Lekarima nije novost da na mentalno zdravlje utiču životne nedaće. Gotovo je nemoguće osporiti da na našu psihu utiču socijalne pojave, poput problema u društvu na koje mi reagujemo emotivno i upadamo u određeni problem. Ali dok socijalna reforma zaista ne ukloni društvene uzroke patnje, lekari moraju nastaviti da pružaju standard nege našim pacijentima. Istorija medicine je priča o isceliteljima koji su koristili najbolje tretmane koje su imali u to vreme dok ne dođu bolji.

Ukoliko nam se svideo naš tekst, a shvatate da imate pojedinih problema međutim nemate kome da se obratite, na pravom ste mestu. Naš sajt vam pored informacija o psihologiji koje vam takođe mogu pomoći u prevenciji nekih pormećaja nudi i usluge online psihologa. Online psihologa na našem sajtu možete kontaktirati u samo par klikova ili tako što ćete pronaći kontakt psihologa na našem sajtu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »