Psihologija nasilnika

Interpersonalna (instrumentalna) agresija može imati fizičke, verbalne, emocionalne ili druge oblike, čiji se primeri sastoje od zlostavljanja, napada, maltretiranja, zastrašivanja, pretnji, eksploatacije, uznemiravanja, prebacivanja krivice, dominacije, besa na putu, prinude i drugih vrsta povređivanja u kontekstu ljudskih interakcija koje uključuju neslaganje, sukob, disparitet moći ili nesporazum.

Predvidljivo, počinioci nasilja obuhvataju niz pojedinaca, uključujući neke od lica koji imaju problema sa pravnim sistemom, maloletne delinkvente, članove porodice, saradnike, strance i administratore ili menadžere sa psihopatskim osobinama. Iako većina neprijateljstava uključuje verbalne ili emocionalne napade, ova vrsta ponašanja ugrožava međuljudske odnose i mentalno blagostanje i ugrožava zdravlje i bezbednost svih relevantnih pojedinaca, radnih mesta, porodica i društva u celini.

Online psiholog

Zašto neki ljudi po navici preduzimaju međuljudsku agresiju u nedostatku kapaciteta da se uključe u mirnu i racionalnu komunikaciju? Drugim rečima, zašto moralno obrazovanje i emocionalna regulacija izgledaju nemoćni da im pomognu da komuniciraju sa drugima prenoseći logičko rezonovanje, nove informacije, činjenice i dogovorene principe?

Iako su neka objašnjenja ponašanja prihvatljiva, kao što su agresivni instinkt (Frojd), česta izloženost nasilju tokom detinjstva, nedostatak inhibicione kontrole i posedovanje crte ličnosti niske tolerancije, njihova iskrivljena interpersonalna kognicija izgleda da služi kao bolji razlog za njihovu nesposobnost da istraže bilo šta izvan svog disfunkcionalnog spektra ponašanja.

Interpersonalna komunikacija je regulisana nečijim kognitivnim strukturama (društvenim znanjem), koje uključuju mentalne predstave o tome kako i zašto jedni, druge percipiramo na način na koji ih percipiramo.

Istraživanja sprovedena nad nasilnicima i maloletnim delinkventima su pokazala da pogrešna percepcija drugih služi kao kognitivni uzrok interpersonalne agresije. Osobe sklone nasilju imaju iskrivljene spoznaje u interakciji sa drugima, pristupaju im sa lažnim uverenjem o validnosti poruka ili akcija koje su potkrepljene strahom za primaoce. Na primer, počinioci ne samo da imaju tendenciju da pogrešno protumače gestove dobre volje drugih kao da nose neprijateljske namere, već takođe veruju da mogu da kontrolišu druge koristeći stvarno nasilje ili pretnje i namećući strah nekome. Oni doživljavaju ljude kao bića koja su motivisana da izbegnu bol, pa će se žrtve ponašati na način na koji napadači žele da se one ponašaju, kao što je poštovanje njihovih naređenja i zadovoljavanje njihovih potreba.

Međutim, bez obzira na to koliko poverenja imaju u agresiju, ona nema spoljašnju validnost za njihove žrtve sa normalnim mentalitetom, koje mogu i hoće psihički da ponište neprijateljstvo gledajući na njega kao na kršenje standarda pravičnosti i istine. Agresori imaju lažnu spoznaju međuljudske stvarnosti kada pogrešno procene um žrtve (uključujući kako i zašto žrtve procenjuju, objašnjavaju i poništavaju svoje mentalne i fizičke aktivnosti; i namere žrtve, kognitivne strukture i procese, emocije i kontekste u vezi sa njima ).

Zašto onda agresori ne prepoznaju neispravnost svog pristupa i ne počnu da se angažuju u miroljubivoj i racionalnoj komunikaciji potpomognutoj logičnim rasuđivanjem, novim informacijama, činjenicama i dogovorenim principima?

To je zato što su u ovom domenu kognitivno nesposobni i njihova spoznaja tek treba da se razviju da bi dostigla viši nivo. Svi pojedinci deluju na različitim nivoima (od niskog do visokog kontinuuma) društvene spoznaje o interpersonalnoj stvarnosti. Osobe sklone nasilju rukovode se svojim nerazumevanjem šta zapravo reguliše ponašanje drugih u interakciji. Njihova netačna ili iskrivljena spoznaja interpersonalne stvarnosti (npr. verovanje u strah i nasilje kao metodu uticaja i kontrole na druge) predstavlja najniži nivo kognitivnog stadijuma.

Online psiholog

Dakle, pojedinci ne mogu delovati i razmišljati izvan svog nivoa spoznaje o interpersonalnoj stvarnosti koristeći motivaciju ili snagu volje da unaprede svoje znanje o ljudskoj stvarnosti, kao što nisu u stanju da steknu nova znanja o naprednoj matematici ili stranom jeziku bez obzira na stvarnu želju da se to savlada. S druge strane, tačnija društvena spoznaja ili viši kognitivni nivo uključuje razumevanje da je ljudska komunikacija posredovana odnosima uma sa stvarnošću. Naime, prihvatanje validnosti poruke zasnovano je na njenoj istinitosti i pravičnosti. Posebno, ljudi menjaju svoje percepcije vodeći svoje ponašanje samo kada su svesni da su njihove percepcije narušile ili su u suprotnosti sa stvarnošću. Nasilje ne stvara uočeni nesklad sa stvarnošću; samo interakcijom sa novom interpersonalnom stvarnošću osoba može razviti viši nivo društvene spoznaje.

Stoga, efikasne intervencije za smanjenje interpersonalne agresije uključuju modifikaciju i ispravljanje iskrivljenih međuljudskih spoznaja osoba o drugima i o nasilju. Mogu se primeniti najmanje dve metode:

1. Nikada ne potvrđujte njihove iskrivljene spoznaje o vama i nasilju. Svaki pristup koji uključuje strah, prinudu, zastrašivanje, nasilje i ratobornost u ljudskoj interakciji je kontraproduktivan jer nasilje samo potvrđuje kognitivne distorzije partnera u interakciji o validnosti nasilja. Na primer, u situaciji kada dve grupe članova bande imaju fizički obračun. Nasilje jedne strane obično pogoršava nasilje druge jer nasilje prenosi poruku o pogrešno shvaćenoj validnosti nasilja.

2. U savetodavnim ili obrazovnim okruženjima, pristup treba da pomogne osobama sklonim nasilju da razviju viši nivo međuljudske spoznaje pomažući im da procene, percipiraju, tumače i reaguju na interpersonalne situacije na alternativni ili tačniji način. Ovaj pristup uključuje pomoć njima da shvate kako da izbegnu potvrđivanje tuđih iskrivljenih spoznaja interpersonalne stvarnosti i kako da potvrde i komuniciraju sa drugima čije se spoznaje poklapaju sa ljudskom stvarnošću (uključujući realnost mentalne strukture i procesa onoga ko opaža).

Ukratko, identifikovanje iskrivljenih međuljudskih spoznaja pomaže nam da razumemo i smanjimo međuljudsku agresiju.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »