Ako neko sumnja da je dete zlostavljano, treba da se obrati pedijatru ili lokalnoj agenciji za zaštitu dece za pomoć. Lekari su po zakonu obavezni da sve sumnjive slučajeve zlostavljanja ili zanemarivanja dece prijave nadležnim organima. Oni takođe mogu preporučiti terapeuta i pružiti potrebne informacije istražiteljima. Lekari takođe mogu da svedoče na sudu da bi dobili pravnu zaštitu za dete ili da bi pomogli u krivičnom gonjenju osobe osumnjičene za seksualno zlostavljanje dece.

Ako postoji sumnja da je dete bilo seksualno zlostavljano, dete bi trebalo da bude pregledano što je pre moguće od strane obučenog zdravstvenog radnika. Imperativ je da se svakom zlostavljanom detetu odmah omogući posebna podrška i tretman; lekarski pregled ne treba odlagati iz bilo kog razloga. Mnogi znaci povreda u vezi sa seksualnim zlostavljanjem su privremeni. U idealnom slučaju, ispit bi trebalo da se obavi u roku od 72 sata od događaja ili otkrića. Uvek se mora obaviti kompletan fizički pregled kako bi ispitivač mogao da potraži bilo kakve znake fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Ova dva oblika zlostavljanja mogu i često jesu koengzistentna. Što duže traje zlostavljanje, manja je verovatnoća da će se dete potpuno fizički ili emocionalno oporaviti.

Bez obzira na prirodu zlostavljanja, odmah treba preduzeti korake za prijavu zlostavljanja i dobijanje pomoći. Odlaganje izveštaja smanjuje šanse deteta za potpuni oporavak.

Ako je dete bilo zlostavljano, dete će imati koristi od usluga kvalifikovanog stručnjaka za mentalno zdravlje. Roditeljima i drugim članovima porodice može se savetovati da potraže savet kako bi mogli da pruže podršku i utehu koja je potrebna detetu. Ako je neko u porodici odgovoran za zlostavljanje, stručnjak za mentalno zdravlje takođe može uspešno da leči i tu osobu.

Ako je dete zlostavljano, roditelj može biti jedina osoba koja mu može pomoći. Nemojte odlagati prijavljivanje sumnje na zloupotrebu. Negiranje problema samo će pogoršati situaciju. U svakom slučaju zlostavljanja dece, bezbednost zlostavljanog deteta je od primarne važnosti. On ili ona treba da budu u bezbednom okruženju bez potencijala za nastavak zlostavljanja.

U mnogim slučajevima, deca koja su zlostavljana ili zanemarena bore se sa trajnim emocionalnim posledicama, čak i nakon što je zlostavljanje zaustavljeno. Dete koje je bilo zlostavljano ili na drugi način ozbiljno maltretirano može postati depresivno ili razviti samoubilačko, povučeno ili nasilno ponašanje. Starije dete može koristiti drogu ili alkohol, pokušati da pobegne ili zlostavlja druge. Što je dete mlađe i što je bliži odnos deteta sa nasilnikom, emocionalno oštećenje teži da bude ozbiljnije. Kao odrasli, mogu razviti bračne i seksualne poteškoće, depresiju ili samoubilačko ponašanje. Uz ranu intervenciju i lečenje, ovi ishodi se mogu izbeći.