Vrste psihičkih poremećaja
Postoji mnogo različitih stanja koja se prepoznaju kao mentalne bolesti. Najčešći tipovi uključuju:
Anksiozni poremećaji: Ljudi sa anksioznim poremećajima reaguju na određene objekte ili situacije kroz strah, histeriju ili paniku, kao i sa fizičkim znacima anksioznosti ili panike, kao što su ubrzan rad srca i znojenje. Anksiozni poremećaj se dijagnostikuje ako odgovor osobe nije primeren situaciji, ako osoba ne može da kontroliše odgovor ili ako anksioznost ometa normalno funkcionisanje. Anksiozni poremećaji uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i specifične fobije.
Online psiholog
Poremećaji raspoloženja: Ovi poremećaji, koji se nazivaju i afektivni poremećaji, uključuju stalna osećanja tuge ili periode osećaja prevelike sreće, ili fluktuacije od izuzetne sreće do krajnje tuge. Najčešći poremećaji raspoloženja su depresija, bipolarni poremećaj i ciklotimični poremećaj.
Psihotični poremećaji: Psihotični poremećaji uključuju iskrivljenu svest i razmišljanje. Dva najčešća simptoma psihotičnih poremećaja su halucinacije – doživljaj slika ili zvukova koji nisu stvarni, poput toga da osobe čuje glasove kojih nema – i zablude, koja su lažna fiksna uverenja koja bolesna osoba prihvata kao istinitu, uprkos dokazima u suprotno. Shizofrenija je primer psihotičnog poremećaja.
Poremećaji u ishrani: Poremećaji u ishrani uključuju ekstremne emocije, stavove i ponašanja koja uključuju težinu i hranu. Anoreksija i bulimija su poremećaji prejedanja i najčešći su poremećaji u ishrani.
Poremećaji kontrole impulsa i zavisnosti: Ljudi sa poremećajima kontrole impulsa nisu u stanju da se odupru nagonima ili impulsima da izvrše radnje koje mogu biti štetne po njih same ili druge. Piromanija (pokretanje požara), kleptomanija (krađa) i preterano, gotovo patološko kockanje su primeri poremećaja kontrole impulsa. Alkohol i droga uobičajeni su objekti zavisnosti. Često se ljudi sa ovim poremećajima toliko uključe u objekte svoje zavisnosti da počinju da zanemaruju odgovornosti i odnose sa drugima iz svoje bliske okoline.
Poremećaji ličnosti: Ljudi sa poremećajima ličnosti imaju ekstremne i nefleksibilne osobine ličnosti koje uznemiravaju osobu i/ili izazivaju probleme u poslu, školi ili društvenim odnosima. Osim toga, obrasci razmišljanja i ponašanja osobe značajno se razlikuju od očekivanja društva i toliko su rigidni da ometaju normalno funkcionisanje osobe. Primeri uključuju antisocijalni poremećaj ličnosti, opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti, histrionski poremećaj ličnosti, šizoidni poremećaj ličnosti i paranoidni poremećaj ličnosti.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP): Osobe sa OKP-om muče stalne misli ili strahovi zbog kojih izvode određene rituale ili rutine. Uznemirujuće misli se zovu opsesije, a rituali se nazivaju prinudom. Primer je osoba sa nerazumnim strahom od kliconoša koja stalno pere ruke. Međutim primeri mogu biti brojni i često mogu biti stvarni pokazatelj patoloških stanja pacijenata koji pate od ovog poremećaja. Naveli smo primer pranja ruku zbog straha od prljavštine i zaraze, u najgorem slučaju ovo može otići toliko daleko da osoba sa OKP-om dobije rane od pranja ruku ili počne da se samopovređuje.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): PTSP je stanje koje se može razviti nakon traumatičnog i/ili zastrašujućeg događaja, poput seksualnog ili fizičkog napada, neočekivane smrti voljene osobe ili prirodne katastrofe. Ljudi sa PTSP -om često imaju trajne i zastrašujuće misli i sećanja na događaj, i imaju tendenciju da budu emocionalno otupljeni. Čest je slučaj da problem sa ovim poremećajem imaju povratnici iz ratova ili ljudi koji su bili u ratom zahvaćenim pordučjima.
Druge, manje uobičajene vrste mentalnih bolesti uključuju:
Online psiholog
Sindromi neadekvatnih reakcija na stres (ranije se nazivali poremećaji prilagođavanja): Sindromi odgovora na stres nastaju kada osoba razvije emocionalne ili simptome ponašanja kao odgovor na stresni događaj ili situaciju. Stresori mogu uključivati prirodne katastrofe, poput zemljotresa ili tornada; događaji ili krize, poput saobraćajne nesreće ili dijagnoze velike bolesti; ili međuljudski problemi, poput razvoda, smrti voljene osobe, gubitka posla ili problema sa zloupotrebom opojnih supstanci. Sindromi ovog poremećaja obično počinju u roku od tri mjeseca od događaja ili situacije i završavaju u roku od šest meseci nakon što stresor prestane da utiče na pojedinca ili se ukloni.
Disocijativni poremećaji: Ljudi sa ovim poremećajima pate od ozbiljnih smetnji ili promena u sećanju, svesti, identitetu i opštoj svesti o sebi i svom okruženju. Ovi poremećaji obično su povezani sa ogromnim stresom, koji može biti rezultat traumatičnih događaja, nesreća ili katastrofa koje pojedinac može doživeti ili svjedočiti. Disocijativni poremećaj identiteta, koji se ranije nazivao poremećaj višestruke ličnosti, ili „rascepljena ličnost“, i poremećaj depersonalizacije primeri su disocijativnih poremećaja.
Činjenični poremećaji: Faktični poremećaji su stanja u kojima osoba svesno i namerno stvara ili se žali na fizičke i/ili emocionalne simptome kako bi pojedinca stavila u ulogu pacijenta ili osobe kojoj je potrebna pomoć.
Seksualni i rodni poremećaji: Ovo uključuje poremećaje koji utiču na seksualnu želju, performanse i ponašanje. Seksualna disfunkcija, poremećaj rodnog identiteta i parafilije primeri su seksualnih i rodnih poremećaja.
Poremećaji somatskih simptoma: Osoba sa poremećajem somatskih simptoma, ranije poznata kao psihosomatski poremećaj ili somatoformni poremećaj, doživljava fizičke simptome bolesti ili bola sa prevelikim i nesrazmernim stepenom uznemirenosti, bez obzira na to da li lekar može da pronađe medicinski uzrok simptoma.
Tični poremećaji: Ljudi sa tikovima, proizvode zvukove ili pokazuju nenamenske pokrete tela koji se ponavljaju, brzi, iznenadni i/ili nekontrolisani. (Zvukovi koji se proizvode nenamerno nazivaju se vokalni tikovi.) Tourettov sindrom je primer ovog poremećaja. Ovaj poremećaj nije toliko opasan, ali ni sa čim se ne treba šaliti! Svakako je važno obratiti pažnju na svaki aspekat našeg zdravlja, jer često zanemarujemo naše mentalno zdravlje.
Druge bolesti ili stanja, uključujući različite probleme povezane sa spavanjem i mnoge oblike demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, ponekad se klasifikuju kao mentalne bolesti, jer uključuju mozak.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog i socioterapeut Desanka Ilić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Desanka Ilić ZAKAŽITE SEANSU socijalniradniklazarevac@gmail.com Viber + 381644586513 WhatsApp + 381644586513 Desanka Ilić Diplomirani socijalni radnik , psihoterapeut (socioterapeut)
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Tijana Stojšić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Master psiholog i psihoterapeut
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i