Samopovređivanje – Kako prestati sa samopovređivanjem?
Samopovređivanje je nesumnjivo rasprostranjeno u našem društvu-posebno među mladim ljudima. Teško je znati koliko ljudi ima problem sa samopovređivanjem, ali neke studije su otkrile da je čak 20 odsto srednjoškolaca i 40 odsto studenata u Americi imalo problem sa samopovređivanjem. Kod nas situacija još uvek nije najjasnija baš iz razloga što se to kod nas još uvek ne prepoznaje kao problem. U institucijalnom smislu kod lekara i stručnjaka ovo jeste problem, prepoznaje se kao takav i može biti mogući znak suicidnih sklonosti osobe koja ima problem sa samopovređivanjem. Međutim kod pojedinaca još nije razvijena svest o tome koliko takvo stanje u kojem se neko svesno ili nesvesno samopovređuje može biti pokazatelj opasnosti u kojoj se taj neko nalazi.
Međutim rešenje postoji i rešenje su razvijanje strategija, kako da ovaj način razmišljanja ili ovo stanje zamenite nečim drugim što nije štetno po vas. Naš prvi savet je da je izuzetno važno da utvrdite razloge zbog kojih ste se povredili pre nego što počnete da zamenjujete to ponašanje nečim drugim.
Online psiholog
Zato pre nego što pređete na ovu donju listu, istražite svoje nagone za samopovređivanjem i odgovorite sebi na to odakle ovi nagoni potiču. Pokušajte da identifikujete određena osećanja, mesta ili situacije koje izazivaju potrebu za samopovređivanjem kod vas. Razmišljanje o ovim stvarima bolje će vas pripremiti da istražite alternative samopovređivanju i da se izborite sa ovim problemom. Takođe naš vam je topli savet da ako imate problem sa ovim potražite i stručnu pomoć, jer je uz nadzor stručnjaka oporavak jedino i moguć.
1. Promenite svoje okruženje.
Samopovređivanje uspeva na obrascima koji se ponavljaju. Na primer, možda imate određenu stvar koju koristite za samopovređivanje, doba dana kada to često radite i mesto gde se samopovređujete (poput vaše kuće ili sobe). Ako ste na tom mestu i osećate potrebu za samopovređivanjem, izađite. Izađite napolje, siđite dole, gore ili potpuno napustite to mesto. Velike su šanse da se nećete povrediti ako se uklonite iz tog prostora koji vas na to nagoni.
2. Plačite
Možda vam ovo zvuči kao morbidan savet, ali svi možemo imati koristi od toga da se ponekad dobro isplačemo. Imamo sreću jer je naše telo opremljeno ovim prirodnim oblikom suočavanja sa teškim osećanjima. Oslobodite plačem emocije koje vas podstiču na samopovređivanje. Nema ničeg slabog ili sramnog u plakanju, pa nađite neko mirno i sigurno mesto i pustite sve iz sebe. Ovo ne mora biti savet samo za ljude sa problemom samopovređivanja, ovo može biti korisno za svakog pojedinca!
3. Operite svoje sudove
Jedan blog je upravo ovo uzeo za primer prevencije samopovređivanja, jer se jedan čovek upravo na ovaj način lečio od svoje nezdrave potrebe. Kada malo bolje porazmislite u ovome ima i simbolike i rutine koja može postati zdrava. Predlog je dakle da pustite neki podcast koji vam se dopada, neku muziku koju volite i da zasučete rukave! Pranje sudova je poput pranja negativnih osećanja koja osećamo, postoji izvesno meditativno svojstvo u ovome jer je rutinirano i ne morate misliti ni o čemu. Ako vam ne pomogne baš to, probajte sa nečim drugim…smislite nešto svoje u krajnju ruku!
4. Slušajte listu za reprodukciju.
Napravite listu pesama na vašem telefonu koja odgovara svakom vašem osećanju: kada ste depresivni, ljuti, nostalgični, zaljubljeni, uzbuđeni itd. Kada osetite potrebu za samopovređivanjem, izaberite nešto sa te liste i odslušajte celu stvar, a možete je i ponavljati. Dozvolite sebi da plačete uz tužne pesme i igrajte uz one vesele. Možda ćete pustiti pesme iz srednjih škola koje vas podsećaju na jednostavnija vremena, možda ćete se okrenuti nekom tvrđem zvuku poput hevi metala, bitno je samo da vam neka muzika pomogne da se oslobodite emocije.
Online psiholog
5. Očistite svoju sobu.
Ne morate da se upuštate u čišćenje cele sobe, ali ponekad reorganizovanje fioka komode može biti zaista dobro. Odlučite osvojiti barem jednu stvar u svojoj sobi, bilo da se radi o menjanju posteljine na vašem krevetu ili čišćenju vašeg ormara – možda čak i da odvojite kesu sa odećom koju želite da poklonite. Čišćenje će vam pomoći da koncentrišete vaš um na nešto drugo, a takođe ćete postići nešto produktivno.
6. Operite ruke (ili neki drugi deo tela).
Jedan pacijent je napisao svom psihoterapeutu da u kući poseduje određeni šampon koji koristi da opere svoje podlaktice onda kada ima potrebu za samopovređivanjem. Priznaćemo to zaista deluje čudno, ali ne treba sumnjati da ovo ne radi posao koji treba da obavi. Ovo pomaže u čulnim osećanjima u tom delu tela, a takođe se nekome može sviđati i miris koji svakako ima sedativno i meditativno dejstvo na pojedinca.
7. Pišite o svojim nagonima.
Sa ovim možete učiniti šta god želite. Smatra se da su sve vrste zapisivanja ili pisanja korisne u suočavanju sa željom za samopovređivanjem, od kreativnog pisanja do dnevničkih zapisa. Stručnjaci predlažu praćenje svojih nagona za samopovređivanjem tokom dana, a zatim opisivanje nagona. Ovo zapravo jeste od velike pomoći pri identifikaciji vaših nagona i toga kako da se postavite pred njima. Dobro je biti što više deskriptivan, dajte sebi što više prostora i što više stranica. U svakom slučaju, bolje je izraziti ta osećanja rečima, a ne dopuštati im da se gnoje iznutra.
8. Držite nešto u ruci.
Pronađite nešto malo što će vam stati na dlan. Jedan pacijent je na jednom blogu iz svog iskustva naveo da ima mali kamen koji mu je dao terapeut. Za tog pacijenta kako je naveo potreba za samopovređivanjem bi nastala onda kada bi osetio želju za prizemljenjem, za spuštanjem na svoju ravan. Stiskanjem kameniča bi se taj iritantni osećaj ublažio i ne bi više osećao potrebu za tim. Pokušajte da nađete neki predmet kojeg možete da nosite sa sobom i koji bi za vas mogao imati slično ili isto dejstvo…to ne mora biti kamen, to može biti loptica koju možete da stisnete na prime – odnosno bilo šta.
9. Krećite se.
Ako ste predugo sedeli, ustanite i šetajte unaokolo. Protegnite noge, istegnite udove ili bilo šta slično. Prošetajte ili trčite i pomerajte svoje telo. Možete čak i samo da protresete ruke i ramenima da biste simulirali izbacivanje nagona iz tela. Svaka fizička aktivnost može biti podsticajna za vas u takvim trenutcima.
10. Zagrli nešto što voliš.
Ako možete zagrliti nekoga koga volite, svog ljubimca, pa čak i plišanu igračku bilo bi to odlično po vas, jer čin grljenja je isceljujući i može pomoći u nadoknađivanju nezdravog nagona koji osećate.
11. Vrištite i vičite.
Vrišti u jastuk. vrištite u svom dvorištu, vičite na televizor, vičite u automobili ili možda zamislite da vičete na nekoga ko vam se ne sviđa. Očigledno, uvek budite svesni svog okruženja pre nego što počnete da vrištite i izbacujete svoju agresiju. Pokušajte da glasom izbacite negativno što osećate u sebi.
12. Imenujte svoja osećanja.
Ovo bi moglo izgledati jednostavno, ali zapravo je pomalo teško. Pokušajte da budete što precizniji prema sebi kada pokušavate da imenujete svoja osećanja. Možda se osećate uznemireno, ali postoji li još nešto ispod te anksioznosti?
13. Pozovite ili pošaljite poruku osobi od poverenja.
Čak i ako u vašem životu postoji samo jedna osoba kojoj možete verovati da razgovara o vašem samopovređivanju, obratite joj se. Pitajte ih da li bi bili voljni da razgovaraju ili izađu negde sa vama. Identifikujte ko će ta osoba (ili ljudi) biti unapred i imajte rezervni plan ako ta osoba ne odgovori. Obratite se svom terapeutu jer je i samo saznanje da postoji neko ko je tu zbog nas, nešto što čini da se osećamo manje usamljeno.
14. Sačekajte 20 minuta.
Ako osetite nagon za samopovređivanje pokušajte da sačekate 20. minuta pre nego što to učinite. Uradite prvo nešto drugo, istuširatje se, pogledajte televizijski program ili nešto na interneu…u svakom slučaju pokušajte da bilo kako odgodite tu radnju koju želite da učinite. Znamo da to deluje morbidno, ali ako uspete u tome, verovatno kasnije nećete ni imati potrebu za samopovređivanjem i prevazići ćete ga.
15. Pustite kontrolu.
Ljudi često dobiju potrebu za samopovređivanjem u trenutcima kada osećaju da nemaju kontrolu nad nekom situacijom, nad svojim životom ili generalno bilo čim do čega im je stalo. Takav osećaj kod nekih može biti znatno intenzivan, kod nekih inteziviran, a kod nekih blag. Šta treba učiniti? Pokušajte da izbegnete taj osećaj, pokušajte da se na bilo koji način opustite i dopustite sebi da razumete to da jednostavno i ne možete držati sve pod kontrolom. Takav stav vas je upravo i doveo dovde i pokušajte da se oslobodite od potrebe za kontrolom, a to vam može pomoći u duguročnom smislu svakako.
Ukoliko imate utisak da neke ili gotovo sve stvari koje smo vam naveli u ovom spisku, ne možete da učinite sami – najpametnije bi bilo da potražite stručnu pomoć. Ukoliko u svojoj okolini nemate nekoga ko bi vam u tome mogao pomoći, možete se obratiti psihoterapeutima i psiholozima na našem sajtu koji nude svoje usluge putem online platformi.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i