Empatija

Proučavanje empatije kontinuirano je područje od velikog interesovanja za psihologe i naučnike u mnogim poljima, s tim što se nova istraživanja redovno pojavljuju.

Empatija je širok pojam koji se odnosi na kognitivne i emocionalne reakcije pojedinca na uočena iskustva drugog. Imati empatije znači povećanu verovatnoću da će se u nekim situacijama pomoći drugima i tako pokazati saosećanje prema drugome. Empatija je gradivni element morala – da bi ljudi sledili ovo zlatno pravilo, pomoći će im to ako mogu da se postave na nečije mesto. Takođe empatija je ključni sastojak uspešnih veza jer nam pomaže da razumemo perspektive, potrebe i namere drugih, odnosno naših partnera.

Online psiholog

Iako se mogu činiti sličnima, postoji jasna razlika između empatije i simpatije. Prema stručnjacima, empatija se često definiše kao shvatanje iskustva druge osobe i to, zamišljanjem sebe u situaciji te druge osobe. Dakle nije nužno da je osoba koja oseća empatiju doživela isto ili slično iskustvo zbog kojeg se saoseća sa nekim. Empatijom se održava razlika između sebe i drugih. Suprotno tome, simpatija uključuje iskustvo pokretanja ili reagovanja u skladu sa drugom osobom.

Emocionalna i kognitivna empatija

Istraživači razlikuju dve vrste empatije. Naročito u socijalnoj psihologiji, empatija se može kategorisati kao emocionalni ili kognitivni odgovor. Stručnjaci kažu da se emocionalna empatija sastoji od tri odvojene komponente. Prva je osećaj iste emocije koju oseća i druga osoba. Druga komponenta je lična nevolja, odnosi se na sopstveni osećaj nevolje kao odgovor na sagledavanje tuđe nevolje, a treća emocionalna komponenta je osećaj saosećanja sa drugom osobom, koja je ujedno i ona koja se najčešće povezuje proučavanjem empatije u psihologiji.

Važno je napomenuti da osećaj nevolje povezan sa emocionalnom empatijom ne odražava nužno emocije druge osobe. Stručnjaci primećuju da, iako empatični ljudi osećaju empatiju kad neko psrne ili na primer padne u bukvalnom smislu, nemaju iste fizičke bolove. Ova vrsta empatije je posebno relevantna kada su u pitanju rasprave o saosećajnom ljudskom ponašanju. Postoji pozitivna korelacija između osećaja empatije i spremnosti da pomognemo drugima. Smatra se da mnogi najplemenitiji primeri ljudskog ponašanja, uključujući pomaganje strancima i stigmatizovanim ljudima, imaju koren u ljudskoj empatiji. Ostaje rasprava o tome da li se impuls za pomoć zasniva na altruizmu ili ličnom interesu.

Druga vrsta empatije je kognitivna empatija. To se odnosi na to koliko pojedinac može dobro da opazi i razume osećanja drugog. Kognitivna empatija, poznata i kao empatična tačnost, podrazumeva posedovanje potpunijeg i tačnijeg znanja o sadržaju uma druge osobe, uključujući i osećanja te osobe. Kognitivna empatija više liči na veštinu: Ljudi nauče da prepoznaju i razumeju tuđe emocionalno stanje kao način obrade emocija i ponašanja. Iako nije tačno utvrđeno kako ljudi doživljavaju empatiju, sve je više istraživanja na tu temu.

Kako saosećamo sa drugima?

Stručnjaci u raznim društvenim oblastima nauke razvili su dve teorije u pokušaju da steknu bolje razumevanje empatije. Prva, teorija simulacije, predlaže da je empatija moguća jer kada vidimo drugu osobu koja doživljava neku emociju, mi simuliramo ili predstavljamo tu istu emociju u sebi kako bismo mogli iz prve ruke znati kakav je osećaj.

U ovoj teoriji postoji i biološka komponenta. Naučnici su otkrili preliminarne dokaze u neuronima koji se pale kad ljudi posmatraju i doživljavaju neka osećanja. Takođe postoje delovi mozga u medijalnom prefrontalnom korteksu (odgovorni za vrste mišljenja na višem nivou) koji pokazuju preklapanje aktivacije kako samokoncentrisanih, tako i drugih fokusiranih misli i odluka.

Neki stručnjaci veruju da je drugo naučno objašnjenje empatije u potpunoj suprotnosti sa teorijom simulacije. To je teorija uma, sposobnost razumevanja onoga što druga osoba misli i oseća na osnovu pravila kako treba misliti ili osećati. Ova teorija sugeriše da ljudi mogu da koriste kognitivne procese mišljenja kako bi objasnili mentalno stanje drugih. Razvojem teorija o ljudskom ponašanju, pojedinci mogu predvideti ili objasniti tuđe postupke, prema ovoj teoriji.

Iako ne postoji jasan konsenzus, verovatno je da empatija uključuje više procesa koji uključuju automatske, emocionalne odgovore i naučena konceptualna rezonovanja pojedinih ponašanja. U zavisnosti od konteksta i situacije, mogu se pokrenuti jedan ili oba empatična odgovora na datu situaciju.

Online psiholog

Negovanje empatije

Čini se da empatija vremenom nastaje kao deo ljudskog razvoja, a takođe ima korene u evoluciji. U stvari, elementarni oblici empatije primećeni su kod naših evolutivnih predaka, kod primata, kod pasa, pa čak i kod pacova. Iz razvojne perspektive, ljudi počinju da pokazuju znake empatije u socijalnim interakcijama tokom druge i treće godine života. Prema članku jednog stručnjaka na ovu temu neurorazvoj empatije kod ljudi, postoje ubedljivi dokazi da se prosocijalno ponašanje poput altruističkog pomaganja pojavljuje u ranom detinjstvu.

Deca ili bebe mlađe od 12 meseci počinju da teše žrtve neke nevolje ili problema, a deca od 14 do 18 meseci pokazuju spontanu potrebu da pomognu čak i kada su svesni da za to nema nagrade.

Iako i okruženje i genetski uticaji oblikuju čovekovu sposobnost empatije, mi imamo tendenciju da imamo isti nivo empatije tokom celog svog života, bez opadanja vezanog za uzrast. Prema stručnjacima empatija kroz životni vek odraslih nekada dolazi zbog uzrokovanih ili doživljenih iskustva. Nezavisno od godina, empatija je bila povezana sa pozitivnim profilom blagostanja i interakcije sa drugima.

I istina je da verovatno osećamo empatiju zbog evolutivne prednosti. Empatija je verovatno evoluirala u kontekstu roditeljskog staranja koje karakteriše sve sisare. Signalizujući svoje stanje osmehom i plačem, bebe podstiču svog negovatelja da preduzme mere, kako se više ne bi osećale tako. Veruje se da žene upravo zbog inteziviranog odnosa sa decom u samom odgoju dece, mogu razviti veće sposobnosti za razumevanjem i za empatijom ka drugima. Ovo može objasniti rodne razlike u ljudskoj empatiji.

To sugeriše da imamo prirodnu predispoziciju za razvoj empatije. Međutim, socijalni i kulturni faktori snažno utiču na to gde, kako i kome se to izražava. Empatija je nešto što razvijamo tokom vremena i u odnosu na naše društveno okruženje, konačno postajući toliko složen odgovor da je teško prepoznati njegovo poreklo u jednostavnijim odgovorima, kao što su govor tela i emotivna kriza.

Psihologija i empatija

Na polju psihologije empatija je centralni pojam. Iz perspektive mentalnog zdravlja, oni koji imaju visok nivo empatije, verovatnije će dobro funkcionisati u društvu i biti prihvaćeniji od strane drugih. Empatija je vitalna za izgradnju uspešnih međuljudskih odnosa svih vrsta, u porodičnoj zajednici, na radnom mestu i šire. Nedostatak empatije je, prema tome, jedan od pokazatelja stanja poput antisocijalnog poremećaja ličnosti i narcisoidnog poremećaja ličnosti. Pored toga, za stručnjake za mentalno zdravlje, poput terapeuta, empatija prema klijentima važan deo uspešnog lečenja. Terapeuti koji su izuzetno empatični mogu pomoći ljudima koje leče da se suoče sa prošlim iskustvima i steknu veće razumevanje za iskustva i osećanja koja ga muče.

Istraživanje empatije

Empatija igra presudnu ulogu u ljudskoj, socijalnoj i psihološkoj interakciji tokom svih stadijuma života. Zbog toga je proučavanje empatije kontinuirano područje od velikog interesa za psihologe i naučnike u mnogim poljima nauke, zbog čega se nova istraživanja redovno i pojavljuju. Za sve dalje savete o empatiji ili nedostaku empatije možete se obratiti našem online psihologu čiji kontakt možete pronaći na našem sajtu.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »