O samoubilačkim mislima treba govoriti i to ne treba da bude tabu tema, jer tako može biti izvršena prevencija nad nekim ljudima koji bi to mogli učiniti. Većina osoba sa suicidnim mislima obično ne želi da umre. Žele samo da se osećaju bolje, ali ne znaju kako, i često ne veruju da mogu saznati kako. Suicidalne misli mogu biti skraćenica za „osećam se posramljeno, usamljeno, bespomoćno, depresivno, krivo, besno, beznadežno i uplašeno. Suicidalne misli mogu da podsete ljude da imaju potpunu kontrolu nad svojim životima u trenucima kada se osećaju van kontrole i uplašeni.

Suicidne misli mogu biti mehanizam za suočavanje koji ima za cilj da smiri ili umiri pojedinca koji ih oseća. Često se ljudima kroz odrastanje i kao deci ne predaje korpa puna zdravih mehanizama za suočavanje sa problemima. Roditelji modeliraju snalaženje svoje dece, a i oni sami možda nikada nisu naučili voditi emocionalnu brigu o sebi. Mehanizmi suočavanja s kojima se uče neka deca mogu biti alati poput:

• poricanja
• potiskivanja
• eksternalizacije
• besa i ljutnje
• alkohola
• droge
• nasilja

Postoje i drugi razlozi zbog kojih ljudi razmišljaju ili pokušavaju samoubistvo. Neko bi mogao biti pod uticajem neke supstance i reagovati impulsivno kada se njegovo mišljenje promeni Ili je možda neko maničan, psihotičan ili ozbiljno depresivan.

Izbor mora biti život: Neki ljudi razviju suicidne misli rano u životu i ponovo ih reaktualizuju kada se osećaju preopterećeno, usamljeno, van kontrole ili kada se ponovo pojavi depresija koja poprima jače oblike. Ove misli mogu biti poput otrcanog, ružnog, istrošenog, starog džempera koji ste obukli. U početku pruža udobnost, ali onda shvatate da je istrošen, da vam je prevruće i da vas guši. Na kraju, ove misli, poput džempera, treba i odbaciti kako bi se mogao osloboditi i krenuti napred, odnosno odabrati život naspram smrti.