Simptomi depresije kod starijih osoba – Staračka depresija simptomi
Depresija je više od pukog osećaja tuge. Ona nije trenutna, već je ozbiljan poremećaj raspoloženja kojem je potrebno lečenje. To uzrokuje ozbiljne simptome koji utiču na vaše osećaje, razmišljanje i bavljenje svakodnevnim aktivnostima, poput spavanja, ishrane i rada. To nije znak slabosti osobe ili karakterne crte. Bitno je znati da je većini ljudi koji imaju depresiju potrebno lečenje da bi se popravili.
Online psiholog
Depresija se u starosti ne podrazumeva
Depresija je čest problem starijih odraslih, ali nije normalan, odnosno, podrazumevajući deo starenja. U stvari, studije pokazuju da se većina starijih odraslih oseća zadovoljno svojim životom, uprkos tome što imaju više bolesti ili fizičkih problema. Oni si uglavnom u skladu sa svojim godinama, stanjem u kojem su i nemaju preterana očekivanja. Međutim, važne životne promene koje se dešavaju kako starimo mogu izazvati osećaj nelagode, stresa i tuge.
Na primer, smrt voljene osobe, odlazak u penziju ili suočavanje sa ozbiljnom bolešću može ljude uvesti u ozbiljno depresivno stanje. Posle perioda prilagođavanja, mnogi stariji odrasli mogu povratiti svoju emocionalnu ravnotežu, ali drugi to ne mogu, pa se stoga dešava da dođe do depresivnog poremećaja.
Kako prepoznati simptome depresije kod starijih osoba?
Depresija kod starijih se teško može prepoznati jer mogu pokazivati drugačije simptome u odnosu na uobičajene pojave kod mlađih. Oni mogu imati druge, manje očigledne simptome depresije ili možda neće biti voljni da razgovaraju o svojim osećanjima. Zbog toga je manje verovatno da će lekari prepoznati da njihov pacijent ima depresiju. Ponekad se čini da se stariji ljudi koji su depresivni osećaju umorno, imaju problema sa spavanjem ili izgledaju mrzovoljno, te je teško razgraničiti uobičajeno stanje starije osobe u odnosu na depresiju. Problemi sa konfuzijom ili pažnjom izazvani depresijom ponekad mogu izgledati kao Alchajmerova bolest ili drugi poremećaji mozga.
Depresija kao pratilja virusa COVID-19
Pandemija COVID-19 je uspostavila sistem u kome svako zna barem nekoliko pojedinaca koji tvrde da su se tokom pandemije osećali depresivno, uplašeno ili razdražljivo. Mnogi od njih su fizički udaljeni od onih koje vole, te to dodatno otežava stvari. To se naročito odrazilo na stariju populaciju koja je, usled rizika od zaražavanja, bila primorana da više vremena provodi kod kuće u odnosu na druge članove zajednice. Stoga nije čudno što se depresija javljala i kod starijih u ovom periodu.
Vrste depresije
Velika depresija uključuje ozbiljne simptome koji ometaju sposobnost rada, spavanja, učenja, ishrane i uživanja u životu.
Perzistentni depresivni poremećaj je depresivno raspoloženje koje traje najmanje dve godine. Osoba kojoj je dijagnostikovan perzistentni depresivni poremećaj može imati nalete velike depresije zajedno sa simptomima manje ozbiljnih stanja, ali simptomi moraju trajati dve godine da bi se smatrali hroničnim depresivnim poremećajem.
Online psiholog
Mogući uzroci depresije kod starijih osoba
Genetska predispozicija – verovatnije je da će depresiju razviti ljudi koji imaju u porodičnoj istoriji nekoga ko je imao takvih problema.
Lično iskustvo – Stariji odrasli koji su imali depresiju kada su bili mlađi više su izloženi riziku od razvoja depresije u poznom životnom dobu.
Stres – Stres sam po sebi je logičan okidač za depresivno stanje. Recimo, gubitak voljene osobe, odvajanje od voljenih, ili bilo koja stresna situacija mogu izazvati depresiju.
Za starije odrasle osobe koje depresiju prvi put dožive vrlo kasno, depresija može biti povezana sa promenama koje se javljaju na moždanom planu, odnosno hemijskom, fiziološkom stanju tela koje se menja kako čovek stari… Na primer, starije odrasle osobe mogu patiti od vaskularnim problema. Vremenom se krvni sudovi mogu zakrčiti i sprečiti normalno odlivanje krvi u telesne organe, uključujući mozak. Takva situacija na fiziološkom planu se reflektuje na psihološki aspekt pojedinca, odnosno, može doći da promena raspoloženja koje mogu eskalirati depresijom.
Oni sa vaskularnom depresijom takođe mogu biti izloženi riziku od srčanih bolesti, moždanog udara ili drugih vaskularnih bolesti.
Depresija se može pojaviti udružena sa drugim oboljenjima
Depresija, kod sredovečnih ili starijih odraslih, može se istovremeno javljati sa drugim bolestima kao što su dijabetes, rak, srčana bolest ili Parkinsonova bolest. Depresija može negativno uticati na njih i obrnuto.
Ponekad lekovi koji se uzimaju za ove bolesti mogu izazvati neželjene efekte koji doprinose tome da depresija napreduje.
Svi ovi faktori mogu dovesti do toga da depresija kod starijih ljudi ne bude dijagnostifikovana adekvatno.
Tretman depresije
Depresija, čak i u najtežem obliku se može lečiti. Ako mislite da imate depresiju, počnite sa zakazivanjem sastanka sa vašim lekarom. Ukoliko još uvek niste sigurni šta vam se dešava, možete se posavetovati sa psihologom. Psiholozi sa našeg sajta vam mogu kroz razgovor dati smernice i savete za dalje postupanje. Izbor oblika lečenja se razlikuje za svaku osobu, a ponekad se mora pokušati sa više tretmana kako bi osoba bila uverena da se depresija neće ponovo javiti.
Dakle, najčešći oblici lečenja depresije su lekovi i psihoterapija.
Kognitivna bihejvioralna terapija je jedna vrsta terapije razgovorom koja se koristi za lečenje depresije. Ona se usmerava na pomaganje ljudima da preobraze negativno razmišljanje. Interpersonalna terapija može pomoći pojedincu da razume i reši problematične odnose koji mogu izazvati depresiju.
Medikamenti koji se koriste u lečenju depresije
Antidepresivi su lekovi za lečenje depresije. Postoje različite vrste u zavisnosti od stepena i vrste depresije. Antidepresivima je potrebno dosta vremena da deluju, obično dve do četiri nedelje. Naravno, uz dosledno praćenje uputstava lekara o tome na koji način i pod kojim uslovima bi ih trebalo konzumirati.
Nemojte ih konzumirati na svoju ruku! Takođe, ukoliko vam lekar prepiše antidepresive, nemojte prestajati sa terapijom dok vam on to ne kaže. Ponekad se ljudi koji uzimaju antidepresive osećaju bolje i tada samostalno prestaju da uzimaju lekove, ali onda se depresija vraća. Kada vi i vaš lekar odlučite da je vreme da zaustavite konzumiranje, lekar će vam pomoći da polako i sigurno smanjite dozu.
Starije osobe koje već uzimaju nekoliko lekova za druge bolesti, važno je da razgovaraju sa lekarom o neželjenim interakcijama lekova koje se mogu javiti tokom uzimanja antidepresiva.
Kako antidepresivi ublažavaju depresiju kod starijih ljudi?
Studije su otkrile da, iako antidepresivi mogu biti korisni kod starijih, oni ne moraju uvek biti toliko efikasni kao kod mlađih pacijenata. Takođe, mora se pažljivo razmotriti rizik od neželjenih efekata ili potencijalnih reakcija sa drugim lekovima. Na primer, određeni stariji antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin mogu da umiruju, mogu da izazovu konfuziju ili iznenadni pad krvnog pritiska kada osoba ustane. To može dovesti do padova i preloma, kojima su stariji skloni, a lečenje takve vrste povreda se teže odvija u odnosu na mlađe osobe.
Može li psihoterapija adekvatno pomoći ublažavanju depresije kod starijih osoba?
Većina depresivnih ljudi smatra da su od pomoći podrška porodice i prijatelja, uključivanje u grupe za samopomoć i psihoterapija. Psihoterapija je posebno korisna za one koji su prošli kroz velike životne stresove (poput gubitka prijatelja i porodice, preseljenja iz kuće i zdravstvenih problema) ili koji radije ne uzimaju lekove i imaju samo blage do umerene simptome. Psihoterapija kod starijih osoba može se baviti širokim spektrom funkcionalnih i socijalnih posledica depresije. Mnogi lekari preporučuju psihoterapiju zajedno sa antidepresivima. Međutim, svaki stariji pojedinac je priča za sebe i različiti faktori uslovljavaju nastanak depresije. Najvažnije je da porodica, najbliži prijatelji budu uz osobu koja prolazi kroz ovo stanje. Starije osobe će možda imati poteškoće u procesu lečenja, u smislu nedovoljno motivacije, ali okruženje u tom slučaju mora odigrati ključnu ulogu.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Slični članci
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Rebeka Popov
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Psiholog Rebeka Popov ZAKAŽITE SEANSU rebeka.popov@gmail.com Viber +381628998402 WhatsApp +381628998402 Rebeka Popov Psiholog i Savetnik Dobrodošli!Kao psiholog i REBT
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila