Zlostavljanje u braku – Kako se nositi sa zlostavljanjem u braku i nasiljem u porodici?

Nasilje u porodici se dešava kada osoba stalno teži da kontroliše svog partnera kroz fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje. Pravo definiše nasilje u porodici kao „obrazac nasilnog ponašanja u bilo kojoj vezi koju koristi jedan partner da dobije ili zadrži kontrolu nad drugim intimnim partnerom“.

Online psiholog

Razumevanje nasilja u porodici

Nasilje u porodici može biti fizičko ili psihičko i može uticati na bilo koga bilo kog uzrasta, pola, rase ili seksualne orijentacije. Može uključivati ponašanja koja imaju za cilj da uplaše, fizički povrede ili kontrolišu partnera. Kako je svaka veza drugačija, nasilje u porodici obično uključuje dinamiku nejednake moći u kojoj jedan partner pokušava da uspostavi kontrolu nad drugim na različite načine.

Uvrede, pretnje, emocionalno zlostavljanje i seksualna prinuda predstavljaju nasilje u porodici. Neki počinioci mogu koristiti decu, kućne ljubimce ili druge članove porodice kao emocionalnu ucenu da navedu svoju žrtvu da radi ono što oni žele. Žrtve nasilja u porodici doživljavaju uništavanje samopoštovanja, anksioznost, depresiju i opšti osećaj bespomoćnosti za čije prevazilaženje može biti potrebno vreme i često stručna pomoć.

Kliničar koji radi sa žrtvama nasilja u porodici može biti u mogućnosti da pomogne pojedincu da se izvuče iz situacije, kao i da ponudi psihološku podršku. Pronađite terapeuta koji vam može pomoći već na našem sajtu. Sve što je potrebno je da pronađete kontakt i izaberete psihologa sa kojim želite da radite.

Kontaktirajte psihologa i razgovarajte sa njim, putem online video poziva. Odnosno platformi i internet aplikacijama koje sadrže opciju online poziva.

Koje vrste zlostavljanja predstavljaju nasilje u porodici?

Nasilni odnosi mogu imati mnogo različitih oblika, kao što su fizičko zlostavljanje (udaranje, guranje ili uskraćivanje medicinske pomoći), emocionalno zlostavljanje (manipulacija, pretnje ili prozivanje), seksualno zlostavljanje (silovanje, napad ili pritisak na osobu da ima seks), ali i ekonomska zloupotreba (zadržavanje sredstava ili prinudno stavljanje u dug).

Zašto partneri postaju nasilni?

Zlostavljanje je vođeno željom za kontrolom—da se zadrži moć u vezi i zauzme pozicija superiornosti. Nasilje takođe uključuje zabrinjavajuće kulturne norme, posebno u slučajevima kada muškarci seksualno zlostavljaju žene.

Šta sprečava partnere da prijave zlostavljanje?

Postoji mnogo razloga zašto žrtve uopšte ne prijavljuju seksualno zlostavljanje, a nasilje u porodici samo je složenije. Istraživanja o supružničkom silovanju, na primer, otkrivaju da mnogi koji su prošli kroz ovo nisu pružali otpor zbog straha od povrede, straha da će njihovi napori biti uzaludni i straha od toga kako će taj otpor uticati na njihov brak.

Kako je tehnologija promenila nasilje u porodici?

Tehnologija je omogućila nasilnicima da prate i uhode svoje žrtve, da komuniciraju sa njima bez prestanka i da koriste digitalne uređaje u kući, kao što su daljinski kontrolisani alarmni sistemi, termostati i osvetljenje. Ove taktike stvaraju osećaj potpune kontrole, ulivajući strah, izolaciju i poniženje kod žrtava.

Međutim tehnologija je svakako doprinela i tome što vrlo brzo možete da prijavite nasilje. Nemojte isključivati ovu mogućnost nikada, javite se službama koje rade na ovakvim slučajevima prvom prilikom ukoliko imate problem sa zlostavljanjem u porodici.

Identifikacija nasilnog partnera

Nasilnike nije lako uočiti. U javnosti mogu izgledati pametno, pouzdano i šarmantno sa ličnošću koja privlači druge ljude, ali privatno su noćna mora. Mnogi nasilnici uče nasilju od svoje porodice i ponavljaju te naučene toksične obrasce sa svojim partnerom ili decom. Takođe je veća verovatnoća da će nasilnici imati problema sa zakonom i zloupotrebom supstanci.

Muškarci nasilnici često veruju u tradicionalne rodne uloge, posebno da bi glavni prioritet žene trebalo da bude briga o svom partneru i deci. Moraju da imaju kontrolu i posebno su skloni ljubomori, optužujući partnera da vara bez ikakvog razloga ili da u svakom trenutku moraju da znaju gde im je partner.

Žene nasilnici se takođe služe ovim metodoma, međutim retki su slučajevi u kojima žene fizički zlostavljaju muškarce – no nemojte misliti da i toga nema, iako je retko. Žene uglavnom zlostavljaju muškarce u verbalnom smislu, što je ponekad i gore nego fizičko maltretiranje i može napraviti gore efekte.

Online psiholog

Kako se ponašaju nasilni partneri?

Zlostavljači često izoluju svoje žrtve od porodice, prijatelja, posla i bilo kog drugog spoljnog izvora podrške. Oni mogu imati eksplozivnu narav i postati nasilni tokom epizode ​​zlostavljanja; nakon toga, pokaju se i pokušavaju da povrate svog partnera šarmom i naklonošću i obećanjima da će se promeniti, ali nasilno ponašanje retko prestaje.

Kako možete znati da li ste u nasilnoj vezi?

Nasilni odnosi se koncentrišu na kontrolu i moć. Uobičajene taktike koje počinioci koriste uključuju:

1. Obrazac nasilja — epizode ​​ispresecane izvinjenjima, poklonima i obećanjima da će prestati

2. Izolacija žrtve od prijatelja, porodice, hobija, pa čak i posla

3. Ubacivanje krivice žrtvi za njihovo ponašanje ili želju za većom slobodom

Koji su znaci nasilja u porodici?

Osim fizičkog zlostavljanja, suptilniji znaci porodičnog zlostavljanja uključuju ekstremno kontrolisano ponašanje, agresiju, okrivljavanje i tešku ljubomoru i posesivnost. Jedan od najzabrinjavajućih znakova nasilja u porodici je davljenje: studije otkrivaju da je zlostavljanje koje uključuje davljenje jedan od najjačih prediktora pokušaja ubistva ili pripreme za ubistvo.

Kako možete uočiti narcisoidno zlostavljanje?

Narcisoidno zlostavljanje karakteriše težnja za kontrolom, moći i autoritetom dok uliva sumnju, stid i zavisnost u svog partnera. Počinioci mogu okriviti žrtvu i odbiti da preuzmu bilo kakvu odgovornost za svoje ponašanje. Oni mogu izolovati i ocrniti žrtvu, ili iskoristiti verbalno zlostavljanje i manipulaciju.

Kako zlostavljanje utiče na žrtve

Može potrajati pre nego što žrtve nasilja u porodici prepoznaju svoju situaciju onakvom kakva ona jeste. Zlostavljanje često ostavlja fizičke tragove, od modrica i slomljenih kostiju do kratkog daha i nevoljnog drhtanja. Činiti se sklonijim „nesrećama“ od prosečne osobe može biti znak upozorenja da je neko zlostavljan. Žrtve zlostavljanja takođe mogu da trpe i kratkoročne i dugoročne emocionalne i psihološke efekte, uključujući osećaj zbunjenosti ili beznađa, depresiju, anksioznost, napade panike i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Koje su posledice nasilja u porodici?

Nasilje u porodici je najčešći uzrok povreda kod žena, što dovodi do čak više povreda nego saobraćajnih nesreća. Fizičke posledice mogu biti kratkoročne, kao što su modrice, bol i slomljene kosti, ili dugoročne, kao što su artritis, hipertenzija i kardiovaskularne bolesti. Trajne posledice psihološki uključuju depresiju i posttraumatski stresni poremećaj.

Koliko često se nasilje u porodici vrši nad muškarcima?

Devet odsto muškaraca može doživeti nasilje u porodici, koje uključuje uhođenje, seksualni napad i fizičko nasilje, prema jednoj studiji u Velikoj Britaniji. Druga istraživanja sugerišu da 28 odsto muškaraca doživljava nasilje od intimnog partnera u SAD –u. Muškarci se suočavaju sa različitim preprekama u dobijanju pomoći, jer ovo stanje može preći u patologiju, pogotovo jer im se retko veruje na tvrdnje da su zlostavljani ili im se može uskratiti pomoć iz skloništa stvorenih za žene.

Sa kojim izazovima se suočavaju muškarci žrtve nasilja u porodici?

Muškarci često ne prijavljuju nasilje u porodici zbog straha, srama, poricanja, stigme i nedostatka jednakog tretmana. Kao rezultat toga, muškarci minimalizuju zlostavljanje da bi se zaštitili. Jedan učesnik jedne strane studije je objasnio da se plaši da će drugi da ga ismeju, ili da ga ponižavaju ili da ga optuže da je zlostavljač zbog uverenja da su muškarci fizički sposobni da uzvrate kada su izazvani.

Kako nasilje u porodici utiče na decu?

Nasilje u porodici može da unese strah i zbunjenost kod deteta, a sve to dok je njihov staratelj često fizički ili emocionalno nedostupan. Deca koja su svedoci nasilja u porodici imaju veću verovatnoću da se bore sa nesanicom, mokrenjem u krevet, verbalnim, motoričkim ili kognitivnim izazovima, anksioznošću, depresijom, samopovređivanjem, agresijom i nasiljem u porodici kao postanu odrasla osoba.

Prevazilaženje nasilja u porodici

Napuštanje nasilne veze je izuzetno izazovno, i emocionalno i praktično. Proces uključuje priznanje sebi da se zlostavljanja dešavalo i da se dešava nad vama, pronalaženje podrške za bezbedan odlazak i obradu iskustva i preostalog bola ili straha.

Oni koji prežive zlostavljanje mogu postepeno raditi na obnavljanju samopoštovanja koje je narušeno u vezi. Razvijanje sistema podrške bez osuđivanja, praktikovanje brige o sebi i razgovor o iskustvu sa stručnjakom za mentalno zdravlje mogu pomoći čak i nakon veze.

Zašto ljudi ostaju u nasilnim vezama ili u braku u kom su ugroženi nasiljem?

Prepoznavanje obrasca zlostavljanja i donošenje odluke o odlasku može biti neverovatno teško. Neke od tih barijera uključuju finansijski stres, nemogućnost preseljenja, pretnju nasiljem i nedostatak podrške od strane organa za sprovođenje zakona. Porodična i društvena očekivanja takođe mogu stvoriti pritisak da se ostane u vezi ili braku, posebno kada su u pitanju deca.

Kako oni koji su preživeli nasilje mogu da se oporave od nasilja u porodici?

Oni koji su preživeli nasilje prvo moraju da priznaju sebi da su bili u vezi sa nasilnikom. Zapisivanje ponašanja partnera da bi se identifikovali obrasci i razgovor sa prijateljem ili članom porodice od poverenja može pomoći. Kontaktiranje organizacije za nasilje u porodici može pomoći u razvoju sigurnosnog plana za odlazak iz zajednice u kojoj ste ugroženi, a razgovor sa terapeutom može pomoći u procesuiranju iskustva i ponovnom izgradnji samopoštovanja.

Kako se društvo može boriti protiv nasilja u porodici?

Društvo može osnažiti – umjesto da stigmatizuje – žrtve zlostavljanja usmjeravajući ih na resurse podrške, čineći zaštitu mentalnog zdravlja pristupačnom i uvek dostupnom, te razvijajući i evaluirajući programe prevencije. Pošto je finansijski pritisak ključna komponenta, radna mesta mogu pomoći kreiranjem politika za zaštitu i podršku zaposlenih koji su žrtve nasilja od intimnog partnera.

Zakaži online seansu kod našeg psihologa

Naši Psiholozi

Psiholog

Psiholog Lena Banjac

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama lena banjac ZAKAŽITE SEANSU banjac.lena1@gmail.com Viber +381645321212 WhatsApp +381645321212 lena banjac Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Master psiholog – razvojno

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Kristina Marković

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama kristina marković ZAKAŽITE SEANSU kristina.markovic.f3215@gmail.com Viber +381616493308 WhatsApp +381616493308 kristina marković Psiholog i Savetnik Obuke, kvalifikacije i iskustvo: Kristina

Pročitaj više »
Psiholog

Tijana Stojšić

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Psiholog i Savetnik Kvalifikacije:

Pročitaj više »
Psiholog

Psiholog Ivana Petrović

Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Ivana petrović ZAKAŽITE SEANSU ivanavpetrovic@gmail.com Viber +381653999115 WhatsApp +381653999115 Ivana petrović Psiholog i Savetnik Kvalifikacije: Diplomirani psiholog (Filozofski fakultet

Pročitaj više »