Šta su suicidalne misli - Zašto se javljaju suicidalne misli?
Suicidalne misli, ili samoubilačke misli, odnose se na razmišljanje ili planiranje samoubistva. Misli mogu varirati od stvaranja detaljnog plana do kratkog razmatranja samoubistva. Obično ne uključuju završni čin samoubistva.
Mnogi ljudi doživljavaju suicidalne misli, posebno ako imaju problema sa stresom ili kada se suočavaju sa mentalnim ili fizičkim zdravstvenim izazovima.
Samoubilačke misli simptom su temeljnog problema. Lečenje je u mnogim slučajevima efikasno, ali prvi korak je traženje pomoći.
Ako vaša voljena osoba ima takve misli ili priča o samoubistvu, neophodno je preduzeti mere da im se pomogne i da se zaštiti.
Online psiholog
Simptomi
Osoba koja doživi ili bi mogla doživeti suicidalne misli može pokazati sledeće znakove ili simptome:
- osećaju ili izgledaju kao da su zarobljeni ili beznadežni
- osećaju nepodnošljiv emocionalni bol
- zaokupljeni su nasiljem, umiranjem ili smrću
- promene raspoloženja, bilo sreće ili tuge
- govore o osveti, krivici ili sramoti koju su doživeli
- doživljavanje uznemirenosti ili povišenog stanja anksioznosti
- doživljavaju promene u ličnosti, rutini ili obrascima sna
- povećanje upotrebe droga ili alkohola
- upuštanje u rizično ponašanje, poput neoprezne vožnje ili uzimanja droga
- sređuju svoje stvari, dovode ih u red i poklonjaju ih drugima
- pribavljanje pištolja ili supstanci koje bi mogle okončati život
- doživljavate depresiju, napade panike ili oslabljenu koncentraciju
- izolovanost
- govore o tome da drugima predstavljaju teret
- doživljavaju psihomotornu agitaciju, poput pejsinga ili grčenja ruku
- opraštaju se od drugih kao da se zadnji put vide
- doživljavaju gubitak uživanja u ranije prijatnim aktivnostima, poput jela, vežbanja, društvene interakcije ili seksa
- izražavaju ozbiljno kajanje i samokritiku
- priča o samoubistvu ili umiranju
- izražavaju žaljenje što su živi ili što su se uopšte ikada i rodili
- Značajan broj ljudi sa samoubilačkim namerama čuva svoje misli i osećanja u tajnosti i ne pokazuje nikakve znake da nešto nije u redu.
Uzroci
Ideja o samoubistvu može se pojaviti kada osoba oseti da više nije u stanju da se nosi sa ogromnim problemom ili nekom kriznom situacijom. To može proizaći iz finansijskih problema, smrti voljene osobe, prekida veze ili iscrpljujuće bolesti ili zdravstvenog stanja.
Neke druge uobičajene situacije ili životni događaji koji mogu izazvati suicidalne misli uključuju tugu, seksualno zlostavljanje, finansijske probleme, kajanje, odbacivanje i nezaposlenost.
Sledeći faktori rizika Pouzdani izvor mogu povećati šanse za samoubistvo:
- porodična istorija nasilja ili samoubistva
- porodična istorija zlostavljanja, zanemarivanja ili traume dece
- istorija problema mentalnog zdravlja u porodici
- osećaj beznađa
- poznavanje, identifikovanje ili povezivanje sa nekim ko je izvršio samoubistvo
- upuštanje u nepromišljeno ili impulsivno ponašanje
- osećaj usamljenosti ili zapostavljenosti
- osećaj da pripadaju LGBT+ zajednici bez podrške porodice ili okoline
- nemogućnost pristupa zdravstvenoj zaštiti zbog problema mentalnog zdravlja
- gubitak posla, prijatelja, finansija ili voljene osobe
- fizička bolest ili pogoršano zdravstveno stanje
- posedovanje pištolja
- ne traže pomoć zbog straha ili stigme
- stres zbog diskriminacije i predrasuda
- istorijske traume, poput uništavanja zajednica i kultura
- raniji pokušaji samoubistva
- doživljavaji nasilja ili traume
- izloženost slikovitim ili senzacionalističkim prikazima samoubistva
- izloženost samoubilačkom ponašanju kod drugih
- imaju pravne probleme ili dug
- pod uticajem droga ili alkohola
Uslovi koje su istraživači povezali sa većim rizikom od samoubistva uključuju:
- depresija
- shizofrenija
- bipolarni poremećaj
- neke osobine ličnosti, poput agresije
- uslovi koji utiču na odnose
- traumatska povreda mozga
- stanja koja uključuju hronični bol
- zavisnost od alkohola ili droga
- granični poremećaj ličnosti
- post traumatski stresni poremećaj
Online psiholog
Prevencija
Porodica i prijatelji mogu primetiti govorom ili ponašanjem osobe da bi mogli biti u opasnosti da pokušaju samoubistvo.
Oni mogu pomoći ako razgovaraju sa osobom i traže odgovarajuću podršku.
Američki nacionalni institut za mentalno zdravlje predlaže sledeće savete za pomoć nekome ko možda prolazi kroz krizu:
- Pitajte ih da li razmišljaju o samoubistvu. Studije pokazuju da postavljanje pitanja ne povećava rizik.
- Čuvajte ih tako što ćete ostati u blizini i uklanjati sve moguće uzročnike samoubistva, poput noževa, gde je to moguće.
- Slušajte ih i budite tu za njih.
- Ohrabrite ih da pozovu SOS vezu za pomoć ili kontaktiraju nekoga kome se mogu obratiti za podršku, poput prijatelja, člana porodice ili duhovnog mentora.
- Pratite ih i nakon što je kriza prošla, jer se čini da to smanjuje rizik od ponavljanja.
Drugi saveti uključuju držanje pri ruci nekih telefonskih brojeva za hitne slučajeve. Ovo može biti za pouzdanog prijatelja, liniju za pomoć ili lekara osobe koja ima suicidne misli.
Lečenje
Ideje o samoubistvu simptom su temeljnog problema. Često mogu pomoći lekovi i terapije razgovorom, poput terapije kognitivnog ponašanja ili savetovanja.
Svako ko ima problema sa mentalnim zdravljem treba da pokuša da se što pre obrati stručnjacima za potrebe sopstvenog lečenja.
Kada započne lečenje, važno je pratiti plan lečenja, prisustvovati kontrolnim pregledima i uzimati sve lekove prema uputstvima zdravstvenog radnika.
Smanjenje rizika
Podrška osobi slušajući je i pomažući joj da se angažuje sa zdravstvenim radnicima može napraviti veliku razliku.
Prema pouzdanim izvorima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ljudi mogu imati manji rizik od suicidalnih misli ako imaju:
- pristup zdravstvenoj zaštiti, uključujući pomoć za poremećaje upotrebe supstanci
- pristup sveukupnoj podršci zdravlju i blagostanju
- veze porodice i zajednice
- veštine rešavanja problema i rešavanja sporova
- verovanja koja obeshrabruju samoubistvo i podstiču samoodržanje
- osećaj samopoštovanja i svrhe u životu
Ljudima koji imaju ideje o samoubistvu može pomoći sledeće:
- razgovor sa porodicom, prijateljima ili radnikom za podršku o njihovim osećanjima
- tražeći od voljene osobe da se sastane sa svojim lekarom i eventualno prisustvuje sesijama sa njim
- izbegavanje ili ograničavanje upotrebe alkohola i droga za rekreaciju
- ostati u kontaktu sa drugima, što je više moguće
- redovno vežbanje
- uravnotežena ishrana
- spavanje najmanje 7-8 sati dnevno
- ne držite pištolje, noževe ili potencijalno štetne supstance na dohvat ruke
- traže stvari koje pružaju zadovoljstvo, poput muzike ili vremena provedenog na otvorenom
- tražeći i pridržavajući se lečenja
- pridržavajući se lekarskih preporuka o upotrebi lekova na recept i nadgledajući neželjene efekte
Mnogi ljudi dožive i prežive samoubilačke misli u nekom trenutku svog života. Deljenje problema sa lekarom, voljenom osobom ili radnikom za podršku često može pomoći. Zato se ne sramite da pozovete pomoć!
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila