Kriza identiteta u adolescenciji
Nesumnjivo ste čuli za termin „kriza identiteta“, ali možda ne znate njegovo poreklo. Razvojni psiholog Erik Erikson definisao je osam kriznih faza koje karakterišu naše živote od rođenja do smrti. Postizanje identiteta naspram difuzije identiteta je peta kriza koju pojedinci doživljavaju dok se kreću kroz potencijalno burne godine adolescencije. Kriza je jedna od povećane osetljivosti na određene razvojne promene povezane sa pubertetom. Tinejdžeri doživljavaju brze promene u građi tela, hormonima, emocijama i kognitivnim sposobnostima. Možda prvi put u životu razmišljaju o svojim ulogama u društvu, uključujući svoje karijere, vrednosti i rodnu ulogu.
Postoje prednosti istraživanja vašeg identiteta tokom tinejdžerskih godina. Prema Eriksonu, važno je ozbiljno razmisliti o ovim pitanjima i na kraju doći do razumnog rešenja tako da put kojim krenete u odraslom dobu bude onaj koji ste svesno izabrali. Ovo je psihološko stanje koje je Erikson nazvao „postizanjem identiteta“. Ako se ne uhvatite u koštac sa ovim ključnim životnim odlukama i nikada ne dođete do čvrstog identiteta, vaša “difuzija identiteta” vas neće pripremiti za razvojne zadatke koji su pred vama.
Online psiholog
Snažan identitet proizlazi ne samo iz ove svesne kontemplacije o svrsi vašeg života, već i iz uspešnog rešavanja razvojnih izazova koji karakterišu prethodne godine detinjstva. Snažan identitet u adolescenciji, smatra se, delimično počiva na tome da imate snažan osećaj poverenja u detinjstvu, autonomiju u detinjstvu, sposobnost da se igrate kao predškolac i solidnu radnu etiku u godinama osnovne škole. Pitanja detinjstva mogu se ponovo pojaviti i kasnije u životu. Možete se suočiti sa problemima u vezi sa poslom u mladim odraslim godinama ako osećate da ste u ćorsokaku. Slično tome, možete se suočiti sa problemima povezanim sa kasnijim životom u ranim godinama. Mladi ljudi koji se suočavaju sa smrću nekoga ko im je blizak, ili čak sa svojom terminalnom bolešću, mogu se suočiti sa psihosocijalnim problemima povezanim sa kasnijim odraslim godinama.
Vratimo se na pitanje identiteta. „Kriza“ identiteta može se desiti u bilo kom trenutku u vašim odraslim godinama kada ste suočeni sa izazovom za svoj osećaj percepcije sebe kao društvene ili emotivne ličnosti. Pored toga, neki adolescenti možda uopšte ne prolaze kroz krizu identiteta, već prihvataju uloge i vrednosti koje su im preneli roditelji. Drugi adolescenti ostaju u trajnoj krizi tokom ovog perioda tranzita između mlade osobe u odraslu osobu.
Pošto postoji više od dva načina na koja se ljudi snalaze u pitanjima identiteta adolescenata, istraživači koji prate Eriksonovu teoriju proširili su njegov koncept krize identiteta. Jedan strani psiholog je razvio okvir koji je stimulisao veliki broj radova na razvoju identiteta adolescenata. To je nazvano statusima identiteta. Psiholog je definisao četiri alternativna načina na koja tinejdžeri rešavaju probleme sa identitetom.
Status identiteta je definisan sa dve dimenzije
Četiri statusa identiteta su izgrađena od visokih i niskih pozicija na dve dimenzije identiteta. Dimenzija jedan je „posvećenost“. Ljudi koji su visoko posvećeni imaju čvrst osećaj ko su i snažno osećaju izbore koje su doneli. Ljudi sa niskim stepenom posvećenosti identitetu imaju nesiguran osećaj u vezi sebe. Druga dimenzija je „istraživanje“. Ako ste visoko u dimenziji istraživanja, aktivno preispitujete svoj osećaj sebe i tražite načine da donesete odluku.
Kombinujući visoke i niske tačke na svakoj dimenziji, dolazimo do četiri statusa identiteta. Ljudi koji su visoko posvećeni su tradicionalno ono što nazivamo „postignutim identitet“. Na suprotnom polu u obe dimenzije, ljudi niske posvećenosti, po psihološkim kriterijumima jesu oni koji imaju „difuzni identitet“. Ljudi koji su visoko u istraživanju, ali malo su posvećeni, su u kategoriji koju psiholozi nazivaju „moratorijum“. To znači da su se zadržali u donošenju glavnih odluka u svom životu. Oni dobro razmišljaju o tome šta žele da urade, ali nisu spremni da se obavežu. Poslednja kategorija se odnosi na ljude koji su malo napredovali u istraživanju i visoko su posvećeni. Drugim rečima, imaju čvrst osećaj za sebe, ali nikada nisu prošli kroz ozbiljan proces preispitivanja svojih obaveza. Psiholog koji je sproveo ovo istraživanje ih naziva „oduzetim“; drugim rečima, zatvorili su za sebe svaku ozbiljnu kontemplaciju o tome šta zaista žele od života.
Najpovoljniji status koji ljudi imaju u pogledu prilagođavanja je ostvareni identitet. Ljudi koji su u kategoriji moratorijuma, barem tokom adolescencije, će najverovatnije odgovarati klasičnoj slici buntovnog tinejdžera. Difuznost identiteta takođe može iskusiti poteškoće jer ima tendenciju da lebdi i može biti odvedena na stranputicu i u visoko rizično ponašanje. Međutim, isključena grupa je možda najinteresantnija. Njihove obaveze su se najverovatnije usko poklapale sa očekivanjima roditelja od njih. To su tinejdžeri koji će najverovatnije ući u porodični posao ili profesiju i slediti vrednosti koje se blisko uklapaju sa vrednostima njihovih roditelja. Problem za njih je u tome što bez stvarnog perioda istraživanja sopstvenih sklonosti, mogu da se nađu u krizi. Pogotovo kad nastupe srednje godine i kada možda požale zbog onih odluka koje nisu odgovarale njihovim istinskim, unutrašnjim potrebama.
Identitetski statusi su prvobitno trebalo da se primenjuju na adolescente, ali su ih kasniji istraživači proširili na odrasle godine. Gledajući odrasle, međutim, prirodno pitanje koje treba postaviti je da li je istraživanje identiteta u adolescenciji dovoljno da se ljudi optimalno adaptiraju u odraslom dobu. Nekoliko istraživača identiteta, ispitali su dimenzije posvećenosti i istraživanja kao kontinuirane razvojne procese koji se mogu nastaviti tokom života. Samo zato što ste kao tinejdžer doživeli period istraživanja identiteta ne znači da ste spremni za život. Zdravo je nastaviti da istražujete svoje vrednosti, uloge i sebe u širem i užem smislu bez obzira na godine.
Kviz
Postoje različiti upitnici koje istraživači identiteta koriste za merenje statusa identiteta ili dimenzija koje ih proizvode. Smatrali smo korisnim da ih svedemo u jednostavan kviz sa četiri pitanja. Kviz vam daje brzu procenu o tome koji status identiteta je najbliži vašem trenutnom stanju. Kada odgovorite na kviz, daćemo vam nekoliko uputstava o tome kako da tumačite svoje odgovore i da odatle pređete na planove za rad na oblastima koje će možda zahtevati neko preispitivanje.
Pitanja pokrivaju četiri identitetske obaveze: politiku, religiju, izbor karijere i rodni identitet, oblasti koje pokrivaju mere statusa identiteta koje se koriste u literaturi.
Za svako pitanje izaberite izbor koji je najbliži onome kako se trenutno osećate.
1. Politika je nešto što:
a. Nikada ne mogu biti previše siguran u to jer se stvari tako brzo menjaju. Ali mislim da je važno znati za šta mogu politički da se zalažem i u šta mogu da verujem.
b. Nisam baš razmišljao o tome, jer me to ne uzbuđuje mnogo.
c. Osećam se skoro isto kao i moja porodica. Pratim šta oni rade po pitanju glasanja i slično.
d. Razmislio sam o tome. Shvatam da mogu da se složim sa nekim, ali ne i sa drugim aspektima u koje veruje moja porodica.
2. Kada je u pitanju religija:
a. Nisam siguran šta mi religija znači. Hteo bih da se odlučim, ali još nisam završio sa traganjem.
b. Ne razmišljam mnogo o religiji, ali mi ona ni ne smeta.
c. Prošao sam kroz period ozbiljnih pitanja o veri i sada mogu da kažem da razumem u šta verujem kao pojedinac.
d. Nikada nisam dovodio u pitanje svoju religiju. Ako je to pravo za moju porodicu, mora da je ispravno i za mene.
3. Što se tiče mog izbora karijere:
a. Nisam se baš opredelio za karijeru i samo uzimam sve poslove koji su dostupni dok se nešto dobro ne pojavi.
b. Još uvek pokušavam da odlučim gde leže moji karijerni interesi i aktivno razmišljam o tome koji će poslovi biti pravi za mene.
c. Razmišljao sam malo o svojoj karijeri, ali nikad nema pitanja, jer su moji roditelji rekli šta žele za mene.
d. Trebalo mi je vremena da to shvatim, ali sada zaista znam da sam na pravom putu karijere.
4. U vezi sa muškim i ženskim ulogama:
a. Moji stavovi su identični stavovima moje porodice. Ono što je njima uspelo, očigledno će raditi i za mene.
b. Nikada nisam ozbiljno razmišljao o muškim i ženskim ulogama. Izgleda da me se to jednostavno ne tiče.
c. Proveo sam neko vreme razmišljajući o muškim i ženskim odnosima i odlučio sam šta mi najviše odgovara.
d. Postoji toliko mnogo načina da se definiše uloga muškaraca i žena; Pokušavam da odlučim šta će biti najbolje za mene.
Online psiholog
Evo vodiča za odgovore:
Politika: a= Moratorijum b= Difuzno c=Oduzeto d=Ostvareno
Religija: a= Moratorijum b= Difuzno c= Postignuto d= Isključeno
Karijera: a= Difuzno b= Moratorijum c= Oduzeto d= Ostvareno
Rodna uloga: a= Oduzeto b= Difuzno c=Ostvareno d= Moratorijum
Ako saberete svoje ukupne vrednosti, možda ćete imati mešavinu četiri statusa identiteta, ali je verovatno da ćete više naginjati jednom nego drugom. Oblasti kojima biste možda želeli da se pozabavite u svom sopstvenom razvoju trenutno su one za koje ste ocenili difuzno ili isključeno. Ljudima u statusu moratorijuma, sve dok ne ostanu tamo zauvek, jednostavno treba više vremena da nastave svoje istraživanje pre nego što budu primorani da naprave izbor. Problem sa difuznim statusom je u tome što što duže lebdite na ovim važnim područjima, manja je verovatnoća da ćete dovoljno ojačati svoj osećaj za sebe da se nosite sa svojim budućim razvojnim izazovima. Na primer, teško je uspostaviti pravu intimnost ako je vaš identitet slab.
U oblastima za koje smatrate da su oduzete, možete imati koristi od koraka unazad i upuštanja u neko ozbiljno istraživanje sebe. Nastavljanje putem koji vam je odredila porodica može dovesti do kasnijeg nezadovoljstva. Ostanak difuznog, s druge strane, može dovesti osobu do negativnih ishoda povezanih sa putem vijuganja. Stalni boravak u moratorijumu takođe može biti štetan na različite načine, posebno ako kontinuirana istraživanja pojedinca dovedu do burnih uspona i padova. Za razliku od ove tri negativno orijentisane putanje, ljudi koji kontinuirano procenjuju svoje obaveze i prilagođavaju se kako bi postigli bolje ostvarenje svog identiteta („autentičan put“) najverovatnije će postići ispunjenje tokom svog života.
Ovaj kviz, iako kratak, može vam dati brzu sliku o tome gde se nalazite na razvojnom zadatku koji održava svoju centralnu ulogu u vašoj ličnosti i sposobnosti da se prilagodite životnim izazovima. Takođe možete da koristite ovu alatku da biste savetovali svoju decu, pa i svoje učenike, studente, savetnike i klijente kako biste im pružili osećaj gde će možda morati da se kreću gore ili dole na skali istraživanja ili posvećenosti.
Držite svoj um otvorenim, ali ne previše otvorenim prema promenama. Vaš identitet se može prilagoditi svim razvojnim zadacima koji vam se nađu na putu.
Ukoliko imate teže identitetske probleme i krize kroz koje sada prolazite, ne bi bilo loše da potražite stručnu pomoć. Terapija kao jedan poseban vid rada na sebi, ali i istraživanja o sebi može otvoriti neslućene efekte i potencijale koje imate. Na našem sajtu možete dobiti ovaj vid pomoći, kroz korisne tekstove ali i kroz konkretan rad na sebi sa našim psiholozima. Potrebno je samo to da potražite rubriku sa kontaktima na našem sajtu i zatražite pomoć. Sve terapije koje možete zakazati putem našeg sajta obavljaju se putem online platformi i aplikacija koje sadrže opciju video poziva.
Nemojte se plašiti – traganje za vlastitim identitetom je dugotrajan proces koji može i mora trajati kako bi neko otkrio sve svoje potencijale. Nužno je samo imati dobrog saputnika, kada krenemo na daleki put prema sebi i u sebe, a mi smo vam uvek na raspolaganju.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psihološkinja Anđela Vlaškalić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Anđela Vlaškalić ZAKAŽITE SEANSU andjela.vla@gmail.com Instagram Viber +381653212327 WhatsApp +381653212327 Anđela Vlaškalić Psiholoskinja i Psihoterapeutkinja Kvalifikacije: Master psihološkinjaZavršni nivo
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet