Osobine nasilnika – Kakva je razlika između agresivne i nasilne osobe?
Šta je agresivno, a šta nasilno ponašanje?
Agresija, prema socijalnoj psihologiji, jeste svako ponašanje ili radnja čiji je cilj nanošenje fizičke ili psihološke štete osobi ili životinji, pa čak i oštećenju nečije fizičke imovine.
Nekoliko primera agresivnih postupaka:
- dela fizičkog nasilja, namerno udaranje neke osobe
- vika, psovke i grub rečnik iskazan prema nekome
- ogovaranje ili na primer širenje glasina o drugarici iz razreda
- namerno nanošenje materijalne štete nekome, na primer namerno razbijanje omiljene šolje vašeg cimera – ili bušenje gume na automobilu svog kolege
Online psiholog
Često ćete naići na „agresiju i nasilje“ kao na jedan neodvojivi pojam. Istina je da se agresija i nasilje često poklapaju, ali to su, u stvari, dve različite stvari.
Nasilje se odnosi na ekstremnu fizičku agresiju sa ciljem da izazove ozbiljnu štetu. Drugim rečima, agresija ne uključuje uvek nasilje, ali nasilje uvek uključuje agresiju.
Recimo da ste se naljutitili na mlađeg brata ili sestru tokom svađe i bacite svoju knjigu na njega ili nju u frustraciji. Knjiga ih pogodi i izraste im modrica iako možda niste ni želeli da ih udarite. To bi na primer bio čin fizičke agresije, ali ne nužno i nasilja.
S druge strane, ako gurnete brata ili sestru uz zid, a zatim ga udarite sa ciljem da ga povredite, to bi bio čin nasilja. Dakle nasilje je namerno iskazivanje agresije putem fizčke sile.
Agresivno ponašanje ne krši samo društvene norme. Ono takođe može uticati na odnose, pa čak i imati profesionalne ili pravne posledice.
Prepoznavanje načina na koji se agresija pojavljuje u vašem životu može vam pomoći da preduzmete korake ka njenom rešavanju, zajedno sa besom i svim drugim emocijama koje bi mogle da igraju ulogu u ovom ponašanju.
U nastavku ćemo istražiti vrste i potencijalne uzroke agresije, plus ponuditi neke smernice o tome kada je vreme da dobijete stručnu podršku kako bi prevazišli svoj problem.
Vrste agresije
Agresija se obično deli u dve kategorije.
Impulsivna agresija
Ova vrsta agresije, takođe poznata kao emocionalna ili afektivna agresija, ima tendenciju da potiče direktno iz emocija koje doživljavate u nekom trenutku. Ovakva agresija često biva doživljena kao nekontrolisana i burna, a da osoba koja je oseća nije ni svesna otkud je agresija došla.
Ako ne možete da pristupite osobi ili stvari koja vas uznemirava, onda biste mogli da preusmerite ovu agresiju ka nečemu ili nekome kome možete da pristupite – uključujući sebe.
Primeri impulsivne agresije:
– Vaš drugar je bolji od vas u nekoj igrici koju zajedno igrate. On vam se pomalo ruga i postaje sve bezobrazniji, međutim verovatno ne misli ništa loše podrazumevajući da se zabavljate. Vas obuzima bes i isključujete konzulu bez obzira na njegov skor.
– Srećete se sa vašim partnerom i on vam poklanja vrlo skup i dragocen poklon. Zbog poklona se osećate neprijatno, pa ga vraćate uz izvinjenje, govoreći da ne možete da ga prihvatite. Međutim on reaguje tako što ga bace na zemlju i gazi.
Instrumentalizovana agresija
Ova vrsta agresije, takođe poznata kao kognitivna agresija, uključuje planiranje i nameru, obično za postizanje određene želje ili cilja.
Svaka agresija uključuje određeni stepen namere da se naudi nekome ko ne želi da bude povređen. Ali akti instrumentalizovane agresije uglavnom uključuju više proračuna i svrhe, bez ikakvog gubitka kontrole.
Primeri instrumentalizovane agresije:
– Upravo ste se prijavili za unapređenje na poslu kada čujete kako vaš supervizor ohrabruje drugog kolegu da se prijavi za tu poziciju, govoreći da bi se odlično slagali. Želite tu poziciju, pa kažete nekolicini ljudi da ste primetili da kolega pije u njihovoj kancelariji, nadajući se da će glasine doći do vašeg pretpostavljenog.
– Vaše dete vas pita da li može dobiti 20,30 evra kako bi kupilo novu video igricu. Nemate novca na pretek, pa kažete da ne može dobiti. Izgleda vam kao da su prihvatili vaš odgovor. Ali sledećeg dana, spremate se da idete u kupovinu, međutim ne možete da pronađete novčanik. Na kraju, ga nalazite u kanti za smeće – bez gotovine i sa vašim karticama iseckanim na komadiće.
Prepoznavanje znakova agresije
Kao što ste možda primetili, agresija može imati mnogo oblika.
Ponekad je više tajnovita i suptilna nego očigledna i direktna. Dakle, možda čak i ne shvatate da se određena ponašanja računaju kao agresija.
Agresija često uključuje fizičko ili verbalno nanošenje bola, ali može uključivati i prinudu ili manipulaciju:
Fizička agresija uključuje šutanje, udaranje pesnicama, udaranje šamara ili bilo koje radnje koje izazivaju fizičke povrede. Ovo ne uključuje slučajnu povredu, kao što je da na prime slučajno zgazite psu na rep u mraku. Fizička agresija dakle podrazumeva namerno nanošenje bola drugoj osobi.
Verbalna agresija može uključivati vikanje, psovanje, upućivanje uvreda i druge okrutne i neljubazne primedbe koje imaju za cilj da izazovu bol i uznemirenost. U ovu kategoriju spada i govor mržnje.
Relaciona agresija se odnosi na radnje koje imaju za cilj narušavanje reputacije ili odnosa druge osobe. Primeri uključuju maltretiranje, ogovaranje, nepoštovanje i izigravanje poverenja prijatelja.
Neprijateljska agresija opisuje emocionalne ili reaktivne radnje koje uključuju specifičnu nameru da se neko povredi ili nešto uništi.
Pasivna agresija može uključivati bilo koje indirektno izražavanje negativnih osećanja. Uobičajeni primeri uključuju prećutno postupanje, podrugljive ili sarkastične primedbe i preusmeravanje krivice.
Možda ćete primetiti da se agresivno ponašanje dešava kada:
Se osećate razdražljivo, ljuto, kada vam je dosadno ili ste jednostavno nemirni
- Kada stvari ne idu kako treba
- Kada želiš da se obračunaš sa nekim ko ti je naneo nepravdu
- Kada verujete da je neko prema vama postupao nepravedno
- Kada vaše emocije prevadaju i osećate se nekontrolisano
- Kada je situacija u kojoj se nalazite nesnosna ili neprijatna
DAKLE ODAKLE SAV TAJ BES?
Bes se odnosi na emociju, dok se agresija odnosi na ponašanje.
Dok bes često igra veliku ulogu u agresiji – podstičući izlive ili želju za osvetom, na primer – ona sama po sebi nije štetna. Bes zapravo može biti korisna stvar kada je produktivno izrazite.
Online psiholog
Znaci agresije kod dece i tinejdžera
Deca i tinejdžeri neće uvek pokazivati agresiju na isti način kao odrasli.
Zajedno sa fizičkim radnjama kao što su šutiranje, udaranje i guranje, agresija kod deteta može uključivati:
- eksplozivni ili nasilni napadi besa i česti ispadi
- ismevanje ili vređanje vršnjaka da bi izazvali reakciju
- pretenje da će povrediti nekog drugog ili sebe
- korišćenje igračaka ili drugih predmeta kao oružja
- povređivanje životinja
- uništavanje tuđih stvari ili oštećenje tuđe imovine
- lažu i kradu
Agresija kod tinejdžera može uključivati:
- vikanje na roditelje i braću i sestre
- iskazivanje ekstremne razdražljivosti, besa ili impulsivnosti
- uništavanje stvari ili imovine
- zadirkivanje, maltretiranje ili isključivanje drugih vršnjaka iz grupe
- laganje, ogovaranje i širenje glasina o vršnjacima
- korišćenje prinude i manipulacije za održavanje društvenog statusa i kontrole
- pretnja da će povrediti druge ili sebe
Koja je razlika između agresije i zlostavljanja?
Iako postoji mnogo preklapanja između agresije i zlostavljanja, ovo su dva različita koncepta.
- Zlostavljanje uključuje želju da se preuzme i zadrži moć i kontrola. Takođe:
- se dešava u okviru neke vrste veze — romantične, porodične ili profesionalne
- se dešava po šablonu
- pojavljuje se samo u određenim kontekstima — zlostavljanje se često ne dešava u javnosti
Naučite znakove emocionalnog zlostavljanja
Agresivno ponašanje se svakako može smatrati zlostavljanjem. Razmislite o tome na ovaj način: nije svaka agresija zlostavljanje, ali svako zlostavljanje je agresija.
Šta uzrokuje agresivno ponašanje?
Agresija obično nema samo jedan specifičan uzrok. Umesto toga, dokazi iz Pouzdanog izvora sugerišu da brojni faktori mogu doprineti agresivnom ponašanju.
Biološki faktori
Hemija mozga i drugi biološki faktori koji mogu igrati ulogu u agresiji uključuju:
Nepravilan razvoj mozga. Stručnjaci su povezali povećanu aktivnost u amigdali i smanjenu aktivnost u prefrontalnom korteksu sa agresijom. Lezije u mozgu, koje se mogu desiti kod neurodegenerativnih stanja, takođe mogu dovesti do agresivnog ponašanja.
Genetika. Mutacije određenih gena, uključujući monoamin oksidazu A, takođe mogu doprineti.
Hemijska i hormonska neravnoteža u mozgu. Neuobičajeno visoki ili niski nivoi određenih neurotransmitera, uključujući serotonin, dopamin i gama-amino-buternu kiselinu (GABA), mogu dovesti do agresivnog ponašanja. Viši nivoi testosterona takođe mogu dovesti do agresije kod ljudi bilo kog pola.
Neželjeni efekti lekova na recept i drugih supstanci. Lekovi i supstance koje izazivaju promene u mozgu ponekad mogu dovesti do agresivnog ponašanja. Nekoliko primera uključuje kortikosteroide, alkohol, anaboličke steroide i fenciklidin (PCP).
Medicinska stanja. Agresivno ponašanje može se desiti kao rezultat određenih zdravstvenih stanja koja oštećuju vaš mozak, uključujući moždani udar, demenciju i povrede glave.
Psihološki faktori
Agresivno ponašanje se ponekad može desiti kao simptom određenih stanja mentalnog zdravlja, uključujući:
- poremećaj ponašanja
- povremeni eksplozivni poremećaj
- poremećaj protivljenja ili odbijanja (ODD)
- poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)
- posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
- autizam
- bipolarni poremećaj
- šizofrenija
- depresija
- poremećaji upotrebe supstanci
- hronični stres
- određeni poremećaji ličnosti, uključujući bipolarne, antisocijalne (poput sociopatije i psihopatije) i narcisoidne poremećaje ličnosti
Naravno, agresija ne znači uvek da imate problem sa mentalnim zdravljem, niti to što imate dijagnozu mentalnog zdravlja automatski znači da ćete se ponašati agresivno prema drugima.
Faktori okoline
Okolnosti i izazovi u vašem svakodnevnom životu i okruženju takođe mogu doprineti agresivnom ponašanju.
Agresija se može desiti kao prirodna reakcija na stres, strah ili osećaj gubitka kontrole. Takođe biste mogli da odgovorite agresijom kada se osećate frustrirano, maltretirano ili nesigurno – posebno ako nikada niste naučili kako da efikasno upravljate svojim emocijama.
Takođe je veća verovatnoća da ćete se ponašati agresivno ako vas je vaspitanje izložilo agresiji i nasilju. Ovo bi se moglo dogoditi ako:
- Ste imali nasilne roditelje i staratelje ili braću i sestre koji su vas maltretirali
- Ako ste odrastalu u komšiluku ili zajednici gde su se nasilje i agresija često dešavali
- Ako ste doživeli okrutno ili nepravedno postupanje od strane nastavnika i drugova iz razreda
Šta uzrokuje agresiju kod dece i tinejdžera?
Dok se većina gore navedenih uzroka može odnositi i na malu decu i adolescente, drugi faktori takođe mogu doprineti agresiji u detinjstvu.
Deca često imaju problema da izraze emocije rečima, na primer, tako da dete koje se oseća uplašeno, sumnjičavo ili frustrirano može da napadne agresivno umesto da jasno kaže kako se oseća.
Takođe je vredno imati na umu da mala deca nisu u potpunosti naučila da poštuju granice i prava drugih. Deca koja su svedoci agresije, tada bi mogla naučiti da se izražavaju kroz agresiju i nasilje.
Stanja mentalnog zdravlja koja obično pogađaju decu, uključujući ADHD i autizam, takođe mogu igrati ulogu u agresivnom ponašanju. Deca i tinejdžeri sa ovim uslovima mogu:
- Da imaju problema da se nose sa bolnim i intenzivnim emocijama
- Da teško izražavaju potrebe i traže pomoć
- Da dožive dugotrajnu frustraciju i uznemirenost koja izaziva besne i agresivne izlive
Deca i tinejdžeri sa depresijom takođe često doživljavaju bes i razdražljivost kao glavne simptome ovog poremećaja. Možda ćete primetiti ova osećanja u njihovom svakodnevnom raspoloženju, ali bes i razdražljivost se takođe mogu pokazati kao agresivno ponašanje prema drugima.
Lečenje agresivnog ponašanja
Ljudski je s vremena na vreme postati frustriran i uznemiren, a ove emocije bi vas lako mogle navesti da odgovorite agresivnim ponašanjem u određenim situacijama.
Rad na razvoju i vežbanju jačih veština regulacije emocija može napraviti veliku razliku, apsolutno. Ali kontaktiranje stručnjaka za mentalno zdravlje je uvek dobra opcija kada se agresivno ponašanje:
- dešava jako često
- kada izaziva probleme u vašim ličnim i profesionalnim odnosima
- kada utiče na vaš svakodnevni život
- kada osećate da je ono nekontrolisano
Dobijanje pomoći za probleme sa agresijom pre nego se ona razvije kao čest obrazac ponašanja kod pojedinca je od suštinskog značaja. Upravo iz razloga što agresivno ponašanje može lako izazvati trajnu fizičku ili emocionalnu štetu drugim ljudima, životinjama, pa čak i vama.
Najbolji tretman za agresivno ponašanje zavisi od osnovnog uzroka, ali terapeut uvek može ponuditi više smernica za identifikaciju okidača i faktora koji doprinose.
Terapija nudi siguran prostor bez osuđivanja za:
- To da podelite iskustva koja dovode do besa i agresivnog ponašanja
- Da istražite traumu iz detinjstva koja je možda doprinosila vašem agresivnom ponašanju
- Da razvijete nove metode suočavanja sa teškim ili nesavladivim emocijama
- Da vežbate alternativne načine za snalaženje u frustrirajućim situacijama
- Da naučite da zamenite agresivnu komunikaciju asertivnom komunikacijom
Vrste terapije za agresiju
Terapeut može preporučiti različite pristupe terapiji, u zavisnosti od osnovnih simptoma mentalnog zdravlja koje imate.
Kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) može vam pomoći da naučite da identifikujete i promenite beskorisne obrasce ponašanja i praktikujete korisnije tehnike suočavanja. Ovaj pristup se ne fokusira mnogo na prošla iskustva, ali može pomoći u poboljšanju simptoma depresije, anksioznosti, poremećaja ličnosti, bipolarnog poremećaja i ADHD-a.
Psihodinamska terapija može vam pomoći da se pozabavite simptomima mentalnog zdravlja i emocionalnim stresom tako što ćete pratiti njihove korene u ranijim životnim događajima.
Terapija dijalektičkog pristupa može vam pomoći da izgradite i vežbate veštine da tolerišete probleme koje imate, regulišete emocije i efikasnije upravljate međuljudskim odnosima.
Interpersonalna terapija može vam pomoći da istražite relacijske izazove koji utiču na vaše raspoloženje i doprinose depresiji i drugim simptomima mentalnog zdravlja.
Obuka za roditelje može pomoći u rešavanju napete porodične dinamike ili beskorisnih roditeljskih taktika koje doprinose ili pojačavaju agresivno ponašanje kod dece.
U nekim slučajevima, terapeut takođe može preporučiti rad sa psihijatrom kako bi se istražile mogućnosti lekova za agresiju. Neki psihotropni lekovi mogu pomoći u ublažavanju agresivnih misli i ponašanja koji se dešavaju kao proizvod stanja i problema mentalnog zdravlja.
To uključuje antipsihotike kao što su risperidon (Risperdal) i haloperidol i stabilizatore raspoloženja kao što su karbamazepin (Tegretol), litijum i valproična kiselina.
Ako nemate nikakve simptome problema mentalnog zdravlja, vaš terapeut može predložiti povezivanje sa zdravstvenim radnikom koji može pomoći da se isključe zdravstveni problemi i drugi medicinski uzroci agresije.
Kada je zaista neophodno zatražiti pomoć?
U većini slučajeva, agresivno ponašanje se dešava sa razlogom. Identifikovanje glavnih uzroka agresije može olakšati izbegavanje potencijalno izazivajućih situacija, što svakako može napraviti razliku.
Imajte na umu, međutim, da ne možete izbeći svaki mogući okidač. Zato preduzimanje koraka za direktnu promenu vašeg ponašanja može pomoći u sprečavanju agresije u budućnosti. Terapeut može naučiti strategije za bolje upravljanje svojim emocijama i održavanje kontrole, što može dovesti do korisnije i produktivnije komunikacije.
Na našem sajtu takođe pored samih tekstova možete dobiti konkretnu pomoć u vidu online terapije. Online terapija izuzetno je uspešna kao metod, putem kojeg se može tretirati i ovaj problem. Sve što je potrebno je da pronađete i odaberete psihologa ili psihoterapeuta putem našeg sajta i da mu se obratite za pomoć. Seanse koje možete zakazati obavljaće se putem video poziva, odnosno vaših omiljenih online aplikacija koje sadrže opciju video poziva.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Rebeka Popov
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Psiholog Rebeka Popov ZAKAŽITE SEANSU rebeka.popov@gmail.com Viber +381628998402 WhatsApp +381628998402 Rebeka Popov Psiholog i Savetnik Dobrodošli!Kao psiholog i REBT