Psihičke promene u starosti
Kako čovek stari kao jedinka, tako i cela ljudska rasa takođe stari. Međutim taj starosni prosek se s vremenom menjao, dok je starosni prosek nekada bio znatno manji, danas postaje izuzetno visok. Tako se predviđa da će se broj Amerikanaca starijih od 65 godina udvostručiti sa 46 miliona na više od 98 miliona do 2060. To će biti prvi put u istoriji da broj starijih odraslih premašuje decu mlađu od 5 godina. Osim toga, stariji odrasli će živeti duže nego ikad ranije: Svaki četvrti 65-godišnjak danas će doživeti 90 godina. Ova demografska promena pomerila je fokus istraživača, zdravstvenih radnika i kreatora politike sa načina na koji se produžava životni vek na načine za poboljšanje kvaliteta života u poznijim godinama. Ostati zdrav, aktivan i produktivan su ciljevi koji nas zadive kod nekih starijih osoba. Međutim, pogled društva na „starost“ nije uvek išao u korak sa stvarnošću. Mnoga trenutna uverenja o starenju zasnovana su na informacijama koje više nisu validne s obzirom na nedavna dostignuća nauke.
Mnogi pretpostavljaju da su sve starije odrasle osobe iste. Međutim, kako ova starosna grupa uključuje pet decenija pojedinaca, razlike među starijim odraslim osobama su velike – zapravo veće od onih koje se primećuju u drugim starosnim grupama.
Online psiholog
Za većinu starijih odraslih osoba, promene u kogniciji (razmišljanju) povezane sa uzrastom su blage i ne ometaju svakodnevno funkcionisanje. Starije odrasle osobe sposobne su da nauče nove veštine čak i kasno u životu, iako učenje može potrajati duže nego kod mlađih odraslih osoba. Memorija pokazuje primetne promene sa godinama, ali dugoročno pamćenje opada sa godinama. Neke promene u kogniciji su normalne sa godinama, kao što su sporije vreme reakcije i smanjene sposobnosti rešavanja problema. Brzina kordinacije, skladištenja i preuzimanja informacija takođe se usporava kako starimo. Međutim, mnogi stariji odrasli nadmašuju svoje mlađe kolege na testovima inteligencije koji se oslanjaju na akumulirano znanje i iskustvo. Mudrost i kreativnost često se nastavljaju do samog kraja života. Osobine ličnosti ostaju relativno stabilne tokom vremena. Na primer, ljudi koji su bili društveni i puni sampouzdanja tokom mlade odrasle dobi verovatno će biti takvi i u kasnijem periodu života. Većina starijih osoba prijavljuje dobro mentalno zdravlje i ima manje problema sa mentalnim zdravljem od drugih starosnih grupa. Međutim, svaka četvrta starija odrasla osoba ima problem sa mentalnim zdravljem, poput depresije, anksioznosti, šizofrenije ili demencije. Stopa samoubistava za muškarce starije od 85 godina veća je nego kod bilo koje druge starosne grupe. Očekuje se broj starijih odraslih osoba sa problemima zloupotrebe opojnih supstanci, udvostručiti na pet miliona do 2020. Demencija (uključujući Alchajmerovu bolest, najčešći tip demencije) nije normalan deo starenja. Otprilike 5 procenata pojedinaca između 71 i 79 i 37 procenata populacije starije od 90 godina je pogođeno ovim obolenjem. Starenjem ljudi su generalno zadovoljniji svojim životom i optimističniji u pogledu starenja.
Brojne fizičke promene i zdravstveni problemi sve su učestaliji kako starimo. Međutim, kao što sve starije odrasle osobe nisu iste, njihovo zdravstveno stanje takođe varira. Mnogi su aktivni i zdravi, dok su drugi slabi, sa više zdravstvenih problema.
Otprilike 92 odsto starijih odraslih ima najmanje jedno hronično stanje, a 77 odsto ima dva ili više. Četiri hronična stanja – bolesti srca, rak, moždani udar i dijabetes – uzrokuju skoro dve trećine svih smrtnih slučajeva kod pojedinaca starijih od 65 godina. Ljudi stariji od 55 godina čine više od četvrtine svih Amerikanaca kojima je dijagnostikovan HIV, a ovaj broj se povećava. Oštećenje sluha kod starijih osoba je često blago ili umereno, ali je široko rasprostranjeno; skoro 25 procenata odraslih u dobi od 65–74 i 50 procenata u dobi od 75 i više godina ima oštećenje sluha koje je često izolaciono. Vizuelne promene kod starijih odraslih dovode do problema kao što su sporija brzina čitanja i teškoće u čitanju sitnijih slova i pri prigušenom svetlu, kao i poteškoće u vožnji noću. Udeo starijih odraslih osoba kojima je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima raste sa godinama. Manje od jedne petine starijih odraslih osoba između 65 i 74 godine treba pomoć u svakodnevnim aktivnostima, poput kupanja ili jela. Ovo se povećava na 40 procenata muškaraca i 53 procenata žena starijih od 85 godina kojima je potrebna takva pomoć. Starije etničke i rasne manjine imaju veću prevalenciju gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije, kao i raniji početak hronične bolesti, nego starije osobe bele rase.
Neki od faktora koji doprinose ovoj nejednakosti su siromaštvo, segregirane zajednice sa manje resursa za unapređenje zdravlja, loše obrazovanje, nezaposlenost, diskriminacija i manji pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Uprkos ovim problemima mentalnog i fizičkog zdravlja, dve trećine starijih odraslih koji koji ne žive u ustanovama za dugotrajnu negu izveštavaju da je njihovo zdravlje dobro, veoma dobro ili odlično u poređenju sa drugima u njihovim godinama.
Stvarnost ili mit: Šta je to?
Ljudi se često klasifikuju prema starosnoj grupi, a ne prema individualnim karakteristikama. Ova kategorizacija često rezultira netačnim stereotipima o starenju i starijim odraslim osobama. Sledeće izjave odražavaju ili stvarnost ili mit o starijima u Americi ili Evropi.
Online psiholog
Mit – Stariji ljudi ne praktikuju seksualne odnose
Iako učestalost seksualnih aktivnosti može opadati u starijoj odrasloj dobi, mnogi stariji i dalje uživaju u fizičkom i emocionalnom ispunjenom seksualnom životu. Prednosti seksualne aktivnosti uključuju bolji san, manje stresa, više pozitivnog raspoloženja i povećano zadovoljstvo u braku.
Stvarnost je dagle drugačija od naših pretpostavki.
Stariji odrasli mogu naučiti veštine u kasnom životu, iako učenje nekih veština može potrajati duže nego kod mlađih odraslih. Izreka „ne možete naučiti starog psa novim trikovima“ je mit.
Fizička i mentalna neaktivnost, pušenje, gojaznost, dijabetes, hipertenzija i depresija povezani su sa povećanim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti. Svaki od ovih faktora može se modifikovati. Održavanje mentalne i fizičke aktivnosti može pomoći očuvanju kognitivnih sposobnosti, smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti i održati opšte zdravlje.
Šta možete učiniti da zdravije starite?
1. Vežbajte – Čak i umerena količina svakog dana može pomoći da ostanete aktivni, nezavisni i zadržite pozitivno raspoloženje. To može učiniti čak i najslabiju stariju osobu jačom i sposobnijom. Nastavite da održavate zdrav način života i prilagođavajte se svim promenama vaših čula (npr. Sluh, vid, fleksibilnost ili snaga). Nastavite da se bavite rutinskim preventivnim zdravstvenim ponašanjem (npr. , vakcinisati se protiv gripa i upale pluća).
2. Zalažite se za sebe i svoju porodicu u zdravstvenim ustanovama ili povedite sa sobom nekoga koga poznajete. Ne bojte se postavljati pitanja ili dobiti drugo mišljenje. Ako se osećate uznemireno, depresivno ili koristite alkohol ili droge za upravljanje raspoloženjem, potražite pomoć! Nelečeni problemi mentalnog zdravlja povezani su sa lošim ishodima fizičkog zdravlja, uključujući povećanu invalidnost i bolest, kao i sa smanjenim kvalitetom života.
3.Budite zainteresovana osoba. Budite svesni novih dostignuća u umetnosti, nauci, politici i drugim oblastima od kulturnog i društvenog interesa.
4. Budite zanimljiva osoba. Uključite se u nešto što vam je važno i do čega vam je strasno stalo.
Zaključak
Naoružani činjenicama o mitovima i realnostima starenja, pojedinci, porodice i naše društvo bolje će posmatrati starije odrasle kao resurse i pružiti odgovarajuću podršku onima kojima je potrebna pomoć.
Zakaži online seansu kod našeg psihologa
Naši Psiholozi
Psiholog Tijana Stojšić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama TIJANA STOJŠIĆ ZAKAŽITE SEANSU tijanastojsic82@gmail.com Viber + 38163345659 WhatsApp + 38163345659 Facebook Instagram TIJANA STOJŠIĆ Master psiholog i psihoterapeut
Psiholog Vesna Petković
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Vesna Petković ZAKAŽITE SEANSU vesnapetkovic021@gmail.com Viber +381642234321 WhatsApp +381642234321 Vesna Petković Psihoterapeut pod supervizijom Master iz kliničke psihologije završila
Psiholog i socioterapeut Desanka Ilić
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama Desanka Ilić ZAKAŽITE SEANSU socijalniradniklazarevac@gmail.com Viber + 381644586513 WhatsApp + 381644586513 Desanka Ilić Diplomirani socijalni radnik , psihoterapeut (socioterapeut)
Psiholog Miodrag Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama MIODRAG PAVLOVIĆ ZAKAŽITE SEANSU miodrag.pavlovic.psi@gmail.com Viber + 381617522853 WhatsApp +381617522853 MIODRAG PAVLOVIĆ Psiholog i edukant Sistemske porodične psihoterapije i
Psiholog Nataša Pavlović
Početna Blog Psiholozi Uputstvo O nama nataša pavlović ZAKAŽITE SEANSU natasa.pavlovic197@gmail.com Viber +381615522853 WhatsApp +381615522853 NATAŠA PAVLOVIĆ Psiholog i Savetnik Master psiholog kliničkog usmerenja. Doktorant