Prisilne, opsesivne, nametnute ili negativne misli

Opsesivne misli su iznenadne, nehotične misli koje mogu biti uznemirujuće. Ove misli mogu biti uznemirujuće za pojedinca koji ih doživljava, ali često ne vode do štetnih radnji.

Iako svi povremeno mogu doživeti iznenadne opsesivne i negativne misli koje mogu biti uznemirujuće ili neprijatne, neki pojedinci često doživljavaju misli koje izazivaju veliki stres i anksioznost.

Online psiholog

U ovom članku se bavimo upravo tim i razmatramo šta su to takve, nametljive misli, raspravljamo o nekim mitovima koji ih okružuju i kako se osoba može lečiti ili eliminisati takve misli.

Šta su opsesivne i negativne misli?

Prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, opsesivne negativne misli su među simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Ovakve misli takođe mogu biti karakteristika i pouzdani izvor anksioznosti, depresije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OKP).

Opsesivne misli su neželjene misli koje se pojavljuju neočekivano ugblavnom bez logičkog sleda za onog koji ih doživljava. One mogu biti uznemirujuće i neprijatne.

Misli takođe mogu biti eksplicitne, što može dovesti do toga da ih ljudi drže u tajnosti i ne traže pomoć jer se stide onoga što ih muči.

Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, nametljive opsesivne misli su nehotične i nemaju uticaja na stvarnost ili želje neke osobe. Ljudi ne deluju na osnovu ovih misli, obično ih smatraju šokantnim i neprihvatljivim.

Nametljive, intenzivne ili opsesivne misli mogu biti vrlo frustrirajuće i uzrokovati značajnu količinu problema kod nekih ljudi. Često, što se ljudi teže trude da se oslobode ovih misli, to one postaju upornije postaju i sve intenzivnije.

Uobičajene vrste opsesivnih misli

Opsesivne misli su obično neprijatne i mogu biti šokantne za onoga ko ih doživljava. Neophodno je shvatiti da su takve opsesivne misli nehotične. Ljudi koji ih doživljavaju obično bivaju odbijeni prirodom njihovog sadržaja i zato postaju sve više frustrirani ovim problemom.

Postoji mnogo vrsta nametljivih misli. Po pojedinim naučnicima uobičajene teme nametljivih misli uključuju najčešće opsesivne seksualne misli.

Seksualno nametljive misli imaju tendenciju da se vrte oko nečije seksualnosti ili da seksualno nanose štetu drugima. Takvo ponašanje za razliku od drugih delovanja koje mogu da izazovu ovakve misli može biti štetno po pojedinca koji od takvog poremećaja pati.

Primeri seksualno nametljivih misli mogu uključivati:

  • strah od seksualne privlačnosti ka maloletnim licima
  • strah od privlačnosti koju pojedinac oseća prema članovima svoje porodice
  • strahovi u vezi sa njihovom seksualnom orijentacijom

Kako nametljive ili opsesivne misli utiču na ljubavne odnose?

Ljudi mogu brinuti o svojim odnosima, na koje takve misli mogu da utiču.

Primeri štetnog uticaja nametljivih misli u odnosima sa drugima mogu uključivati:

  • Opsesivnu potrebu za analizom svojih osećanja prema partneru i konstantnom pronalaženju grešaka kod partnera
  • stalno traženje sigurnosti od svog partnera
  • sumnje u pogledu vernosti

Opsesivno religiozne misli

Vrste religijskih nametljivih misli mogu uključivati:

  • Strah od greha ili pakla
  • imati negativne ili lascivne misli u verskom objektu
  • neprestano ponavljanje određenih molitvi
  • strah da ste izgubili dodir sa Bogom ili svojim uverenjima
  • neprestana analiza vere
  • Nasilne nametljive misli
  • Osoba može doživeti misli o nasilju prema sebi ili drugima.

Uobičajene nasilne nametljive misli uključuju:

  • nanošenje štete voljenim osobama ili deci
  • želja za ubijanjem druge osobe
  • korišćenje noževa ili drugih predmeta kako bi naneli štetu drugima
  • trovanje hrane

Ljudi koji imaju takve misli mogu izbegavati javna mesta i kontakt sa ljudima.

Online psiholog

Mitovi

Postoje neki mitovi koji okružuju nametljive misli. Ovi uključuju:

Mit 1: Osoba želi da deluje na osnovu ovih misli

Činjenica: Ljudi ne žele da deluju na osnovu svojih opsesivnih misli

Prema naučnicima, obrnuto je zapravo tačno. Najopasniji mit koji okružuje nametljive misli je da će one dovesti do akcije koja je zamišljena.

Oni koji doživljavaju ove misli obično se trude da se bore protiv njih, što dovodi do toga da misli postaju intenzivnije što i dovodi do opsesije ili frustracije. Zbog toga što su najčešće takve misli zapravo u suprotnosti sa prirodom osobe koja ih misli.

Mit 2: Sve misli vredi ispitati

Činjenica: Misli nemaju uvek značajno značenje i ne mora svaka misao biti važna.

Ljudi ne moraju svaku misao gledati kao znak ili upozorenje na nešto. Uprkos tome što ove misli mogu učiniti da osoba oseća tegobu ili nelagodu zbog njih, one obično nemaju nikakvo značenje i obično ne moraju nužno naterati osobu da deluje pod njihovim uticajem.

Uzroci

Nametljive misli mogu biti jedna vrsta ili izvor opsesivno kompulsivnog poremećaja ličnosti. Opsesivno kompulsivni poremećaj je uobičajen poremećaj koji uključuje opsesivne misli i kompulsivno ponašanje.

Ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem takođe mogu doživeti nametljive, intenzivne, invazivne i zastrašujuće misli. Posttraumatski stresni poremećaj je stanje koje se razvija nakon traumatičnog događaja.

Ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem mogu sa ovakvim mislima doživeti veliku nelagodnost jer ih mogu naterati da ponovno dožive povratak traumatične situacije koja je izazvala poremećaj. Takođe mogu doživeti nametljive misli koje se odnose na tu traumu.

U nekim slučajevima, međutim, uzrok opsesivnih misli nije jasan niti poznat. Ponekad se zaista može desiti da ljudi ne mogu da utvrde čak ni uz pomoć terapeuta, šta ih je izazvalo. Međutim samo u retkim slučajevima ovo stanje ne može biti prevaziđeno.

Lečenje

Osoba koja ima ovakve misli ne mora da živi sa ovavkim mislima. Upravo zbog toga što postoje nadležni ljudi koji vam mogu pomoći da ih prevaziđete. Nekoliko opcija lečenja je dostupno za ljude koji imaju opsesivne misli.

Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) na primer može pomoći osobi da promeni način razmišljanja i reagovanje na te i takve misli.

Lekovi za opsesivno kompulsivni poremećaj ličnosti mogu uključivati selektivne inhibitore ponovnog uspostavljanja lučenja serotonina (SSRI) ili druge antidepresive, poput klomipramina, koji je takođe inhibitor ponovnog lučenja serotonina koji je možda u stagnaciji te su takve misli rezultat toga.

Iako ljudi obično koriste SRI za lečenje depresije, ovi lekovi mogu pomoći i kod simptoma opsesivno kompulsivnih poremećaja ličnosti. Može im trebati 8–12 nedelja da počnu da deluju i na opsesivne misli od kojih pacijent pati.
Stručnjaci nude nekoliko saveta za suočavanje sa opsesivnim mislima. Saveti uključuju:

  • identifikujući misli kao nametljive
  • racionalizaciju toga da se radi o slučajnom i nebitnom misaonom sledu za svakodnevni život
  • prihvatanje njihovog prisustva umesto opovrgavanja postojanja takvih misli, jer bi to logično, samo izazvalo ponovno vraćanje ovakvih misli
  • Nastaviti se ponašati normalno kada ih prepoznamo
  • shvatanje da se ovakve misli mogu vratiti
  • vežbanje vaše meditacije, koncetracije ili pažnje

Osoba treba da izbegava:

  • Odgurivanje ovakvih misli
  • Pokušavanje toga da shvati šta ove misli “znače”
  • Preterano razmišljanje o njima

Dijagnoza

Lekar će postavljati pitanja o prirodi ovih misli i njihovoj učestalosti. Takođe će pitati da li postoji porodična istorija bolesti mentalnog zdravlja kod pacijenta.

Lekar može uputiti osobu na specijalistu za mentalno zdravlje, koji će proveriti simptome poremećaja mentalnog zdravlja u slučaju da izaziva misli. Na primer, mogu vas testirati na kompulsivno ponašanje koje možda ukazuje na opsesivno kompulsivni poremećaj koji je doprineo razvoju opsesivnih misli.

Izgledi za oporavak

Moguće je lečiti neke uzroke nametljivih misli. Neki ljudi će prevazići opsesivno kompulsivni poremećaj ili posttraumatski stresni poremećaj, ali to može potrajati. Drugi mogu nastaviti da osećaju simptome, ali će moći da ih upravljaju lečenjem lekovima ili terapijom.

Za neke ljude nametljive misli mogu trajati dugo. Moguće je naučiti živeti sa ovim mislima i ne dozvoliti im da utiču na vaš svakodnevni život.

Kada treba zatražiti pomoć

Mnogi ljudi će doživeti neke neželjene i iznenadne misli, a obično nije potrebno videti lekara ili terapeuta kada osetimo da imamo problem sa ovim.

Međutim, svako ko doživi nametljive misli koje izazivaju redovne ili ozbiljne tegobe treba da ode kod lekara ili terapeuta. Ovi stručnjaci mogu pomoći osobi da razume šta izaziva misli i kako se prema njima odnositi.

Osoba koja pati od ovog problema može pronaći korisne savete na našoj veb stranici koja vam kroz tekstove pruža informacije koje vam mogu koristiti i za ovakve fenomene.

Takođe naš sajt vam nudi opciju korišćenja usluga online psihologa. Naši psiholozi mogu vam pružiti savete i naučiti vas tehnikama za suzbijanje ovakvih misli. Kontakt online psihologa takođe možete pronaći na našem sajtu.

Rezime

Opsesivne misli su neželjene i nevoljne misli koje su obično uznemirujuće prirode po onog koji ih doživljava ili preživljava. Ljudi koji doživljavaju ove misli često i ne reaguju na njih i često ih smatraju samo uznemirujućima. Dakle ako je neko iz vašeg okruženja spomenuo da ima problem ovakve prirode, ne morate se plašiti za vašu sigurnost čak i ako ima nasilne misli. Ovakve misli često neće uzrokovati ništa u stvarnosti, sem toga što će frustrirati onoga ko ih doživljava.

Nametljive misli ponekad jesu posledica lošeg mentalnog stanja ili mentalnog poremećaja. U drugim slučajevima, njihov uzrok ponekad i nije jasan.

Lečenjem osnovnog mentalnog problema ili stanja možete pomoći u smanjenju opsesivnih ili nametljivih misli.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »