Nedostatak osećaja sitosti – Nemam osećaj sitosti
Glad je način na koji telo govori osobi da mu je potrebna hrana. Nakon što pojedete dovoljno hrane, glad obično privremeno nestaje i dobijate osećaj sitosti.
Ponekad se, međutim, osoba može osećati kao da je stalno gladna. Oni mogu otkriti da se ne osećaju kao da su siti čak i nakon završenog jela ili da se želja za jelom nastavlja tokom celokupnog dana.
Online psiholog
Osoba može biti u stanju da smanji svoju glad tako što će promeniti ishranu ili način života. Međutim, stalna glad takođe može biti znak određenih zdravstvenih stanja kojima je možda potrebno lečenje. U ovom članku opisujemo 17 mogućih uzroka zbog kojih biste mogli biti stalno gladni. Ukoliko se ne pronalazite u ovim opisima, onda je moguće da imate određene poremećaje u ishrani zbog čega bi bilo najbolje da se obratite stručnjaku za mentalno ili fizičko zdravlje.
1. Dijeta
Ljudi koji se pridržavaju dijete sa ograničenim unošenjem kalorija mogu osećati glad sve vreme ili većinu vremena u toku dana. Potrošnja manje kalorija nego što telo sagoreva može dovesti do toga da telo proizvodi hormon koji se zove grelin.
Neki grelin nazivaju „hormonom gladi“, jer ga stomak oslobađa kada telu treba više hrane.
Niskokalorična dijeta, odnosno dijeta koja podrazumeva mali unos kalorija može povećati proizvodnju grelina i izazvati glad, čak i nakon što je osoba upravo jela.
2. Dijeta sa visokim sadržajem šećera
Mnogi prehrambeni proizvodi i pića imaju dodatak šećera, što može povećati apetit osobe.
Pregled iz 2015. sugeriše da konzumiranje previše šećera, posebno fruktoze, može dovesti do povećanog apetita. Dijeta sa visokim sadržajem fruktoze može uzrokovati da telo proizvodi više grelina i utiče na aktivnost u određenim regijama mozga kako bi se osoba osjećala manje sito.
Istraživanje iz 2017. godine takođe je otkrilo da je konzumiranje dodatka fruktozi povećalo stopu pražnjenja želuca kod učesnika studije.
3. Dijeta sa niskim sadržajem proteina
Neka istraživanja su pokazala da konzumiranje više proteina može pomoći osobi da se oseća manje gladno. Na primer, studija iz Kine iz 2015. istraživala je efekat ishrane sa visokim sadržajem proteina kod 156 adolescenata sa problemom gojaznosti.
Istraživači su nasumično razdvojili učesnike i dali im da jedu doručak sa visokim ili niskim sadržajem proteina svaki dan tokom 3 meseca. Oba doručka imala su isti broj kalorija.
Studija je otkrila da u poređenju sa doručkom sa niskim sadržajem proteina, doručak sa visokim sadržajem proteina smanjuje unos hrane za vreme ručka i povećava gubitak težine i sitosti kod učesnika.
U Sjedinjenim Državama, Odbor za hranu i ishranu preporučuje da odrasli muškarci konzumiraju 56 grama (g) proteina dnevno, a odrasle žene 46 g.
Konzumiranje proteina uz svaki obrok ili užinu, a ne unos svih proteina u jednom ručku ili doručku, može pomoći da apetit ostane stabilan tokom dana.
4. Dehidracija
Pravilna hidratacija je neophodna za dobro zdravlje. Neki dokazi takođe sugerišu da voda za piće može pomoći osobi da se oseća sito.
Na primer, jedno istraživanje iz 2014. istraživalo je efekat prekomernog unosa vode kod žena sa prekomernom težinom.
Istraživači su tražili od učesnika da piju 0,5 litara vode 30 minuta pre doručka, ručka i večere svaki dan. Nakon 8 nedelja, žene su izgubile težinu i prijavile su smanjenje apetita.
Online psiholog
5. Dijeta sa malo vlakana
Osim što su važna za zdravo varenje i sprečavanje zatvora, dijetalna vlakna mogu takođe igrati ulogu u kontroli gladi.
Studija iz 2016. pokazala je da su ljudi koji su uzimali suplement vlakana psilijuma iskusili manje gladi između obroka od onih koji su uzimali placebo.
Druga studija iz 2015. godine izvestila je o sličnim nalazima kod ljudi koji su uzimali dodatak maltodekstrinskim vlaknima.
Pouzdani izvor Odbor za hranu i ishranu preporučuje da:
- muškarci starosti od 19-50 godina jedu hranu sa 38 g vlakana u sebi na dnevnom nivou
- a da žene starosti od 19-50 godina jedu hranu sa 25 g vlakana u sebi takođe na dnevnom nivou
6. Poremećaj sna
Nedovoljno spavanje može poremetiti prirodnu hormonsku ravnotežu tela, što može povećati osećaj gladi kod nekih ljudi.
Istraživanje povezuje poremećaj sna sa nizom zdravstvenih stanja i mentalnih poremećaja poput depresije i anksioznosti, uključujući na primer fizička zdrastvena stanja poput gojaznosti i dijabetesa.
Mala studija iz 2016. godine pokazala je da su muškarci koji su ograničili san imali veći nivo grelina i jeli više od onih koji su normalno spavali.
7. Dosada
Neki ljudi mogu pobrkati dosadu sa glađu, zbog čega jedu više.
Studija iz 2015. pokazala je da osećaj dosade može da podstakne osobu da traži stimulanse i nagrade koje će je oraspoložiti, takav stimulans u toku dosadnog dana može biti prejedanje.
8. Dijeta sa visokim sadržajem soli
Prema pouzdanom izvoru Američkog udruženja za srce (AHA), prosečna osoba u SAD pojede više od 3.400 miligrama (mg) natrijuma dnevno, od čega većina dolazi iz prerađene hrane.
AHA preporučuje da ljudi ne bi trebalo da konzumiraju više od 2.300 mg natrijuma dnevno, ali u idealnom slučaju većina odraslih bi trebalo da ima za cilj da konzumira manje od 1.500 mg dnevno.
Međutim, slana hrana može uticati ne samo na zdravlje srca. Neka istraživanja sugerišu da velika potrošnja soli može dovesti do toga da osoba jede više.
Na primer, jedna studija iz 2016. koja je uključivala 48 zdravih odraslih osoba otkrila je da su učesnici koji su jeli obrok sa visokim sadržajem soli jeli više hrane od onih koji su jeli obrok sa malo soli.
9. Menopauza kod žena
Neka istraživanja sugerišu da su žene izložene povećanom riziku od povećanja telesne težine tokom menopauze. Ovo može biti zbog brojnih faktora, uključujući hormonske promene.
Prema preglednom izveštaju iz 2017. godine, pad hormona estrogena tokom menopauze može dovesti do povećanja apetita.
10. Lekovi
Neki lekovi mogu uticati na metabolizam tela i signale gladi. Određeni antidepresivi, antipsihotici i kortikosteroidi mogu uzrokovati da se osoba oseća gladnije nego što je to normalno.
Ljudi koji imaju značajno povećanje telesne težine nakon uzimanja novog leka možda žele da razgovaraju sa svojim lekarom o tome – a to i jeste najpametnije rešenje. Oni vas mogu savetovati o strategijama suočavanja ili mogu preporučiti promenu doze ili prelazak na alternativni lek.
Iznenadno povlačenje i prestanak korišćenja leka može izazvati neželjene i nepredviđene efekte, tako da je važno da prvo razgovarate o prekidu uzimanja leka sa lekarom. Antidepresivi koje možete dobiti od psihijatra takođe mogu uticati na vašu težinu, a to treba prijaviti psihoterapeutu ili izabranom lekaru.
11. Otpornost na leptin
Leptin je hormon koji govori mozgu kada je stomak pun. Nivo leptina obično raste nakon što osoba pojede obrok.
Otpornost na leptin je stanje u kojem telo ne reaguje pravilno na leptin. Ovo može dovesti do toga da se osoba ne oseća sito nakon obroka. Mnogi pojedinci koji imaju višak kilograma ili su gojazni razvijaju rezistenciju na leptin, zbog čega češće osećaju glad.
12. Stres
Jedno ranije istraživanje je takođe povezalo emocionalni stres sa problemima kod kontrole apetita i osećaja sitosti. Jedno istraživanje iz 2015. pokazalo je da ljudi koji doživljavaju stres zbog bračnih problema imaju veći nivo grelina i lošiju ishranu od onih u stabilnijim brakovima.
13. Veštački zaslađivači
Proizvođači dodaju veštačke zaslađivače u niz proizvoda, uključujući dijetalne sokove i hranu bez šećera ili sa niskim sadržajem šećera. Upotreba ovih zamena za šećer može pomoći u smanjenju ukupnog unosa šećera kod osobe.
Međutim, neke studije na životinjama sugerišu da veštački zaslađivači mogu povećati apetit. Na primer, studija iz 2016. pokazala je da dijeta zaslađena sukralozom, popularnim veštačkim zaslađivačem, podstiče glad kod voćnih mušica.
14. Konzumacija alkohola
Pijenje alkoholnih pića može izazvati osećaj gladi.
Istraživanja iz 2017. godine sugerišu da veza između alkohola i prejedanja može biti posledica efekta koji alkohol ima na signale gladi u mozgu.
U istraživanju iz 2015. godine koje je obuhvatilo 35 žena, istraživači su izvestili da je konzumiranje alkohola pre obroka učinilo učesnike osetljivijima na arome hrane i nateralo ih da jedu više.
15. Dojenje
Ženama koje doje su potrebne dodatne kalorije za proizvodnju mleka, što može dovesti do povećanja apetita.
Američki koledž akušera i ginekologa preporučuje da žene koje doje unose dodatnih 450-500 kalorija dnevno.
16. Hiperaktivna štitna žlezda
Štitna žlezda je mala žlezda koja se nalazi u prednjem delu vrata. Proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam i način na koji telo koristi energiju.
Preterano aktivna štitna žlezda, ili hipertireoza, može izazvati širok spektar simptoma, uključujući povećanu glad.
Ostali simptomi hipertireoze mogu uključivati:
- otečen vrat
- gubitak težine
- osećaj vrućine
- dijareja
- razdražljivost, nervoza i promene raspoloženja
- umor
- hiperaktivnost
- češće mokrenje
Lekar obično može dijagnostikovati hipertireozu fizičkim pregledom i testom krvi. Opcije lečenja uključuju lekove, terapiju radiojodom i operaciju štitne žlezde.
17. Dijabetes tipa 2
Uporna glad može biti simptom dijabetesa tipa 2. Bez lečenja, dijabetes uzrokuje da glukoza ostane u krvi umesto da ide u ćelije, koje koriste glukozu kao izvor energije. Ovo može učiniti da se osoba oseća umorno i gladno.
Drugi simptomi dijabetesa tipa 2 mogu uključivati:
- povećana žeđ
- češće mokrenje
- problemi sa vidom
- sporije zarastanje posekotina i rana
- ⦁ neobjašnjivi gubitak težine
Ljudi sa simptomima dijabetesa tipa 2 treba da se obrate lekaru radi procene. Lekar često može dijagnostikovati dijabetes jednostavnim testom krvi. Opcije lečenja uključuju lekove i promene u ishrani i načinu života.
Rezime
Osoba može stalno osećati glad iz više razloga. Oni će možda moći da smanje ovu glad unoseći promene u ishrani kao što su:
- uključivanje više proteina i vlakana
- manje unosa šećera i soli u ishrani
- piti više vode
- ograničavanje unosa prerađene ili pržene hrane
- konzumiranje manje količine alkohola
Povećana glad može biti nuspojava nekih lekova. Međutim, to takođe može ukazivati na zdravstveno stanje, kao što je hipertireoza (problem sa štitnom žlezdom), stres ili dijabetes tipa 2.
Ljudi koji doživljavaju stalna osećanja gladi ili neobjašnjivog gubitka težine možda žele da razmotre posetu lekaru.
Kao što smo u početku naveli, ukoliko se ne pronalazite u opisima, a i dalje imate problem sa tim da osećate glad, čak i posle jela obratite se stručnjaku iz mentalno zdravlje.
Naši online psiholozi i psihoterapeuti vam takođe mogu pomoći u tome. Potrebno je samo da pronađete rubriku sa kontaktima, te da se potom obratite našim online lekarima i potražite pomoć preko omiljene internet platforme.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Popularni Članci
Naši Psiholozi
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog Renata Petrić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Renata Petrić ZAKAŽITE SEANSU renatapsiholog@gmail.com Viber +381638537420 WhatsApp +381638537420 Renata Petrić Psiholog i Psihoterapeut Kvalifikacije: Diplomirani psiholog – Univerzitet