Mentalni poremećaji se rutinski leče lekovima prema medicinskom modelu. Zašto onda antropolozi koji su napisali ovu studiju tvrde da ovi poremećaji možda uopšte nisu medicinski? Oni ukazuju na nekoliko ključnih tačaka. Prvo, medicina kao nauka nikada nije uspela da dokaže da su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nasledna stanja. Postoje indicije da to jesu nasledne bolesti, međutim ne postoje validni naučni dokazi da bi verovali da je to apsolutno tako.

Drugo, autori studije primećuju da uprkos rasprostranjenoj i sve većoj upotrebi antidepresiva, izgleda da se stope anksioznosti i depresije ne poboljšavaju. Od 1990. do 2010. globalna prevalencija teških depresivnih poremećaja i anksioznih poremećaja iznosila je 4,4% i 4%. U isto vreme, dokazi nastavljaju da pokazuju da antidepresivi ne deluju nikako bolje od klasičnog placebo efekta.

Treće, svetske stope ovih poremećaja ostaju stabilne na 1 od 14 osoba. Ipak, kako autori ove studije tvrde u zemljama pogođenim sukobima, procenjuje se da jedna od pet osoba pati od depresije, PTSP -a, anksioznih poremećaja i drugih poremećaja.

Uzeti zajedno, autori tvrde da anksioznost, depresija i PTSP mogu biti adaptivni odgovori na pojedine životne probleme. Odbrambeni sistemi su zapravo način adaptacije koji se pouzdano aktivira u situacijama kada smo ugroženi, kako bi lakše prepoznali problem i pokušali sami da ga rešimo. Nije teško shvatiti koliko bi to moglo biti tačno kada je reč o anksioznosti na primer; briga nam pomaže da izbegnemo opasnost. Ali kako to može biti tačno za na primer depresiju? Tvrde da nam „psihički bol“ depresije pomaže da usredsredimo pažnju na neželjene događaje … kako bismo ublažili trenutne životne nedaće i izbegli takve nedaće u budućnosti.

Ako vam to zvuči malo verovatno, setite se toga da neki naučnici ili lekari koriste ove poremećaje kao simptom pojedinih fizičkih problema koji nastupaju posle njih. Dakle ove pormećaje vide kao znak upozorenja, za mnoge druge zaista značajnije problem. Anksioznost može biti posledica hronične aktivacije našeg odbranbenog sistema usled konfliktnih situacija ili situacija u kojima želimo da izbegnemo konflikt. Dakle isto tako posttraumatski stres može biti reakcija zamrzavanja pred problemom koja će nam pomoći da fizički osetimo da imamo problem, koji bi trebalo da rešimo. Tako je i sa depresijom, koja nas na sličan način zamrzava pred problemom.